Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini

Najveća državna preduzeća prošle godine izgubila 400 miliona evra

01.06.2014. Miloš Obradović 0
osim što je eps značajnije povećao dobit iz poslovanja za 20,9 miliona evra (55 odsto) i dostigao 58 osim što je eps značajnije povećao dobit iz poslovanja za 20,9 miliona evra (55 odsto) i dostigao 58

Rekordni gubitaš Srbijagas, EPS u dobitku


Ubedljivo najgori finansijski rezultat u 2013. godini zabeležio je Srbijagas sa ukupnim minusom od neverovatnih 440 miliona evra. To je više od jednog procentnog poena bruto društvenog proizvoda Srbije, a koliko je to, jasno je iz podatka da je privredni rast za ovu godinu, pre poplava, procenjen na maksimalno jedan odsto. Da je Srbijagas poslovao na nuli, deset najvećih javnih preduzeća bi čak u zbiru zabeležilo profit



Javna preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu biće, sudeći prema ekspozeu predsednika Vlade, jedno od ključnih mesta u sređivanju srpske ekonomije. Najavljena su restrukturiranja, privatizacije, pronalaženje strateških partnera, sve kako bi javna preduzeća postala što efikasnija i počela konačno da doprinose punjenju budžeta, umesto što prerastaju u najveće kreatore javnih dugova. To nije ni čudo, jer samo servisiranje dugova javnih preduzeća, budžet će ove godine koštati oko 520 miliona evra, ali i u budućnosti ova suma će samo rasti. Akumulirani dug ovog sektora od preko dve milijarde evra posledica je ogromnih gubitaka koji se već godinama prave. Ni prošla poslovna godina nije bila drugačija, kada se radi o preduzećima kojima je vlasnik država.
Na uzorku od deset najvećih javnih i državnih preduzeća čije je rezultate u 2013. godini „Nova ekonomija" analizirala na osnovu finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre, može se sa sigurnošću reći da je i u prošloj godini zabeležen ogroman gubitak.
U grupi od deset preduzeća koje smo analizirali, nalaze se klasična javna preduzeća kao što su JP Elektroprivreda Srbije, JP Pošte Srbije, JP Putevi Srbije, JP Srbijagas, JP Srbijašume, JP Elektromreža Srbije i akcionarska društva u vlasništvu države kao što su Telekom Srbija, Aerodrom „Nikola Tesla", i odnedavno Er Srbija i Železnice Srbije.
Na osnovu nekonsolidovanih finansijskih izveštaja, a treba reći i nerevidiranih s obzirom na propuste i nepravilnosti koje je Državna revizorska institucija utvrdila u finansijskim izveštajima javnih preduzeća prethodnih godina, gubitak ovih 10 kompanija je iznosio skoro 400 miliona evra, što je ipak manje nego u 2012. godini. Ovome je svakako doprinela činjenica da je u prošloj godini celokupna srpska ekonomija ostvarila rast od 2,5 odsto, pa su i gubici javnih preduzeća bili manji nego prethodne godine.
Na kraju 2013. godine ovih deset preduzeća zapošljavalo je preko 50.000 ljudi, što je povećanje za više od 2.000 radnika u odnosu na kraj 2012. godine uprkos upozorenjima da javni sektor, a posebno javna preduzeća, imaju višak zaposlenih i da se mora prekinuti partijsko zapošljavanje. Nasuprot tome, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju 2013. godine je bilo oko 15.000 više nezaposlenih nego godinu dana ranije.
Na kraju prošle godine ukupna imovina ovih 10 preduzeća vredela je, prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre, 1.764 milijarde dinara, ili 15,4 milijardi evra. Ovo iznosi povećanje imovine za oko 350 miliona evra.
Najveću imovinu imali su Putevi Srbije, 461,3 milijarde dinara (četiri milijarde evra), a ova kompanija je raspolagala i sa najvećim kapitalom od tri milijarde evra.

Elektroprivreda Srbije je godinu završila sa imovinom od 432,5 milijarde dinara (3,8 milijardi evra) i u toku prošle godine je povećala imovinu za 148 miliona evra. Srbijagas je na kraju 2013. godine imao imovinu veću nego na početku godine za oko 30 milijardi dinara (260 miliona evra), ali to je učinjeno pre svega iz rasta obaveza koje su povećane za 27 milijardi dinara (232 miliona evra) u 2013. godini.
Najveće smanjenje imovine imao je Telekom Srbija za 14,5 milijardi dinara (126,5 miliona evra), mada su i obaveze ove kompanije smanjene za 22 milijarde dinara (192 miliona evra).
I kapital ove grupe javnih preduzeća je uvećan tokom 2013. godine za oko 65 miliona evra i iznosio je 9,57 milijardi evra na kraju 2013. godine, s tim da su dve kompanije, Er Srbija i Srbijagas, završile sa vrednošću kapitala nula i sa pozamašnim gubitkom iznad visine kapitala.

Poslovni prihodi  

Poslovni prihodi 10 najvećih javnih preduzeća povećani su u 2013. godini za oko 200 miliona evra. Na kraju 2012. iznosili su 3,55 milijardi, a na kraju 2013. godine 3,76 milijardi evra. Ovaj rast prihoda iz osnovnog poslovanja pre svega je povukao EPS, jer su prihodi ove kompanije uvećani tokom 2013. za 25 milijardi dinara (220 miliona evra). Ostala preduzeća su imala manje promene u poslovnim prihodima u odnosu na 2012. godinu, pa su Telekom, Putevi Srbije, Železnice i Srbijagas imali nešto manje poslovne prihode, dok su EMS, Aerodrom, Er Srbija i Pošta imali neznatno povećanje prihoda iz poslovanja.
Sa rastom poslovnih prihoda ipak nije došao i rast dobiti iz poslovanja. Većina, odnosno svi osim Železnica i Er Srbije, u 2013. godini su imali pozitivan rezultat iz osnovnih poslovnih aktivnosti, ali je on ipak bio za 100 miliona evra lošiji nego u 2012. godini.
Tako je u 2012. godini dobit iz poslovanja iznosila 287,8 miliona evra, dok je u 2013. godini ona smanjena na 180 miliona evra, što je smanjenje od čak 37,5 odsto.
Osim što je EPS značajnije povećao dobit iz poslovanja za 20,9 miliona evra (55 odsto) i dostigao 58,8 miliona evra, ostale kompanije se nisu baš proslavile. Putevi Srbije istina jesu utrostručili dobit iz poslovanja u odnosu na 2012. godinu, ali to je iznosilo i dalje skromnih 16,5 miliona evra. Telekom je smanjio dobit iz poslovanja za tri milijarde dinara (26,5 miliona evra), ali najveći negativan uticaj na zbirnu dobit iz poslovanja imao je Srbijagas. Za razliku od 2012. godine kada su imali dobit iz poslovanja od čak 13 milijardi dinara, u prošloj godini je ona smanjena na svega 89 miliona dinara ili nešto manje od 800.000 evra. To je i najveći razlog za ogroman rast ukupnog gubitka ove kompanije.
Železnice su smanjile gubitak iz poslovanja za milijardu, a Er Srbija je povećala za 1,7 milijardi dinara. Tako su Železnice zabeležile minus iz poslovnih aktivnosti od 4,2 milijarde dinara ili 37,5 miliona evra, dok je Er Srbija „napravila" poslovni gubitak od čak 46,2 miliona evra.

Neto dobit

Na kraju, poslovanje svakog preduzeća određuje krajnji finansijski rezultat, odnosno da li je napravilo profit, ili je donelo gubitak svojim akcionarima. A država Srbija kao najveći ili jedini akcionar ovih preduzeća i nije se usrećila. Ukupan gubitak 10 najvećih javnih i državnih preduzeća u 2013. godini iznosio je 398,9 miliona evra. Istina, to je napredak u odnosu na 2012. godinu kada je gubitak iznosio 466,5 miliona evra, ali to je slaba uteha kada se bude vagalo koliko je novca od dividendi uplaćeno u budžet, a koliko će novca morati da se izdvoji iz budžeta za pokriće garancija i garantovanje novih dugova ovih preduzeća.

Ubedljivo najgori finansijski rezultat u 2013. godini zabeležio je Srbijagas sa minusom od neverovatnih 440 miliona evra (49,7 milijardi dinara). To je više od jednog procentnog poena bruto društvenog proizvoda Srbije, a koliko je to, jasno je iz podatka da je privredni rast za ovu godinu, pre poplava, procenjen na maksimalno jedan odsto. Da je Srbijagas poslovao na nuli, deset najvećih javnih preduzeća bi čak u zbiru zabeležilo profit.
Iza Srbijagasa na listi gubitnika su Er Srbija, bivši Jat ervejz čiji je udeo od 49 odsto otkupio Etihad početkom ove godine, sa 8,4 milijarde dinara gubitka. Inače ova kompanija kao ni Srbijagas već odavno nema kapital, odnosno gubitak je pojeo kapital i gubitak iznad visine kapitala je oko 27 milijardi dinara kod obe kompanije.
Neto dobit u 2013. ostvarili su EPS 1,88 milijardi dinara (16,6 miliona evra) za razliku od 2012. godine kada je bio toliki gubitak. Dobit celog EPS-a sa svim zavisnim preduzećima iznosila je 19,2 milijarde dinara, što je skoro 170 miliona evra i što je najbolji rezultat ove kompanije u poslednjih sedam godina.
Dobit Telekoma Srbija iznosila je 15,3 milijarde dinara (135,5 miliona evra) što je povećanje u odnosu na 2012. godinu za oko 35 odsto.
Elektromreža Srbije ostvarila je dobit od 1,6 milijardi dinara, Srbijašume svega 13,7 miliona dinara, što je mizerno za preduzeće koje angažuje kapital od 60,6 milijardi dinara. Pošte Srbije su imale profit od 2,8 milijardi dinara, dok je Aerodrom Beograd završio u plusu sa svega 16 miliona dinara, što je značajan pad u odnosu na 2012. godinu kada je profit iznosio 727 miliona dinara.
Pored Srbijagasa najveći gubitak su napravile Železnice Srbije od 68,5 miliona evra, što je ipak dva puta manje nego prethodne godine. S druge strane, Er Srbija, odnonso Jat ervejz je udvostručio gubitak u odnosu na 2012. godinu na 74,3 miliona evra. Na kraju, Putevi Srbije su takođe završili sa gubitkom od 9,2 miliona evra, ali je to čak sedam puta manje nego godinu dana ranije.



Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs



Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini" finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove ekonomije" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<ružica stamenković, agencija za privredne registre

Potreban je bolji privredni ambijent

Poslovanje finansijskih institucija Uprkos povratku u zonu neprofitabilnog poslovanja, banke su zahvaljujući još uvek jakoj kapitalnoj osnovi, sposobnoj da apsorbuje rastući rizik, uspele da saču...

29.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<ljiljana kovačević, v.d. direktora poreske uprave

Biće pojačanih kontrola

1. Elementarna nepogoda pogodila je više od pola miliona stanovnika Srbije,  među njima brojne privrednike, odnosno poreske obveznike. Kako Poreska uprava planira da im pomogne? Mi smo se odmah or...

29.05.2014. Vesna Damjanić Branković Detaljnije
<daniel gegan gostujući profesor na college of europe, harvard

Lobiranje nije korumpiranje

Lobiranje u Briselu je sastavni deo procesa odlučivanja. Konsultacije sa civilnim društvom se organizuju za svaki evropski dokument. U ovom kontekstu, najveća greška koju lobista može da uradi jest...

29.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<dragoljub petrović, novinar

Tamara Nikčević sa Dragoljubom Petrovićem

Nikad ništa lično   Politički kolumnista u Srbiji, kaže novinar Dragoljub Petrović, ima privilegiju da u tekstu od prije pet godina samo promijeni imena glavnih likova i da opet sve ostane - isto....

29.05.2014. Tamara Nikčević Detaljnije
<džef bezos, osnivač i izvršni direktor kompanije amazon

Vizionar nezgodnog karaktera

Zaljubljenik u kompjutere, robotiku i svemir, Džef Bezos živi svoje snove. Najveća internet-prodavnica na svetu, Amazon, donela mu je bogatstvo od 29,7 milijardi dolara, zbog čega se nalazi na 20. ...

29.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<(sa leva na desno) Đorđe jovićević, tijana mijalković, mirko dautović

Teško je otresti se autoriteta

Oni su članovi akademske debatne mreže Otvorena komunikacija, mladi su, obrazovani, društveno angažovani i potpuno svesni sebe, a isto tako i društvenog trenutka i spoljnog sveta. Prototip poželjne...

29.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

Poplave - patnja i ponos

Proteklih nedelja Srbiju je zadesila poplava ogromnih, neki kažu dosad nezabeleženih razmera. Reke i rečice su se izlivale stvarajući ogromna jezera, često na teritoriji gradova, gradića i sela. Ve...

29.05.2014. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<cena i posledice poplava koje su pogodile srbiju

Preskupa lekcija prirode

Po prvim procenama, šteta od poplava, koje su zahvatile 39 opština, odnosno oko 1,6 miliona stanovnika, biće veća od milijarde evra. Iz svojih domova bilo je iseljeno oko 32.000 ljudi,  srušena su ...

29.05.2014. Marica Vuković Detaljnije
<da li će penzije morati da se smanje

Nepopularne mere i socijalna pravda

Uštede na platama i penzijama verovatno će morati da se realizuju u dva koraka. U prvom koraku biće neophodno nominalno smanjenje plata i penzija tokom 2014. godine, koje neće moći da bude manje od...

29.05.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<poslovanje banaka u 2013. godini

Loši plasmani potopili profit

Pad kreditne aktivnosti i nenaplativi krediti uzrok gubitka bankarskog sektora od 18,7 miliona evra. Zarada pet najvećih banaka je i dalje značajna i pre poreza je iznosila 237 miliona evra u prošl...

29.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<ana petrović, direktor i vlasnik agencije travel boutique

Agencija u kojoj se bira medeni mesec

Prvo je proputovala svet, a kada je shvatila da kao putnik ima ozbiljno iskustvo i da na tržištu nije bilo ponuda po njenoj meri, osnovala je svoju turističku agenciju. Tako sada Travel boutique če...

29.05.2014. Katarina Marković Detaljnije
<globalna ekonomija

Ko je u pravu – makroekonomisti ili investitori

U svom poslednjem polugodišnjem izveštaju, MMF je  definisao trenutno tri glavne opasnosti po globalni rast - moguće negativne posledice po rast zbog niske inflacije u razvijenim zemljama, povećani...

29.05.2014. Aleksa Nenadović Detaljnije
<dr dušan pavlović

Politika štednje

Kako država može da štedi? Zašto bi uopšte štedela? Na drugo pitanje je lako dati odgovor – da ne bi bankrotirala. Zamislite porodicu koja mesečno zarađuje 100, a troši 108, tako da se svakog mesec...

29.05.2014. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<„beograd - život ili smrt“

Beogradski duh(ovi)

Maja je ispričala svoju intimnu priču, o osećanjima koja prožimaju individualca u Srbiji, koji nije odustao od borbe za vrednosti u koje veruje. Mnogi su se u ovoj priči pronašli ili našli prozvani...

29.05.2014. Ivica Petrović Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Paralelni svetovi

Pored svih ostalih podela, ovih dana postala je jako uočljiva još jedna – na one koji koriste internet i one koji ga ne koriste. Pa nekorisnici interneta aktuelnog predsednika vlade smatraju heroje...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije