Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

01.09.2017. Branislav Krivokapić 0
Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji umesto da se obrazuju rade na slabo plaćenim poslovima (41 odsto mladih od 15 do 24 godine je izvan obrazovnog sistema - niti studiraju, niti pohađaju srednju školu), kao i starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak

Iako Srbiju, u procesu pridruživanja EU, uskoro čeka otvaranje poglavlja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, na Eurostatu, zvaničnoj stranici statistike EU, podaci sa ovdašnjeg tržišta rada i dalje nisu dostupni. To olakšava vlastima manipulisanje zvaničnim podacima, poput onih o porastu zaposlenosti, kao dokazima sopstvenog doprinosa ekonomskom razvoju. Ali stvarnost je bitno drugačija. Po računici psihologa Sarite Bradaš, zbog negativne stope priraštaja i emigriranja, broj stanovnika radnog uzrasta u odnosu na 2014. smanjen je za 146.500, što je doprinelo "povećanju” stope zaposlenosti od dva procentna poena. Nastavi li se trend pada broja stanovnika ovim tempom do 2020. godine, uz isti broj zaposlenih kao 2016. stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta bi se povećala za fantastičnih 6,9 procenata.

U istraživanju „Statistika i dostojanstven rad", rađenom za Fondaciju Centar za demokratiju, Sarita Bradaš konstatuje da je povećanju stope zaposlenosti u 2016. doprinelo, pre svega, zapošljavanje u neformalnom sektoru koji je u ukupnom povećanju broja zaposlenih učestvovao sa 58 odsto.  

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je do najvećeg rasta zaposlenosti došlo kod populacije starije od 65 godina (za 35 odsto) i kod mladih od 15-19 godine (za 27 odsto). Kod obe kategorije zabeležena je izuzetno visoka stopa neformalne zaposlenosti, dakle, u sivoj ekonomiji. Tu je radilo 58,7 odsto starijih od 65 godina i 37,1 odsto mladih od 15 do 19 godina. I dok oko 140.000 starijih od 65 godina umesto da uživa u penziji i dalje odlazi na posao, kod najproduktivnijeg dela populacije od 25-64 godine zabeležen je najmanji rast zaposlenosti - svega četiri odsto.

"Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji umesto da se obrazuju rade na slabo plaćenim poslovima (41 odsto mladih od 15 do 24 godine je izvan obrazovnog sistema - niti studiraju, niti pohađaju srednju školu), kao i starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak. To su ljudi koji nemaju garantovanu zaradu, koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, na godišnji odmor, zakonsko radno vreme, na sindikalno organizovanje”, kaže Sarita Bradaš.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u 2016. bilo je u proseku 713.153 nezaposlenih. Radni odnos na neodređeno vreme zasnovalo je 56.839, a na određeno 150.646 osoba, što znači da je zadovoljeno samo 29 odsto potražnje za radnim mestima, pri čemu je koliko-toliko siguran posao dobilo tek osam odsto nezaposlenih. 

Podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS) pokazali su da je u odnosu na 2015. broj zaposlenih na određeno vreme povećan za 15, a broj zaposlenih na neodređeno vrema sa svega 0,8 odsto. Prema istom izvoru, standardni ugovor o radu (rad na neodređeno vreme) u 2016. imalo je 1.417.200 lica ili 76 odsto zaposlenih. Neizvesnost je danas osnovna odlika novog zapošljavanja. Zapošljava se kroz najrazličitije modalitete ugovora o privremenom ili radu na određeno vreme, uz uskraćivanje većine osnovnih prava koje po Zakonu o radu garantuje standardni ugovor o radu na neodređeno vreme. 

Osokoljeni blagonaklonim stavom vlasti prema prekršajima radnog zakonodavstva, ovu praksu primenjuju i državne i privatne kompanije. Pravnik u jednoj državnoj ustanovi nedavno je potpisao trinaesti po redu ugovor o radu na određeno vreme od šest meseci, a jedna strana banka je pre par meseci u sektoru kredita, dakle ne na radna mesta čistačice, kafe kuvarice ili portira, primila 20 mladih ljudi sa završenim fakultetom, ali bez ikakvog ugovora o radu, već preko omladinske zadruge i za platu od 25.000 dinara. I ne samo da takvim poslodavcima neće faliti dlaka s glave, već će statistika i ovo "zapošljavanje” knjižiti kao uspeh vladine politike otvaranja novih radnih mesta.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije