Slaviša Tasić: Šta je kapitalizam? Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

01.10.2017. Dušan Pavlović 0
Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veliku ulogu,  ispravlja ih. Međutim, svaki državni program ima neku ciljnu grupu. Kada javnu politiku usmerite na dobrobit jedne grupe, na drugoj strani stvarate nejednakost

Vrednost nove knjige Slaviše Tasića sastoji se u tome što nam odgovara na jedno pitanje koje prilično muči domaću laičku javnost, ali i deo stručne: po čemu je kapitalizam unikatan? U najkraćem rečeno – po tome što ljudima efikasnije omogućava da uče jedni od drugih. Nijedan ekonomski sistem kao kapitalizam ne koristi znanje na tako efikasan način.

Kapitalizam je osoben po tome što se sveukupni resursi alociraju (raspoređuju) po tržišnom rezonu. Ovo je važan uvid, jer tržište predstavlja spontani mehanizam koji nam pomaže da prevaziđemo naša pojedinačna neznanja. Razmotrite sistem tržišnih cena koje je Hajek nazvao telekomunikacionim mehanizmom. U kapitalizmu cene proizvoda i usluga imaju veoma specifičnu svrhu – one služe da nam prenesu informaciju o tome šta treba proizvoditi. Ovo funkcioniše preko zakona ponude i tražnje. Kada ljudi nešto puno traže, cena tog proizvoda raste, a to onda šalje informaciju svima da se u proizvodnju tog proizvoda isplati uložiti. 

Važi i obrnuto: kada ljudi masovno nešto ne žele da kupe, to znači da je taj proizvod bezvredan. Sada dolazi ono glavno: apsolutno je nebitno koliko se lično razumete u neki proizvod i šta o njemu znate. Ako imate novca, cene vam šalju pouzdanu informaciju o tome da li treba uložiti u njegovu proizvodnju. (Ovo nije baš uvek tačno. Kada su u pitanju tržišni feleri - javna dobra, eksternalije, asimetrija informacija, rastući povraćaji na veličinu ili odsustvo tržišta - cene nisu uvek pouzdane informacije. Ali o njima Tasić ne govori. Mislim da je to važan propust u ovoj knjizi.)

Bez obzira na to, deo domaćih ekonomista, pogotovo onih leve orijentacije, ovo ne može da prihvati. Umesto toga, oni predlažu planiranje i stručnost koja treba da kaže šta će se i kada proizvoditi. Ovo ne samo da je bilo skupo (bio je neophodan ogroman birokratski aparat koji je sve ovo trebalo da podržava i kontroliše), već je upravo zbog ovakve kontrole privrede, u socijalizmu često bilo nestašica ili pak obilja proizvoda. (Janoš Kornai, slavni mađarski ekonomista, napisao je 1980. god. knjigu pod nazivom The Economics of Shortage o ovoj temi.)

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veliku ulogu,  ispravlja ih. Da ovo nije tačno zna svako ko ozbiljno proučava javnu politiku – svaki državni program ima neku ciljnu grupu. Kada javnu politiku usmerite na dobrobit jedne grupe, na drugoj strani stvarate nejednakost. Tasić razmatra sledećih nekoliko državnih programa: krediti za kupovinu stanova, subvencije u poljoprivredi, subvencije u privredi, zabrane uvoza polovnih automobila, itd. Svaka od ovih politika ima veoma jasne dobitnike i gubitnike. Recimo, pošto su u Srbiji krediti davani samo građanima koji imaju dohodak iznad nivoa x, država je diskvalifikovala sve koji imaju dohodak ispod tog nivoa. Pošto su građani sa nižim dohotkom u lošijem položaju, država je ovakvom svojom politikom još više produbila jaz između socijalnih slojeva.



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije