Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

01.10.2017. Dragana Nikoletić 0
Masovna histerija – turizam Masovna histerija – turizam

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju ilegalne kampove ili luksuzne stanove pod šatorom... Zajedničko im je da se ipak vrate kući obogaćeni uvidom u drugačije

Turizam je grana privrede u žestokom, možda i najprogresivnijem razvoju. Zahvaljujući low-cost avio-kompanijama, aranžmanima na stalnim first ili last minute ʺakcijamaʺ, mreži Airbnb-a za kratkoročno iznajmljivanje stanova, putuju stari i mladi, pojedinci, parovi, grupe. Trendu pomaže ogroman pritisak radnih obaveza, pa se svaki odmor koristi da se negde izmestimo iz naporne kolotečine.

Suprotno pretpostavci da države i gradovi koji ʺtrpeʺ najveću navalu turista zadovoljno trljaju ruke zbog očekivanog velikog profita, na mnogim od najatraktivijih destinacija sprovode se mere zaštite od najezde gostiju. Negde je otpor samoorganizovan, pa Španci recimo ispisuju parole protiv stranaca i prave živi zid ka plažama. Drugde pripreti UNESCO da će skinuti status zaštite bude li se invazija turista i dalje nekontrolisano širila, pretvarajući svaku štalu u ugostiteljski objekat, kao što se desilo na primer u Kotoru. 

Drugde su mere proizvod promišljenih aktivnosti lokalno nadležnih, kao recimo u Dubrovniku. Gradonačelnik ʺbisera Jadranaʺ pod brdom Srđ rešio je da ograniči ulazak na zidine Starog grada uz pomoć utanačenog rasporeda pristajanja kruzera, kao i pravilnim tajmingom dnevnih poseta.

Butan odavno ima dnevnu taksu od 250 dolara po glavi inostranih radoznalaca. Tako čuva svoj mir zvaničnog tantričkog budizma. I ostali u fokusu imaju svog građanina čiji je komoditet, a nekad čak i normalan život, osujećen prilivom turista. A među njima, vala, ima svakojakih. I svaki se tip turizma/turiste deli na podtipove, predate na milost i nemilost raznim vrstama pružalaca usluga.


Posebna sorta sa kruzera

Kad već pomenusmo kruzere, oni dovoze posebnu sortu gostiju. Danas se grade toliki brodovi da više liče na trajnije naseobine, nego na plovila, te vam ponekad treba GPS da pronađete svoju sobu. I zamislite, kad se taj gigant ukotvi, a putnici nahrupe na obalu, mogli bi da izazovu slabiji zemljotres. Srećom pa se deo njih odluči da ostane na bazenima na brodu, a resto se u nepoznatom ambijentu ponaša kao stado. Predvođeno vodičem i njegovom pastirskom zastavicom, pa gde on, tu i ʺovčiceʺ. 

Natakare aparate za prenos ili prevod glasa i bauljaju po istorijskim lokacijama i škljocaju li, škljocaju. Poneko nešto i zapiše, ali uglavnom sve ostane pomešano u moru informacija, fotografija i utisaka. A teško da neki precizniji utisak i može da ishodi iz opisanih okolnosti. Nameće se pitanje da li takvi, uopšte, i mogu da se odmore.

Jer kad je vreme za pauzu u cunjanju, svi uvek zajedno i jedu. Izabrani lokali mogu da se uporede sa usputnim kafanama s čijim vlasnicima šoferi naših autobusa imaju neki ʺdilʺ, čim uvek tu svrate. Jelovnik je jednoobrazan, kao i prizor WC-a nakon stampeda pridošlih. Kakve god da su im kulturne navike, nerealno je očekivati da u tolikoj jurnjavi mogu da ih sprovode. Svi su koncentrisani da što brže podmire osnovne fiziološke potrebe, a onda – opet Jovo nanovo. Tutanj u takozvani sightseeing.

Valjalo bi naglasiti da ovakvi gosti nisu naročito izdašni. Nevoljni da, primera radi, plate skok sa mostarskog Starog (a novog) mosta, ili da se isprse za skuplji suvenir od magneta za frižider. Sve se svodi na puko tabananje i trošenje tuđeg asfalta (ili kaldrme). 


Ala su se stisli

Kako da im i zameriš što su se stisli, kada se sve plaća, ili vabi za keširanjem. Tako Fontana di Trevi u Rimu, na primer, dnevno zarađuje 3.000 evra, na ime želje posetilaca za povratkom i u tu svrhu bačenih novčića. Za dva evra slikaš se sa rukom u Ustima istine, antičkom mermernom reljefu i ʺdetektoruʺ laži, a onda, kao na pokretnoj traci, sledi komanda ʺnextʺ. Crkve odavno nisu zborna mesta molitve sa kulturno-istorijskom vrednošću, već svojevrsne kasice-prasice.

Postoje primeri kada se osećaš posebnim iako si žrtva lova na novac. Za 20 dolara u specijalizovanoj radnji Universal picture-a u Los Anđelesu, prodavac će se svojski potruditi da kupac dobije ono što ʺlično zaslužujeʺ, a predstavom kamuflirati činjenicu da je sve deo turist-industrije.



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije