Kolumna Dušana Pavlovića

Lak je uzlet, teško je ateriranje

29.04.2017. Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Privreda Srbije u poslednjih godinu dana postiže dobre rezultate. Tako kažu brojke. Privredni rast je prošle godine iznosio 2,7%. Za tekuću godinu MMF nam predviđa rast od čak 3%. Slično je i sa stopom nezaposlenosti koja pada od 2014. godine i za koju se predviđa da će nastaviti da pada.

Kako je došlo do ovog privrednog uspeha? Da li je razlog fiskalna politika i fiskalna konsolidacija koju Vlada Srbije sprovodi od 2014. godine? Kako je poznato iz udžbenika, kejnzijanska fiskalna politika u uslovima privredne recesije sugeriše da se poveća javna potrošnja, a smanje porezi. Da bi mogla više da troši, državi se preporučuje da se zaduži, kako bi mogla da finansira budžetski deficit.

Međutim, Vlada Srbije nije baš dosledno pratila ove kejnzijanske sugestije. Gledano sa stanovišta javne potrošnje, Vlada jeste trošila više, ali je od 2012. godine podigla veliki broj fiskalnih opterećenja – porez na dodatu vrednost, porez na korporativnu dobit, uvela "solidarni” porez, smanjila plate i penzije (isti efekat kao da je povećala porez), povećala akcize na alkohol i duvan.

Po Kejnzu, dizanje poreskih stopa se preporučuje kada je privreda u ekspanziji, a ne u recesiji. Ipak, Vlada je vodila kontraktivnu fiskalnu politiku, čime ne samo da je uspela da konsoliduje javnu potrošnju (prepolovi deficit i zaustavi rast javnog duga), već i stvori uslove za privredni rast. Kako je ovo uspela?

Izgleda da uopšte nije ona uspela, već da su uspeli drugi. Izgleda, drugim rečima, da su na dobre privredne rezultate uticali spoljni činioci. Uzmite stanje na svetskom tržištu energenata (nafte, gasa, hrane). Kada cene energenata koje jedna privreda uvozi rastu, to stvara nepovoljnu situaciju na domaćem tržištu. Potrošači i privreda moraju da odvajaju veći deo za kupovinu energenata, pa im ostaje manje za potrošnju i investicije kod kuće. U poslednje dve godine, međutim, cene energenata i hrane su pale, i to je imalo pozitivne efekte na domaću privrednu aktivnost – postalo je daleko lakše poslovati kod kuće.

Slično je i sa uticajem kamatnih stopa na međunarodnom tržištu na javni dug. Ako kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu počnu da padaju, to se odrazi i na domaće kamatne stope, pa se građani i privreda lakše zadužuju, čime povećaju privrednu aktivnost.

Konačno, u poslednje dve godine, privrede evrozone počele su da se oporavljaju, što je povećalo tražnju za proizvodima iz privreda Zapadnog Balkana, čime je povećan izvoz u ovim zemljama. (Deficit na našem spoljnotrgovinskom računu za 2016. godinu iznosi 11,6% BDP-a, što je najniži deficit u poslednjih 10 godina.)

Ovaj trend nije primećen samo u Srbiji, već i u celom regionu. Na celom Zapadnom Balkanu privreda je u ekspanziji. (Prosečan privredni rast u zemljama regiona iznosio je čak 3,4% u periodu 2015-2016.) I ne samo to. U svim zemljama primećuje se da je privredni rast bolji od planiranog u istom periodu.

Ovi povoljni trendovi, međutim, ne mogu dugo da traju. Pre ili kasnije, cene energenata na svetskom tržištu će se oporaviti, a kamatne stope početi da rastu. Da bi se ova povoljna okolnost iskoristila, neophodno je da se izmene domaće ekonomske institucije i one same počnu da doprinose privrednom rastu, umesto da ga sprečavaju. Kako smo iskoristili prethodne dve godine da bismo rešili ovaj problem? Neke stvari su popravljene. Poboljašana je efikasnost poreske uprave u naplati poreza, što je jedan od glavnih faktora fiskalne konsolidacije u 2016. godini. Olakšano je poslovanje kroz pojednostavljivanje procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Ali tu se stalo. Sve drugo je ostalo isto. Ili je još gore.

Javna i državna preduzeća, koja vrše ogroman pritisak na budžet, i dalje predstavljaju rupe bez dna. Ona koja posluju dobro, sav profit uplaćuju državi kao dividendu (da bi Vlada mogla da se pohvali nižim budžetskim deficitom), a malo ulažu u sopstveni razvoj. Vlada Srbije i dalje garantuje dugove ili daje subvencije Srbijagsu, Železnicama, RTB Bor, Galenici, Železari Smederevu, Air Srbiji itd. Ovo nastavlja da stvara moralni hazard kod ovih velikih preduzeća – ako znate da će neko drugi da plati za vaše pogrešne odluke, nastavićete da donosite takve odluke. Dugovi ovih preduzeća dostižu astronomske razmere. Isto kao i docnje u plaćanjima u zdravstvenom sistemu (12 mlrd. din) koje još uvek ne stižu na naplatu. Država je neke od ovih dugova već preuzela. Neke gura pod tepih, praveći se da ih ne vidi. Uskoro će morati da ih preuzme.

"Racionalizacija” javne uprave je zvanično okončana. Umesto smanjenja planiranih 75.000 zaposlenih u javnom sektoru, njega je napustilo svega 17.000 ljudi, i to stihijski. Umesto da se donese sistematizacija radnih mesta i otpuste stranački kadrovi zaposleni u poslednjih desetak godina, strategija racionalizacije je bila bazirana na prirodnom odlivu, što znači da su radna mesta napuštali ljudi bez adekvatne zamene. Ovo je već bilo rađeno pre deset godina sa kontraproduktivnim rezultatom. Kada se racionalizacija okonča, Vlada ponovo počinje da zapošljava ljude na važna radna mesta, a oni koji su u međuvremenu zaposleni po stranačkoj liniji, ostaju tamo gde su bili. Broj zaposlenih tada ponovo počinje da predstavlja opterećenje za budžet.

Na duži rok ovakav sistem je neodrživ. Za poslednje tri godine nije urađeno gotovo ništa da bi se on razmontirao i napravio održivi sistem ekonomskih institucija koji, kroz razumnu javnu potrošnju, podržava privredni razvoj. Kada okolnosti na međunarodnom tržištu više ne budu tako povoljne, ateriranje će biti gadno.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Maraton iz našeg dvorišta

Sudeći po društvenim mrežama, ko se ove godine nije pojavio na Beogradskom maratonu da protrči makar neki metar, uopšte nije u trendu. Svi su kačili svoje fotografije u sportskoj opremi, trudili se...

28.04.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu

Mladi ljudi odlaze jer nemaju podršku

Apsolutno bih voleo da ostanem i da živim u Srbiji. Međutim, u njoj nemate sigurnost da po završenim studijama, ovde ili u inostranstvu, možete da se zaposlite i primenite svoje znanje. Većina mlad...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Kako izgleda svetsko takmičenje studenata u rešavanju studije slučaja

Srećna sedmica

Četvoro studenata druge godine fakulteta FEFA u Beogradu uspeli su da se plasiraju u finale, među 20 najboljih studentskih ekipa u rešavanju studije slučaja, odnosno simulacije ulaganja prave kompa...

28.04.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Veran Matić, direktor Fonda B92

Nama treba znanje, a ne lažne diplome

Kao i u biznisu, u svim službama koje su vezane za državu - javne institucije, državna služba, pa tako i škole, sve je podložno partijskoj kadrovskoj politici. Nijedan sistem ne može da izdrži takv...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada

Prazan šešir profesora Koste Vujića

Iako je svaki sedmi osnovac „vukovac", a polovina đaka su odlični i vrlo dobri, studije u roku završava tek 15 odsto studenata, a samo 13 odsto pronađe posao u skladu sa kvalifikacijama. Na PISA te...

28.04.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Neizbežno „šišanje“ poverilaca

Kako je ključni problem u celoj sagi oko Agrokora prezaduženost koncerna sa sedam milijardi evra dugova, jasno je da se poverioci ne mogu namiriti u celini ni u najidealnijem slučaju. Iz finansijsk...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe

Mi smo dosta obazriva kuća

Bojazni da će i Srbiju možda zadesiti „slučaj Agrokor", odnosno propast velikih privrednika, nisu realne, to se ne može dogoditi. Takođe, ovaj slučaj ne može imati fatalne posledice po srpsku privr...

28.04.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Kristofer Dembik, šef makroekonomskih analiza u Sakso banci

Srbija neće skoro u EU

Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je pomalo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu r...

28.04.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Da li je moguće smanjiti doprinose na plate

Smanjiš doprinose, povećaš PDV

Dok sa jedne strane strani investitori dobijaju hiljade evra po radnom mestu, kako bi se statistički i politički povećala zaposlenost, a radnicima isplaćuju minimalne plate, dotle su porezi i dopri...

28.04.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Goša ili slučaj dvostrukih standarda

Kad premijer uskoči na teren

Više od tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, intervencija države u liku „svemogućeg" premijera predstavlja poseban razlog za zabrinutost. Poseta privatnoj fabrici bez poziva vlasnika, „istražne...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Mark Eko Milekofski, osnivač kompanija Ecko Untld i Complex

Obaveštajac u svetu aplikacija

Bez ikakvog formalnog znanja iz umetnosti, biznisa ili modnog dizajna, Mark Eko počeo je da dizajnira i proizvodi majice kad je imao 21 godinu. Danas kompanija koju je osnovao vredi gotovo milijard...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Đerđ

Hvatam sebe, grešnog, kako priželjkujem smrt Đerđa Šoroša. Ne iz neke zluradosti ili želje da gospodinu napakostim, već čisto da vidim ko će ga naslediti na tronu arhineprijatelja svega što je naše...

28.04.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Pirković, Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Pošla na muziku, završila na slikarstvu

Kašnjenje na prijemni ispit za srednju muzičku školu i padanje na prijemnom na scenografiji prokrčili su put Kristini Pirković ka slikarstvu. Iako je prvih godinu dana studija mislila da je zalutal...

28.04.2017. Milena Stević Detaljnije
<Beogradski festivali

Pedesetogodišnji „enfant terrible“

Mi smo zemlja u stalnoj tranziciji. Naša pozorišta još posluju po sistemu koji je uveo tužni socijalizam. Nije tamo svima jasno da je Tito umro pre skoro četrdeset godina… Svet je za to vreme otiša...

28.04.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Sećanje na bombardovanje

Čuburska utopija u „La blejažu“

Klijentelu smo delili na „zavisnike" - one koji ne izlaze iz dvorišta, „simpatizere" manje-više redovne, „ljude sa obavezama" koji nisu bili iz kraja, pa su žurili na autobus u 22 sata. Bili su tu ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Rajačke pimnice

Istočno do raja

Kad krenete iz doline Timoka, osim što ćete bar pet puta preći neobezbeđenu prugu, usput ćete hvatati radio-talase iz susedne Bugarske, a poneke i iz obližnje Rumunije, pa na trenutke pojma nećete ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Lak je uzlet, teško je ateriranje

Privreda Srbije u poslednjih godinu dana postiže dobre rezultate. Tako kažu brojke. Privredni rast je prošle godine iznosio 2,7%. Za tekuću godinu MMF nam predviđa rast od čak 3%. Slično je i sa st...

28.04.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dubravka Stojanović

Razgovor: Vesna Vujić i Dubravka Stojanović

Užasavaju me ljudi koji kažu da ih politika ne zanima. Nedavno sam srela studenta koji se žalio na stanje u Domu zdravlja. U drugoj rečenici je izgovorio i to čuveno da ga politika ne zanima. Polud...

16.05.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<sudovi

Ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte

Broj nerešenih predmeta u suđenjima se nagomilava, tako da je od 2012. godine povećan za 30 odsto. Osim što su sudovi i dalje neažurni, ni kvalitet suđenja se nije poboljšao, smatra Zoran Ivošević,...

17.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije