Tihomir Rajlić, generalni direktor Simensa u Srbiji

Neko mora da bude majstor

01.03.2014. Vojislav Stevanović 0
tihomir rajlić, generalni direktor simensa u srbiji tihomir rajlić, generalni direktor simensa u srbiji

„Simens i deli i ne deli poslovni ambijent u Srbiji, budući da mu je dve trećine prometa od izvoza. Mi smo zadovoljni ambijentom", počinje razgovor za „Novu ekonomiju", pomalo i neočekivano, Tihomir Rajlić, generalni direktor Simensa u Srbiji.


Ta kompanija je u zemlji prisutna više od jednog veka. Danas „opslužuje" lokalne samouprave i veće privatne firme kojima je potrebna podrška „energetičara". Takođe, u Subotici ima fabriku vetrogeneratora, koja je jedan od najvećih srpskih izvoznika.
Rajlić Simens vodi godinama, pomalo i na specifičan način u odnosu na druge domaće menadžere. Državne politike ne komentariše često, subvencije države ne koristi, ne vidi mnogo svrhe od novih poslovnih udruženja, više se uzda u tradiconalne „komorske" sisteme – vrlo je aktivan u nemačko-srpskoj privrednoj komori, pa čak mu ni birokratija ne predstavlja veliki problem. Ipak, za sebe ne misli da je „neuobičajen".
„Nema mnogo stranih investitora koji stalno razgovaraju o Narodnoj banci, kursu, podršci privredi. To sami rešavamo. Simens je, na primer, u poslednje tri godine u Subotici povećao broj zaposlenih sa 495 na više od 1.000. Za to nismo imali subvencije države, to su naše potrebe koje su rasle iz potreba tržišta. Za naše proizvode nemamo danas tržište u Srbiji, ali ga imamo na drugom mestu i način na koji smo mi uključeni u globalno tržište nam omogućava da rastemo. Srbija nam pruža povoljan ambijent – jako je dobra industrijska kultura naših zaposlenih, imamo zadovoljavajuću infrastrukturu, mada se nalazimo 12 kilometara od granice, pa ni nema mnogo ’prostora’ da ne bude dobra".

Nova ekonomija: Kakva su vaša iskustva sa obrazovanjem zaposlenih?
Tihomor Rajlić: Simens je okruženje koje motiviše svoje zaposlene na stalno usavršavanje i edukaciju. Postoje brojni interni i eksterni programi, kao i učenje stranih jezika, koje naši zaposleni pohađaju. Što se tiče kolega iz fabrike u Subotici, kada smo počinjali imali smo mnogo priučenih ljudi. Danas podižemo, u dogovoru sa subotičkim školama, njihov stepen obrazovanja.

NE: Na koji način mislite „priučeni", da li su to mladi ljudi koji izlaze iz škola nedovoljno obučeni ili govorite o starijim radnicima koji nemaju savremene veštine?
TR: Mi imamo jako mladu ekipu u Subotici, a školski sistem nije pilagođen našim potrebama i samo kroz interno usavršavanje je moguće da steknu potrebne veštine koje su neophodne za rad u proizvodnji u Subotici.

NE: Da li postoji dovoljna potreba na tržištu za određenim znanjima da bi se menjali školski sistemi?

TR: Sećam se vremena Stipe Šuvara i školskih reformi iz tog perioda. Mislim da smo tada već „promašili" određene stvari. Pre svega kad je reč o visokom vrednovanju pojedinih apstraktnih vešina – sociologa, komunikologa i sl, a zaboravili smo na bazične veštine. Neko mora da bude majstor, električar, mašinbravar...

NE: Pobegli smo u elitizam?
TR: Ne bih to nazvao elitizmom. Mislim da je preovladala poruka „idi sine u školu da ne moraš da radiš".  To nam je ostalo od socijalizma. U Subotici smo pre tri meseca zapošljavali više radnika i nekoliko ljudi je pitalo da li mogu da rade neki kancelarijski posao. Ne znam na kakav su konkretno posao mislili. Današnja industrija je drugačija. Od naših hiljadu zaposlenih u Subotici, 26 je u centralnim službama. To je sasvim dovoljno administracije.

NE: Treba i neko da osmišljava, da se bavi inovacijama. Da li smo se pretvorili u destinaciju za šrafciger industriju?
TR: Nećemo biti to. Naše odeljenje konstrukcije, tehnologije zavarivanja, tehnologije materijala, kontrole kvaliteta, logistike, nije administracija. I to je proizvodnja. Grešimo i u shvatanju šta je proizvodnja. Nisu u pitanju samo „masne ruke" i težak fizički posao.

NE: Imamo li u Srbiji preduslove za sofisticiranu industrijsku proizvodnju?

TR: Naša fabrika govori da ima. Posebno ako uzmete u obzir činjenice da se upravo u Subotici proizvode najsavremenije tehnologije u oblasti obnovljivih izvora energije iz vetra, kao i da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima instaliran generator proizveden u Srbiji.

„Simens i deli i ne deli poslovni ambijent u Srbiji, budući da mu je dve trećine prometa od izvoza. Mi smo zadovoljni ambijentom", počinje razgovor za „Novu ekonomiju", pomalo i neočekivano, Tihomir Rajlić, generalni direktor Simensa u Srbiji.

Ta kompanija je u zemlji prisutna više od jednog veka. Danas „opslužuje" lokalne samouprave i veće privatne firme kojima je potrebna podrška „energetičara". Takođe, u Subotici ima fabriku vetrogeneratora, koja je jedan od najvećih srpskih izvoznika.
Rajlić Simens vodi godinama, pomalo i na specifičan način u odnosu na druge domaće menadžere. Državne politike ne komentariše često, subvencije države ne koristi, ne vidi mnogo svrhe od novih poslovnih udruženja, više se uzda u tradiconalne „komorske" sisteme – vrlo je aktivan u nemačko-srpskoj privrednoj komori, pa čak mu ni birokratija ne predstavlja veliki problem. Ipak, za sebe ne misli da je „neuobičajen".
„Nema mnogo stranih investitora koji stalno razgovaraju o Narodnoj banci, kursu, podršci privredi. To sami rešavamo. Simens je, na primer, u poslednje tri godine u Subotici povećao broj zaposlenih sa 495 na više od 1.000. Za to nismo imali subvencije države, to su naše potrebe koje su rasle iz potreba tržišta. Za naše proizvode nemamo danas tržište u Srbiji, ali ga imamo na drugom mestu i način na koji smo mi uključeni u globalno tržište nam omogućava da rastemo. Srbija nam pruža povoljan ambijent – jako je dobra industrijska kultura naših zaposlenih, imamo zadovoljavajuću infrastrukturu, mada se nalazimo 12 kilometara od granice, pa ni nema mnogo ’prostora’ da ne bude dobra".

Nova ekonomija: Kakva su vaša iskustva sa obrazovanjem zaposlenih?
Tihomor Rajlić: Simens je okruženje koje motiviše svoje zaposlene na stalno usavršavanje i edukaciju. Postoje brojni interni i eksterni programi, kao i učenje stranih jezika, koje naši zaposleni pohađaju. Što se tiče kolega iz fabrike u Subotici, kada smo počinjali imali smo mnogo priučenih ljudi. Danas podižemo, u dogovoru sa subotičkim školama, njihov stepen obrazovanja.

NE: Na koji način mislite „priučeni", da li su to mladi ljudi koji izlaze iz škola nedovoljno obučeni ili govorite o starijim radnicima koji nemaju savremene veštine?
TR: Mi imamo jako mladu ekipu u Subotici, a školski sistem nije pilagođen našim potrebama i samo kroz interno usavršavanje je moguće da steknu potrebne veštine koje su neophodne za rad u proizvodnji u Subotici.

NE: Da li postoji dovoljna potreba na tržištu za određenim znanjima da bi se menjali školski sistemi?

TR: Sećam se vremena Stipe Šuvara i školskih reformi iz tog perioda. Mislim da smo tada već „promašili" određene stvari. Pre svega kad je reč o visokom vrednovanju pojedinih apstraktnih vešina – sociologa, komunikologa i sl, a zaboravili smo na bazične veštine. Neko mora da bude majstor, električar, mašinbravar...

NE: Pobegli smo u elitizam?
TR: Ne bih to nazvao elitizmom. Mislim da je preovladala poruka „idi sine u školu da ne moraš da radiš".  To nam je ostalo od socijalizma. U Subotici smo pre tri meseca zapošljavali više radnika i nekoliko ljudi je pitalo da li mogu da rade neki kancelarijski posao. Ne znam na kakav su konkretno posao mislili. Današnja industrija je drugačija. Od naših hiljadu zaposlenih u Subotici, 26 je u centralnim službama. To je sasvim dovoljno administracije.

NE: Treba i neko da osmišljava, da se bavi inovacijama. Da li smo se pretvorili u destinaciju za šrafciger industriju?
TR: Nećemo biti to. Naše odeljenje konstrukcije, tehnologije zavarivanja, tehnologije materijala, kontrole kvaliteta, logistike, nije administracija. I to je proizvodnja. Grešimo i u shvatanju šta je proizvodnja. Nisu u pitanju samo „masne ruke" i težak fizički posao.

NE: Imamo li u Srbiji preduslove za sofisticiranu industrijsku proizvodnju?

TR: Naša fabrika govori da ima. Posebno ako uzmete u obzir činjenice da se upravo u Subotici proizvode najsavremenije tehnologije u oblasti obnovljivih izvora energije iz vetra, kao i da svaka četvrta vetrenjača u Evropi ima instaliran generator proizveden u Srbiji.


Nastavak teksta možete pročitati u osmom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<tihomir rajlić, generalni direktor simensa u srbiji

Neko mora da bude majstor

„Simens i deli i ne deli poslovni ambijent u Srbiji, budući da mu je dve trećine prometa od izvoza. Mi smo zadovoljni ambijentom", počinje razgovor za „Novu ekonomiju", pomalo i neočekivano, Tihomi...

27.05.2014. Vojislav Stevanović Detaljnije
<biljana petrović, direktorka preduzeće za projektovanje, inženjering i konsalting „arc” iz beograda

Bez investicija propadamo

Država je izgubljna u nepotrebnoj birokratiji. Državni vrh ne razmišlja o tome da zakone moraju pisati stručna lica, a ne timovi stranačkih ljudi. Mi razumemo da angažovanje stručnjaka košta i da j...

27.05.2014. Tamara Prodanović Detaljnije
<nik vudman, osnivač kompanije gopro

To se zove sudbina

Kako su počeli Nakon što su četiri miliona dolara, koje je dobio od investitora za platformu za igre i reklame Funbug, otišla u vetar, Nik Vudman je otišao da surfuje u Australiji i Indoneziji i ...

27.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini

Zašto je važan deo ekonomije tako zapušten

Država i deceniju nakon ulaska u tranziciju i dalje u vlasništvu ima oko 1.300 preduzeća koja zapošljavaju 280.000 ljudi. Njihove glavne karakteristike su neefikasnost, gubici, dugovi i partijsko z...

27.05.2014. Miloš Obradović, Olivera Bojić Detaljnije
<milijarde na račun države

Milijarde na račun države

Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine, ocena je Fiskalnog saveta...

27.05.2014. Nova ekonomija Detaljnije
<veran matić - predsednik borda direktora b92

16 pitanja za Verana Matića

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Fonda B92, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, predsednik Borda direktora i glavni i odgovorni urednik informativnog programa medijske kuć...

27.05.2014. Vesna Damjanić Branković Detaljnije
<prof. dr mihailo crnobrnja

Najvažnija ekonomska pitanja

Nisam odoleo iskušenju da prokomentarišem predizbotnu kampanju. Naravno, njen ekonomski deo. Ne u smislu analize ko je šta rekao ili obećao, ili će reći i obećati, već u smislu markiranja najvažnij...

27.05.2014. Prof. Dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<filip david, beogradski knjizevnik

Tamara Nikčević sa Filipom Davidom

Kada je 1987. godine beogradski književnik Filip David predložen za Andrićevu nagradu, neki od članova žirija govorili su - neka mu je da Izrael! Međutim, podsjećanjem na intervju Ive Andrića Večer...

27.05.2014. Tamara Nikčević Detaljnije
<trka za plavu kartu

Trka za Plavu kartu

Prema procenama Savezne agencije za rad, Nemačkoj će do 2030. godine nedostajati šest miliona radnika. Najdeficitarniji kadrovi u ovoj zemlji su inženjeri, lekari i informatičari. Nezaposlenost u N...

27.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<haberi, nova generacija biznismena

Svet želi dobre ideje

Ono što razlikuje Impact Hub od sličnih sistema, poput biznis inkubatora i centara za razvoj preduzetništva, jeste to što mi imamo sistem podrške globalne mreže. To omogućava da čovek sa poslovnom ...

27.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<Šta čeka novu vladu srbije

Sve sami teški poslovi

Vlada premijera Ivice Dačića je mnogo obećavala a malo uradila u sređivanju stanja u privredi i javnim finansijama. Za godinu i po mandata prvo se uhodavala, potom rekonstruisala i pripremala za iz...

27.05.2014. Marica Vuković Detaljnije
<nebojša matić, direktor i vlasik preduzeća mikroelektronika

Kompanija u kojoj biste želeli da se zaposlite

Početi posao od nule, tačije od 200 maraka, raditi pošteno i predano i za 17 godina stvoriti firmu koja svoje proizvode prodaje najvećim i najpoznatijim svetskim brendovima. Iako je ovo Srbija, mog...

27.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<dušan dimić, fakultet za fizičku hemiju beograd

Radim ono što volim

U jednoj od renoviranih laboratorija na Fakultetu za fizičku hemiju u toku je eksperiment čiji će rezultat biti završni master rad studenta koji u svom indeksu nema ništa osim desetke. I još stiže ...

27.05.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<fenomen uzima sve više maha, kako među poznatim parovima, tako i kod nas, običnih

Pritajeni noćni lovci na sočan plen

„Kuguarke"   O sebi mislite da ste slobodoumni, bar u poređenju sa srpskim prosekom. Pa ipak, kad vidite znatno stariju damu u društvu mlađeg muškarca, knedla vam zastane u grlu. Šta ona ima sa nj...

27.05.2014. Dina Nikolić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Od izbora dva putića

Kad prođu izbori, nova vlada ima dva izbora: da krene da radi, ili da nastavi da kuka. Po tome ćemo odmah videti kakve su joj namere, ali i kapacitet. Tu važi opšte pravilo, kako u preduzećima, tak...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije