Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

01.07.2017. Bogdan Petrović 0
Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nemačka inicijativa za „Maršalov plan" za Zapadni Balkan, odnosno „Berlinski proces plus"

Na inicijativu Angele Merkel, u leto 2014. godine pokrenut je „Berlinski proces" koji je okupio lidere sa takozvanog Zapadnog Balkana, sa nemačkom kancelarkom i nekoliko lidera zapadnih zemalja (Italija, Francuska, Austrija) kao i predstavnicima Evropske komisije. Taj proces, osim nekoliko pompeznih sastanaka, do sada nije dao konkretne rezultate (osim, naravno, što je došlo do ponižavanja Srbije da prihvati da se Kosovo i Metohija predstavlja ravnopravno kao država, bez „zvezdice").

Na tim sastancima su prezentirani i „zajednički projekti" koji bi trebalo da povezuju region, sve uz mahanje mapama sa ucrtanim predlozima novih auto-puteva od strane srpskog premijera. Uspostavljena je i „saradnja privrednih komora", to je podignuto i delimično na politički nivo, pa je održan i  sastanak u Nišu između političara i privrednika Albanije i Srbije. Putešestvija predsednika srpske komore Marka Čadeža po regionu su poslužila kao medijska predstava, a do sada nije došlo ni do jednog konkretnog rezultata te „saradnje".

U međuvremenu, EU je simboličnim sredstvima finansirala studiju izvodljivosti puta Niš – Priština, koja je pokazala visoku cenu i potpunu neisplativost tog projekta. Rezultati studije nisu prikazani javnosti, jer bi to pokazalo sav besmisao priča o regionalnom povezivanju, ali naši političari i dalje spominju taj put kao jedan od prioriteta u razvoju putne mreže.

Druga „regionalna inicijativa" odnosila se na izgradnju auto-puta Sarajevo - Beograd, gde se ispostavilo da ne postoji nikakva saglasnost oko trase, pa je pomenuto bar 10 različitih varijanti i podvarijanti. Unutar Bosne i Hercegovine došlo je do potpunog raskola između Srba i Bošnjaka, pa se tako ne zna ni da li će auto-put da ide preko Tuzle na Bijeljinu pa prema Srbiji, ili će trasa ići preko Višegrada ka Užicu, uz više podvarijanti. 


Politička situacija u regioni se pogoršava uprkos „Berlinskom procesu"

Nedostatak konkretnih projekata, odnosno realizacije koja bi se osetila kod stanovništva regiona, preti da Berlinski proces pretvori u fijasko ravan fijasku samita EU u Solunu iz 2003. godine. Podsećanja radi, tada je na samitu EU rečeno da „evropska porodica vrednosti nije potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana". Istaknuto je i da će one postati članice EU kada ispune „kriterijume iz Kopenhagena", koji naravno nikada nisu precizno definisani, a na primeru Srbije tek su se pokazali fluidnim sa ubacivanjem famoznog poglavlja 35.

Priče o približavanju EU i regionalnoj saradnji nisu dovele do rasta životnog standarda ni u Srbiji ni u okruženju, posle sunovrata koji je uzrokovan svetskom krizom iz 2008. godine. Zato nije ni čudno da je došlo do naglog porasta nacionalne retorike i do sve lošijih odnosa unutar pojedinih država, a i između njih.

Situacija u Bosni i Hercegovini je sve gora – ovog puta nisu sporni samo odnosi Bošnjaka sa Srbima, već su do kraja zategnuti i odnosi u Federaciji BiH sa Hrvatima. Time je doprinela i nacionalna politika koju je počela da sprovodi nova hrvatska vlada – sa jasnom orijentacijom na promenu položaja Hrvata u BiH, odnosno, na pritisak da se formira hrvatski entitet i zaustavi majorizacija koju sprovodi većinski narod u Federaciji.

„Regionalnoj saradnji" dodatno su odmogle izjave Edija Rame da bez pristustva EU perspektive može doći do promena granica i povezivanja Albanije i Kosova (uz neizrečenu pretnju - i polovine Makedonije). 

Makedonija se više meseci nalazila na ivici potpunog kolapsa, a ni novoformirana vlada ne obećava da će se uspešno boriti sa složenim problemima u zemlji i okruženju, posebno sa pritiskom da se na njenoj teritoriji formira treća albanska država ili entitet.

U Crnoj Gori je fantomski pokušaj „ruskog državnog udara" na dan izbora, sa izvesnim Sinđom na čelu, jedva sačuvao vlast Mila Đukanovića, ali ni članstvo u NATO-u izgleda neće pomoći da Crna Gora uspe da se „razgraniči" sa Kosovom usled ogromnog pritiska nacionalista iz Prištine. Novi izbori na KiM dovode na vlast u Prištini ekstremnu stranku Ramuša Haradinaja.

Iako srpski predsednik Vučić verbalno izigrava najuzornijeg učenika Angele Merkel, javnost u Srbiji se bombarduje najstrašnijim pretnjama u tabloidima koji su pod njegovom direktnom kontrolom. Tako se s euforijom govori o nabavci aviona MIG-29 iz Rusije i Belorusije, najavljuju se strašne pretnje za Republiku Srpsku od strane Hrvata, a za Albance se šire najgore moguće vesti o zaverama i agresivnim namerama. O događajima u Makedoniji pisalo se više nego pristrasno, sa namerom da se ocrni upravo strana koja je uživala podršku zapadnih sila.



Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Igrokazi sa Anom Brnabić

Nije popularno reći, pošto je opozicioni mejnstrim sasvim drugačiji, ali evo – neće Ana Brnabić na mestu premijera biti isto što je bio  Mirko Cvetković. I to iz jednog glavnog razloga: Mirko Cvetk...

30.06.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Nemački plan za Zapadni Balkan ili čekaonica treće klase

Nema volje za prijem novih članova

U trenutku kada se usled unutrašnjih problema unutar same EU punopravno članstvo Srbije čini sve daljim a razočarenje Unijom postaje sve veće, uz prisutan porast tenzija na Balkanu, pojavila se nem...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Lešek Balcerović, profesor na Varšavskoj školi ekonomije i prvi ministar finansija Poljske nakon pad

Reforme moraju biti brze i radikalne

Tvorac poljskog reformskog čuda, koje je dokaz da šok terapija može da daje rezultate, poručuje srpskoj vladi da privatizuje državna preduzeća, jer samo tako može doći do privrednog rasta Kada je ...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Visok nivo nenaplativih kredita

Čekaju se uterivači dugova

Kreditni portfolio banaka u Srbiji značajno je pogoršan. O tome najbolje svedoči oko 3,5 milijardi evra nenaplativih potraživanja, što je više od 17 odsto ukupno odobrenih kredita  Kada u Srbiji n...

30.06.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Rokovi plaćanja u Srbiji duplo duži od zakonom propisanih

Dobavljači kreditiraju kupce

Veliki problem za poslovanje savesnih firmi u Srbiji predstavlja činjenica da gotovo svaka treća firma u svojim finansijskim izveštajima ne pokazuje verodostojne podatke, već smanjuje svoje gubitke...

30.06.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto kasne radovi na koridorima

„Za mene je auto-put gotov“

Pomeranje rokova za završetak Koridora 10, odnosno putnih pravaca ka Makedoniji i Grčkoj na sredinu 2018. godine, nije iznenađenje, pošto su do sada ionako sva obećanja o rokovima stalno padala u v...

30.06.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Forum mladih lidera Srbije 2017 YES!

Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli...

30.06.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Dragiša Milojević, direktor Kompanije „Milojević“

Švajcarci su nas naučili da radimo

Kod nas u kompaniji se dosta radi, traže se red i disciplina, poštovanje. Možda nekima smeta što mi tako radimo, ali drugačije ne mogu, jer sam tako vaspitavan. U Švajcarskoj smo decenijama živeli ...

30.06.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Azija napreduje, Evropa stagnira

Povodom 80 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu održana međunarodna konferencija "Ekonomska politika za brz, inkluzivan i održiv razvoj” na kojoj je učestvovalo 180 ekonomista iz 16 zemalja Odav...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<„Pčelari“ protiv pčelara

Pčelarska mafija: krađa košnica i lažni med

Veštački med je naneo katastofalnu štetu pčelarstvu. U Gornjoj Trnavi je jedan čovek 80-ih godina počeo da pravi lažni med, ubrzo se udružio i sa komšijom. U Donjoj Trnavi, počeli su njih dvoje i t...

30.06.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Zašto mora da se održava socijalna cena struje

Svaka četvrta kuća ne može da plati račun

Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.00...

30.06.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

NOVA VLADA – KAKO DALJE?

U trenutku pisanja ovog teksta ne zna se zvanično ko će sastaviti novu vladu i kakav će biti njen sastav. Čak se pomišlja i na nove izbore jer kod nas je demokratija toliko uzela maha da mi jednost...

30.06.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Frenk Veng, osnivač i direktor kompanije DJI Technology

Kineski kralj dronova

Nikada nije imao dobre ocene u školi, ali zato već 11 godina radi 80 sati nedeljno. Prvi model drona napravio je kad je imao 26 godina u svojoj studentskoj sobi, danas je jedan od najbogatijih ljud...

30.06.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se troši budžet Beograda? Ne znamo

Budžet Beograda težak je 90 milijardi dinara (oko 730 miliona evra). Da li znate kako se troši taj novac? Ako ne znate, ovo je možda kolumna za vas. Nekada je budžet bio strukturisan tako da se no...

30.06.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Kafkin Proces živi u Srbiji

Dugogodišnji sudski postupci i teška naplata potraživanja uvode ozbiljnu pravnu nesigurnost koja ne samo da odvraća ozbiljne strane investitore, nego uništava i domaća mala i srednja preduzeća, sma...

30.06.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Biljana Gavrilović, Stomatološki fakultet u Beogradu

Od lekarske klompe do vojničke čizme

Nakon što je završila Stomatološki fakultet u Beogradu, Biljana Gavrilović odlučila je da medicinsku uniformu zameni vojnom, bar privremeno. Upisala je školu rezervnih oficira sanitetske službe pri...

30.06.2017. Milena Stević Detaljnije
<Hotel platforma na vodi za radničku klasu

Sirova nafta u surovim uslovima

Poluuronjiva platforma (semi-submersible) za smeštaj 500 ljudi u stvari je ploveći hotel tj. flotel (floatel/floating hotel), višespratnica na vodi kao čelično ostrvo usred nekog okeana ili mora. T...

30.06.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Zemlja faraona

Zemlja faraona ili vanzemaljaca

Nekad najprisutniji Rusi, najbogatiji, a kad se all-inclusive napiju, onda i bahati, proredili su posetu nakon pada aviona u Šarm el Šeiku pre neku godinu. Aktuelno vanredno stanje plaši ostatak lj...

30.06.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bojan Kovačević predsednik Akademije arhitekture Srbije

Beograd - zazidani grad

Moglo bi se reći da je grad viđen kao plen. Političare nema ko da "udari po prstima", da ih zaustavi. Prostor je neobnovljiv resurs, nenadoknadiv! Kad jednom napravite gaf, gotovo je  Ti novi simb...

02.07.2017. Vesna Vujić Detaljnije