Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

01.12.2016. Branislav Krivokapić 0
Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni ljudi zaključili su da srpski turizam, u čiji su se ubrzani razvoj zaklinjale sve vlade posle 2000. godine, ima šta da ponudi razmaženim gostima iz razvijenog sveta 

Gde se ova ocena nalazi na klizavoj skali između marketinga i realnosti saznaćemo u narednih nekoliko godina. Prema najavi ministra trgovine, turizma i  telekomunikacija Rasima Ljajića Strategija razvoja turizma do 2025. samo što nije  usvojena, a plan je da se u naredne četiri godine broj noćenja turista poveća sa 6,6 na 9,6 miliona, a devizni priliv sa 1,1 na 2,2 milijarde dolara. A do kraja godine, rekao je Ljajić, konačno će početi i privatizacija srpskih banja.

U godini kada je doneta prethodna strategija za period 2005-2015, koju je radio zagrebački "Horvat konslating”, broj noćenja turista u Srbiji bio je za oko pola miliona veći nego 2014. A uprkos stalnom povećanju broja inostranih gostiju manji broj noćenja stranih turista od Srbije u Evropi beleže samo Makedonija i Lihtenštajn. Očito, strategije same po sebi ne znače mnogo, ukoliko ih ne prate investicije i podsticaji ekonomske politike. Kada je reč o razvoju srpskih banja, o kojima se već godinama govori kao o velikoj razvojnoj šansi, ima indicija da bi ovoga puta moglo biti drugačije. Iako sa zakašnjenjem od godinu dana privatizacija ipak kreće, a prve koje iščekuju nove vlasnike su Bujanovačka, Bogutovačka, Mataruška i Kuršumlijska banja, banje koje uopšte ne rade ili posluju loše, a za koje se država nada da će uspeti da im nađe strateškog partnera. Da li je ovo dobra polazna tačka budućeg ubrzanog razvoja? Za odgovor na ovo pitanje valja realno sagledati sadašnje stanje. 

Pre Drugog svetskog rata u srpskim banjama se okupljala društvena elita, da bi posle rata one postale sindikalna oporavilišta sa mešovitom zdravstveno-ugostiteljskom ponudom koja je tu i tamo obogaćivana kongresnim kapacitetima. Tokom tranzicije ugostiteljski deo u većini banja je zamro, dok se zdravstveni održao i donekle razvio zahvaljujući kakvoj-takvoj tražnji pokrivenoj zdravstvenim fondovima, a znatno manje komercijalnim aranžmanima. Otuda su danas, uprkos zavidnoj tradiciji, prihodi od banjskog turizma u Srbiji višestruko manji nego u  zemljama EU i nekim susednim zemljama. 

Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, sve ove zemlje su siromašnije u termomineralnim izvorima i ukupnom broju banja od Srbije, ali su poslednje dve decenije intenzivno radile na unapređenju svojih banja u koje su potom uspele da dovedu pacijente iz razvijenih zemalja. Zato je, prema podacima iz 2013, Češka od banjskog turizma ostvarila 724, Mađarska 376, Slovenija 346, a Srbija svega 52 miliona evra.

Koliko smo zaostali

Da bismo veliki potencijal koji sobom nosi razvoj medicinskog i spa turizma sagledali na pravi način, moramo shvatiti koliko smo zaostali. Ne za austrijskim banjama koje godišnje zarađuju više nego cela naša privreda, već za do juče nepoznatim banjama u susedstvu čiji su potencijali i tradicija više nego mizerni u poređenju sa našim banjama od kojih mnoge s ponosom nose epitet "kraljevske”. Dovoljno je pomenuti banju Mako, u istoimenom selu nedaleko od Segedina poznatom po proizvodnji crnog luka, koja poseduje kompleks od devet sauna i 18 bazena, dok se otvoreni bazeni makar poluolimpijskih dimenzija u svim našim banjama mogu na prste nabrojati.

I u ukupnoj turističkoj ponudi Srbije banje znače manje nego što se obično misli. Među pet destinacija koje privlače 72 odsto stranih turista, uz Beograd, Novi Sad, Kopaonik i Zlatibor, "zalutala” je samo Vrnjačka banja. Doduše podaci za prvu polovinu ove godine govore da je stranaca u našim banjama bilo za 13 odsto više nego lane, a pored Vrnjačke, tražene su Selters, Banja Koviljača, Vrdnik, Bukovička banja. Međutim, iako sve ove, a i još neke srpske banje, ostvaruju kakve-takve pozitivne rezultate, to nije ni blizu rezultata banja u regionu. Privatizacija je jedan od načina da se to ispravi. Potvrđuju to primeri Prolom banje koja je pod kišobranom transformacije preduzeća Planinka AD uspešno razvila i zdravstveni i turistički deo ekonomski prihvatljive ponude, uz istovremeni razvoj Lukovske banje okrenute nešto zahtevnijim gostima, kao i Atomska banje Gornja Trepča čiji je razvoj opovrgao tvrdnje kako će privatizacija neminovno ugroziti medicinske sadržaje u banji. 

Slično je i sa Bukovičkom banjom u kojoj su se desile i privatizacija i investicija u hotele, a bio bi postignut i veći napredak da pred investitora nisu postavljane barijere vezane za unapređenje ostalih kapaciteta, kao što je hotel „Staro zdanje". 



Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije