Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice "Petnica"

Nezavisnost je prokletstvo

15.07.2013. Vojislav Stevanović 0
vigor majić, direktor istraživačke stanice "petnica" vigor majić, direktor istraživačke stanice "petnica"

Istraživačka stanica je počela „u srećno vreme, prve polovine osamdesetih". Danas doživljava svoje "srećne trenutke”. Stotine dece koja svake godine prolaze kroz te programe odnedavno su u prilici da uče u novim, modernim laboratorijama. Petnica se, posle gotovo tri decenije postojanja, konačno proširila.


Zadovoljstvo, međutim, nije potpuno. Kako za Novu ekonomiju kaže Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice, sve je "tanja” pomoć države. Ove godine Petnici je iz budžeta predviđeno pet miliona dinara, šest puta manje nego što su ministarstva prosvete i nauke izdvajala 2010. godine.

Ipak, Majića to ne brine, iako ga očigledno ljuti što, umesto da podrži instituciju koja je i međunarodno priznata i poznata, država na sve načine pokušava da je "pritisne” i da je, kako kaže, "podržavi”. Svoj status nezavisne institucije, obećava Majić, Petnica neće "žrtvovati”. Za finansiranje će se, kao i dosad u mnogo prilika, snaći, ali će cena možda biti prevelika – manje dece i manje dobrih programa. Uostalom, činjenica da je dosad "preživeo” toliko različitih vlasti i ministara, uspevajući u međuvremenu ne samo da održi, nego i unapredi kvalitet Petnice, opravdava zrnce optimizma. 

"Petnica je začuđujuće uspešan eksperiment, krupna inovacija u obrazovanju koja je pokazala da može da daje dobre rezultate i da preživi vrlo komplikovana i izazovna vremena. Položili smo test izdržljivosti, potvrdili da je ideja dovoljno dobra da preživi u raznim vremenskim, socijalnim i ekonomskim okruženjima”, kaže Majić.

"Pomažemo školama jer država nema para da u svim školama u Srbiji obezbedi dobra učila i nastavnike za sve ključne predmete. Delić toga Petnica nadoknađuje kroz svoje programe. Naravno, deca koja dolaze mogu da nauče više od onog što im škole nude. Škole često nemaju svu opremu za učenje. Deca na televiziji i internetu vide zanimljive informacije, dobiju ideje, ali nemaju gde da razgovaraju o tome. Tu ulogu možemo da preuzmemo. Školama se ne isplati da kupuju skupa učila koja se koriste jedan čas godišnje, kad se uči određeni fenomen koji zahteva složena i skupa učila”.

Da li je Petnica danas toliko cenjena jer se razvijala na entuzijazmu ljudi koji su je vodili, pre svega vašem, ili je bila sistemski podržavana tokom protekle gotovo tri decenije?
Trebalo je da postoji i jedno i drugo. Petnica je od osnivanja, više ili manje, imala podršku države. U početku je u državi postojalo ozbiljno verovanje da je takav projekat potreban. Potom su se javljali ljudi kojima je Petnica bila trn u oku, najviše zbog našeg nezavisnog položaja – od samog početka smo se trudili da budemo potpuno samostalna organizacija i da ne polažemo račune ministarstvima prosvete i nauke. Ali, kad su se takvi pojavili, Petnica je već imala rezultate i široku podršku u javnosti. Tako da političari, iako nevoljno, nisu prekidali finansiranje i povremenu pomoć u nabavci opreme i učila.

Više puta je i spekulisano da bi Petnica mogla da se ugasi.
Bio je takvih priča. Kad je, 1991, Danilo Ž. Marković bio ministar prosvete, pričalo se da je imao nameru da ugasi ne samo Petnicu, nego i Matematičku gimnaziju, školu za muzičke talente u Ćupriji. Te udare smo preživeli, kao i kada su nas sredinom devedesetih optuživali da sarađujemo sa Zapadom. Jesmo sarađivali sa celim svetom i veoma smo ponosni što smo učili od drugih i bili spremni da preuzmemo dobru ideju od onih koji to rade bolje od nas. Prevagnuo je faktor da je kroz Petnicu prolazilo sve više mladih ljudi, od koji je deo postajao uspešan i ugledan u svojim profesijama, dakle da imamo važan pozitivan uticaj na nauku i obrazovni sistem u Srbiji.

Ali, retko kad je prosvetna administracija razumela šta radi Petnica, jer da jeste, razumeli bi da neka rešenja odavde mogu lako da se ugrade u sistem i unaprede ga. Pošto su pokazali da nisu razumeli kako treba da se razvija domaće obrazovanje, praveći previše kompromisa na štetu dece i školskog sistema, sigurno nisu razumeli ni šta mi radimo. I sada se suočavamo sa zahtevima da Petnica postane državna institucija, tumačenjima da država ne može da nas pomaže, što nije tačno. Trn u oku je što postoji nezavisna organizacija koja uživa dobar domaći i međunarodni ugled. Trenutno nam je najveći problem to što smo uspeli da završimo radove na proširenju kapaciteta i to prema projektu koji je finansirala Evropska investiciona banka. Mislim da je to strašno iritiralo neke ljude. Nama je država smanjila sredstva gotovo šest puta u odnosu na 2010. godinu. Tad smo dobili 28 miliona dinara, za ovu godinu nam je određeno, a nismo još dobili ni dinara, pet miliona. Poređenja radi, za funkcionisanje nam je potrebno milion evra godišnje. U međuvremenu smo povećali kapacitete tri puta i to baš na osnovu projekta iza koga je stajala Vlada Srbije.


Nastavak teksta možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<emil tedeski, vlasnik “atlantic grupe”

Ja u poslu uživam

Često možete čuti uspešne ljude kako ističu što su žrtvovali za uspeh, koliko godina nisu bili na odmoru… Ja, da budem iskren, radim mnogo, ali imam i puno drugih interesovanja koja moj život čine ...

28.05.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<ratomir todorović, generalni direktor gp "planum"

Damping cene ugrozile Koridor 10

Novih kilometara na istoku i jugu drumskog Koridora 10 još nema. Probijaju se rokovi, prašte odštetni zahtevi, a trenutno se sa austrijskom Alpinom i raskidaju ugovori. Desilo se upravo ono što su ...

28.05.2014. Tijana Staletović Detaljnije
<vigor majić, direktor istraživačke stanice "petnica"

Nezavisnost je prokletstvo

Istraživačka stanica je počela „u srećno vreme, prve polovine osamdesetih". Danas doživljava svoje "srećne trenutke”. Stotine dece koja svake godine prolaze kroz te programe odnedavno su u prilici ...

28.05.2014. Vojislav Stevanović Detaljnije
<ivan simič, direktor poreske uprave

Razumem srpski mentalitet

1. Na mestu prvog poreznika Srbije došli ste u februaru iz Slovenije. Tamo ste takođe vodili Poresku upravu. Jeste li u Srbiji na toj funkciji  doživeli nešto što niste očekivali? Skoro nema stvar...

28.05.2014. Vesna Damjanić Branković Detaljnije
<srbijanka turajlić, profesor

Biljana Stepanović sa Srbijankom Turajlić

Vlasti trebaju neobrazovani ljudi Srbijanka Turajlić kaže da treba da je potpišemo kao penzionerku: „Šta znači to – profesor u penziji – kad si u penziji, nisi više profesor." Međutim, kad javno o...

28.05.2014. Biljana Stepanović Detaljnije
<andrea simončeli, generalni direktor delta generali osiguranja u srbiji

Srbiji je potreban bolji marketing

„Kada smo moja supruga Leticija i ja stigli u Beograd, pre dve godine, bili smo iznenađeni razikom između onog što smo očekivali i realnosti. U našim glavama Srbija je bila tamna zemlja, pogođena p...

28.05.2014. Vesna Lapčić Detaljnije
<pavle vlajčić, partner u bisnode srbija

Reputacija važnija od bilansa

Vi ne možete da se oslonite samo na finansijski izveštaj. Tu je bitno tragati i za nekim drugim podacima o kompanijama, ako želite da upotpinite sliku o poslovanju kompanije. Za firme koje na prime...

28.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Lekcije sa vrha vlasti

Više uopšte nije bitno da li je na mestu ministra ovaj ili onaj partijski funkcioner, dok mu je to jedini kvalitet i preporuka, umesto znanja o resoru koji vodi. Bitno je da se na vrhu vlasti prome...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije