Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Neizbežno „šišanje“ poverilaca

29.04.2017. Bogdan Petrović 0
Spasavanje Agrokora državnom intervencijom Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Kako je ključni problem u celoj sagi oko Agrokora prezaduženost koncerna sa sedam milijardi evra dugova, jasno je da se poverioci ne mogu namiriti u celini ni u najidealnijem slučaju. Iz finansijskog sistema Hrvatske „nestaće" par milijardi evra – koliko će banke i dobavljači morati da pretrpe otpisivanjem potraživanja prema Agrokoru. Nije realno da će se ovakav rasplet okončati bez pokretanja stečaja nad svim članicama

Najveći privatni koncern na prostorima bivše Jugoslavije, Agrokor, u martu se našao pred stečajem. Usled nemogućnosti da na vreme servisira obaveze, dobavljači su počeli da obustavljaju isporuke robe, a nakon toga ubrzo su usledile i blokade računa. Veliko carstvo Ivice Todorića, konglomerat od oko 70 kompanija, ali sa obavezama od preko sedam milijardi evra, počelo je da puca kao balon od sapunice.


Lex Agrokor se usvaja po hitnom postupku kada je kolaps već počeo

Kolaps koncerna Agrokor hrvatska vlada pokušala je da spreči tako što je provukla kroz Sabor poseban zakon „o postupku vanredne uprave za privredna društva od posebnog značaja za R. Hrvatsku", koji je posprdno nazvan i Lex Agrokor. Premijer Plenković je neubedljivo i pomalo komično objašnjavao u Saboru kako predlog ima opšte dejstvo i može se primeniti i na druge slučajeve, ali svima je bilo jasno o čemu se radi – o paničnom spasavanju megakoncerna Ivice Todorića.

Posle kratke procedure zakon je usvojen 9. 4. 2017. godine i narednog dana je stupio na snagu. Na primenu nije trebalo čekati ni čas, pa je vlasnik Agrokora, u skladu sa odredbama zakona, istog dana „zamolio" hrvatsku vladu da odredi vanrednog poverenika (lice koje zamenjuje dotadašnje organe upravljanja), uz srceparajuću izjavu da time sve što je stvorio predaje Hrvatskoj. 

Pokazalo se da sve hrvatske institucije involvirane u primenu ovog akta rade zapanjujuće efikasno. Već na jutarnjoj sednici vlade Hrvatske sudu je predložen Ante Ramljak za vanrednog poverenika, sat vremena nakon sednice vlade, sud je usvojio predlog vlade, imenovan je Ramljak za poverenika i već u 12 časova računi Agrokora i povezanih društava su odblokirani. 

Samo na prvi pogled, zakon je omogućio koncernu Agrokor i trgovačkom lancu Konzum funkcionisanje, pošto se deblokadom računa po sili zakona omogućilo cirkulisanje novčanih sredstava sistema Agrokor.


Država preuzima ključnu ulogu u posrnuloj privatnoj kompaniji 

Koncept koji je Hrvatska primenila ima dodirnih tačaka sa srpskim modelom „restrukturiranja u privatizaciji". Neposredna posledica primene zakona je deblokiranje žiro računa privrednog društva i njegovih povezanih lica u trenutku kada sud „prihvati" predlog vlade za određivanjem poverenika.

Sličnost se na tome završava, jer hrvatski zakon mnogo „dublje" ide u derogiranju privrednog zakonodavstva i dužničko-poverilačkih odnosa. Srpski zakon je omogućavao „predah" samo većinski društvenim ili državnim preduzećima, a u interesu „kvalitetnije" privatizacije. Hrvatski zakon je pisan radi primene za najveći hrvatski privatni koncern, odnosno izbegavanja redovnog stečajnog postupka i radi deblokade računa članica. Zakonom se uvodi funkcija vanrednog poverenika, koga, na zahtev uprave firme, imenuje sud na predlog vlade Hrvatske i koji preuzima sve upravljačke funkcije. Pored toga, ministarstvo privrede imenuje i savetodavno telo – koje daje preporuke za postupanje vanrednog poverenika. 

U pitanju je de fakto sekvestar privatne kompanije na zahtev vlasnika. Država preuzima preko vanrednog poverenika sve upravljačke funkcije, vlasnici kapitala su potpuno razvlašćeni, mada se nominalno u njihova vlasnička prava ne dira.

Ovakav koncept je izuzetno problematičan pošto uvodi državnu upravu na velika vrata u čisto privatnu kompaniju sa skoro isključivo privatnim poveriocima, koje sprečava da naplate svoja potraživanja, odnosno, isključuje ih iz upravljanja postupkom na koje bi imali mogućnosti da je primenjen stečajni zakon.  Primena tog zakona će po svoj prilici dovesti do dugoročnih sporova, koji će po svemu sudeći uključivati i državu Hrvatsku kao tuženu stranu.


Veliki broj odredaba zakona ruši redovan pravni poredak i ugroziće položaj Hrvatske

Zakon ima nameru, kako se u tekstu naglašava, da zaštiti održivo poslovanje privrednih društava od sistemskog interesa za Republiku Hrvatsku. Samim tim deklarativnim tekstom narušen je osnovni princip privredno-stečajnog zakonodavstva - da se u postupcima insolventnosti prvenstveno štite interesi poverilaca. 

Čitav niz odredaba zakona je u koliziji sa važećim zakonodavstvom i principima privrednog prava:

Za vreme trajanja postupka blokiraju se mogućnosti pokretanja bilo koje parnice, izvršnog, upravnog ili postupka vansudske naplate, bilo prema matičnom bilo prema povezanim društvima. Time se ne samo štiti društvo od prinudne naplate, nego se sprečava pokretanje bilo kog sudskog ili upravnog postupka protiv dužnika, a čak se i protiv stečajne mase mogu voditi postupci, ako se njom upravlja protiv zakona. Time se stvara jedan monstrum u pravnom poretku koji je za vreme te uprave nedodirljiv ne samo poveriocima nego i državnim organima.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Maraton iz našeg dvorišta

Sudeći po društvenim mrežama, ko se ove godine nije pojavio na Beogradskom maratonu da protrči makar neki metar, uopšte nije u trendu. Svi su kačili svoje fotografije u sportskoj opremi, trudili se...

28.04.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu

Mladi ljudi odlaze jer nemaju podršku

Apsolutno bih voleo da ostanem i da živim u Srbiji. Međutim, u njoj nemate sigurnost da po završenim studijama, ovde ili u inostranstvu, možete da se zaposlite i primenite svoje znanje. Većina mlad...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Kako izgleda svetsko takmičenje studenata u rešavanju studije slučaja

Srećna sedmica

Četvoro studenata druge godine fakulteta FEFA u Beogradu uspeli su da se plasiraju u finale, među 20 najboljih studentskih ekipa u rešavanju studije slučaja, odnosno simulacije ulaganja prave kompa...

28.04.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Veran Matić, direktor Fonda B92

Nama treba znanje, a ne lažne diplome

Kao i u biznisu, u svim službama koje su vezane za državu - javne institucije, državna služba, pa tako i škole, sve je podložno partijskoj kadrovskoj politici. Nijedan sistem ne može da izdrži takv...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada

Prazan šešir profesora Koste Vujića

Iako je svaki sedmi osnovac „vukovac", a polovina đaka su odlični i vrlo dobri, studije u roku završava tek 15 odsto studenata, a samo 13 odsto pronađe posao u skladu sa kvalifikacijama. Na PISA te...

28.04.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Neizbežno „šišanje“ poverilaca

Kako je ključni problem u celoj sagi oko Agrokora prezaduženost koncerna sa sedam milijardi evra dugova, jasno je da se poverioci ne mogu namiriti u celini ni u najidealnijem slučaju. Iz finansijsk...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe

Mi smo dosta obazriva kuća

Bojazni da će i Srbiju možda zadesiti „slučaj Agrokor", odnosno propast velikih privrednika, nisu realne, to se ne može dogoditi. Takođe, ovaj slučaj ne može imati fatalne posledice po srpsku privr...

28.04.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Kristofer Dembik, šef makroekonomskih analiza u Sakso banci

Srbija neće skoro u EU

Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je pomalo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu r...

28.04.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Da li je moguće smanjiti doprinose na plate

Smanjiš doprinose, povećaš PDV

Dok sa jedne strane strani investitori dobijaju hiljade evra po radnom mestu, kako bi se statistički i politički povećala zaposlenost, a radnicima isplaćuju minimalne plate, dotle su porezi i dopri...

28.04.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Goša ili slučaj dvostrukih standarda

Kad premijer uskoči na teren

Više od tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, intervencija države u liku „svemogućeg" premijera predstavlja poseban razlog za zabrinutost. Poseta privatnoj fabrici bez poziva vlasnika, „istražne...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Mark Eko Milekofski, osnivač kompanija Ecko Untld i Complex

Obaveštajac u svetu aplikacija

Bez ikakvog formalnog znanja iz umetnosti, biznisa ili modnog dizajna, Mark Eko počeo je da dizajnira i proizvodi majice kad je imao 21 godinu. Danas kompanija koju je osnovao vredi gotovo milijard...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Đerđ

Hvatam sebe, grešnog, kako priželjkujem smrt Đerđa Šoroša. Ne iz neke zluradosti ili želje da gospodinu napakostim, već čisto da vidim ko će ga naslediti na tronu arhineprijatelja svega što je naše...

28.04.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Pirković, Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Pošla na muziku, završila na slikarstvu

Kašnjenje na prijemni ispit za srednju muzičku školu i padanje na prijemnom na scenografiji prokrčili su put Kristini Pirković ka slikarstvu. Iako je prvih godinu dana studija mislila da je zalutal...

28.04.2017. Milena Stević Detaljnije
<Beogradski festivali

Pedesetogodišnji „enfant terrible“

Mi smo zemlja u stalnoj tranziciji. Naša pozorišta još posluju po sistemu koji je uveo tužni socijalizam. Nije tamo svima jasno da je Tito umro pre skoro četrdeset godina… Svet je za to vreme otiša...

28.04.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Sećanje na bombardovanje

Čuburska utopija u „La blejažu“

Klijentelu smo delili na „zavisnike" - one koji ne izlaze iz dvorišta, „simpatizere" manje-više redovne, „ljude sa obavezama" koji nisu bili iz kraja, pa su žurili na autobus u 22 sata. Bili su tu ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Rajačke pimnice

Istočno do raja

Kad krenete iz doline Timoka, osim što ćete bar pet puta preći neobezbeđenu prugu, usput ćete hvatati radio-talase iz susedne Bugarske, a poneke i iz obližnje Rumunije, pa na trenutke pojma nećete ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Lak je uzlet, teško je ateriranje

Privreda Srbije u poslednjih godinu dana postiže dobre rezultate. Tako kažu brojke. Privredni rast je prošle godine iznosio 2,7%. Za tekuću godinu MMF nam predviđa rast od čak 3%. Slično je i sa st...

28.04.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dubravka Stojanović

Razgovor: Vesna Vujić i Dubravka Stojanović

Užasavaju me ljudi koji kažu da ih politika ne zanima. Nedavno sam srela studenta koji se žalio na stanje u Domu zdravlja. U drugoj rečenici je izgovorio i to čuveno da ga politika ne zanima. Polud...

16.05.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<sudovi

Ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte

Broj nerešenih predmeta u suđenjima se nagomilava, tako da je od 2012. godine povećan za 30 odsto. Osim što su sudovi i dalje neažurni, ni kvalitet suđenja se nije poboljšao, smatra Zoran Ivošević,...

17.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije