Vladimir Milutinović, filozof

Nismo shvatili koliko je istina važna vrednost

01.01.2018. Dijana Ivanov Kadić 0
Vladimir Milutinović, filozof Vladimir Milutinović, filozof
Jedna je sloboda da se radi šta se hoće, pod zaštitom ove ili one političke stranke. To je kod nas omiljena sloboda. Ali, ona uključuje potpunu neslobodu u odnosu na partiju i vođu. Njemu se ako treba i na groteskne načine mora iskazivati poslušnost. Druga sloboda je sloboda u okviru poretka slobode u kome važe kakve-takve univerzalne vrednosti. U prvom slučaju imate slobodu da tvrdite bilo šta (u interesu vlasti), u drugom ćete se smatrati slobodnim samo ako govorite istinu, ako ne morate da služite vlastima

Pitanje istine je važno i u kontekstu ekonomije. Nedavno je premijerka Srbije izjavila da je rast BDP Srbije 2008. godine bio 3,1 odsto i da je to najveći rast od 2000. godine. U pitanju je frapantna neistina: zapravo je te godine rast bio 5,4 odsto, a prosek rasta od 2000-2008. bio je 6,1odsto. Kada joj je ukazano na grešku, premijerka je, umesto da se izvini, počela da izražava sumnju u zvanične podatke.
Ukoliko vlastima nešto odgovara, sve postaje relativno i neodređeno. To je i neka veza filozofije i ekonomije: ako istina ne postoji, što je domen filozofije, nema ni ekonomije - makar kao ekonomske nauke, kaže filozof Vladimir Milutinović, urednik portala „Dvogled".

Šta za jednog filozofa koji živi u Srbiji znači pojam istina. Pitanje koje je staro najmanje dve i po hiljade godina i uvek je aktuelno. Međutim, postavljam ga u kontekstu sve izraženije potrebe da se u javnom životu stavlja tapija na nju?
Danas je relativno lako reći šta je istina. Istina je rezultat zajedničkog iskustvenog istraživanja koje se odvija u atmosferi tolerancije i slobode. Naravno, na taj način se dolazi samo da najboljeg predloga istine, konačna istina ne postoji. U metodološkom pogledu jasno je šta je istina. Teže je doći do istine o specifičnim, a teškim pitanjima. Na primer, kako je tačno izgledao srednji vek u Srbiji, ili kako su se razvijale forme demokratije u svetu i Srbiji. Takva pitanja zahtevaju ozbiljan kolektivni rad. Kod nas je problem što se ovakav kolektivni napor teško preduzima jer nismo shvatili koliko je istina važna vrednost. Ovde se većinom misli da treba uzdizati i veličati sebe i da se tako stiče poštovanje, umesto da se stiče preko otkrivanja onog što je istinito.

U svetlu prvog pitanja, nameće se i sledeće - otkud u javnom životu toliko teških reči i uvreda, podela na istinoljubive i lažove, naše i njihove, na „zubate i bezube", na patriote i izdajnike?
Pa, ukoliko kao zvaničnu istinu imate neistine poput gore opisane, onda morate nekako da kontrolišete prostor u kome se neistina izgovara. Morate da unapred diskvalifikujete ili marginalizujete svakog ko bi mogao da postavi pitanje da li je zvanična priča istinita. I tu nastupaju etikete „izdajnika" i proizvoljne difamacije raznog tipa. Da smo malo osvešćenije društvo, čim bi neko optužio svoje oponente da su izdajnici, trebalo bi da svi znaju da dotični više ne zaslužuje da odlučuje o bilo čemu.

Oko čega se zapravo vodi borba, oko politike ili oko vlasti?
Više oko vlasti. Mora se reći da je politika kod nas zadata disciplina. Ono što će političari realizovati većim delom je dogovoreno sa međunarodnim faktorima. Ovo važi za Kosovo, jednako kao i za ekonomiju. Doduše, to je u nekoj meri neizbežno, ali bi značajne nijanse trebalo da su u domenu našeg odlučivanja. Sadašnja vlast verovatno vodi u dlaku istu ekonomsku politiku koju je vodio i DS, zajedno sa G17+. Tu su subvencije, privatizacije, javne pohvale neoliberalizmu kao „najzdravijem sistemu". Na neki način, slepa mrlja političkog sistema je da, iako naizgled postoje oštri sukobi vlasti i opozicije oko same vlasti, oko većeg dela politike se zapravo svi slažu.

Kako razumete izraženu sumnju, koja se odslikava i kroz apatičnost birača, da među političarima ima čestitih ljudi?
Lična čestitost je tu malo važna. Politika je jedan spor proces u kome učestvuje mnogo ljudi. Čak i da imate najčestitijeg vođu pokreta, da li će on sada kontrolisati sve ostale u vlasti? Ili će i svi oni biti čestiti kao on? To je zvanična slika koja se stvara kada se traga za čestitim političarem koji rešava sve. Međutim, u stvarnosti cveta sveprisutna korupcija koja je jednako svima poznata i o njoj gotovo da je zabranjeno da se govori. Bolje bi bilo da od političara tražimo precizne politike, raspravljene u slobodnoj atmosferi, kojih se političari pridržavaju kontrolisani od strane slobodne javnosti. Njihovu ličnu čestitost onda možemo ostaviti nezavisnim pravosudnim organima.



Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Legat legendarnog gradonačelnika Malog

Možda zvuči preterano, pa i apsurdno, ali naprednjačka vlast se zapravo ponaša iskreno i pošteno. I pritom se na naš račun beskrajno dobro zabavlja. Odbačeno je sad već svako licemerje, građanski o...

26.12.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 2. deo

Direktorske ofšor firme

Za posmatrača sa strane, potpuno je neshvatljivo kako je država tolerisala tako masovnu manipulaciju gde su stotine hiljada ljudi, vlasnici akcija, potpuno obespravljene i ostavljene na milost i ne...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza

Tržište raste, ali su cene prepolovljene

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora srpske privrede, sa dvocifrenom godišnjom stopom rasta noćenja, pre svega stranih turista poslednjih godina. Ipak sve jača i brojnija konkurencija donos...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke

Politika ne ispušta javni sektor

Sve zemlje regiona more isti problemi kad je reč o javnim nabavkama, bez obzira na to da li su postale članice Evropske unije ili su još u procesu pristupanja. Zajednički su im visok nivo korupcije...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kako je skrojen budžet za 2018.

Gondola na Kalemegdanu i ostali prioriteti

Budžet za 2018. Nastavlja sa podrškom gubitašima, nesmetanim funkcionisanjem partijskog zapošljavanja i preraspodelom mase zarada u javnom sektoru prema aršinima vlasti. Smanjenje penzija ostaje na...

26.12.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Pavel Valerijevič Durov, osnivač kompanija VKontakte i Telegram Messenger

Preduzetnik, anarhista, aktivista

Pavel Durov ušao je u preduzetničke vode kada je pre više od decenije osnovao najveću društvenu mrežu u Rusiji, koja danas ima više od 460 miliona korisnika. Jedan od najoštrijih kritičara režima V...

26.12.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Razmišljanje razočaranog građanina

Ovog decembra navršava se tačno godinu dana otkako je, u svom sada već istorijskom intervjuu, visoko pozicionirani poslanik Evropskog parlamenta i nemačke Hrišćansko-demokratske unije Dejvid Mekali...

26.12.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Slabo raspoloženje za borbu protiv korupcije

Građani i privrednici su dali podršku vlasti upravo za ispunjavanje antikorupcijskih obećanja. Međutim, kako koja godina dolazi, borbe protiv korupcije ima sve manje, čak i na nivou predizbornih ob...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Bogdan Petrović

Za „spas“ CIP-a menja se i zakon

Iako su višestruko „hvaljeno" restrukturiranje železnica i formiranje tri nova preduzeća predstavljani kao veliki uspeh resornog ministarstva, mnogi problemi su samo stavljeni pod tepih. Država je ...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Vladimir Milutinović, filozof

Nismo shvatili koliko je istina važna vrednost

Jedna je sloboda da se radi šta se hoće, pod zaštitom ove ili one političke stranke. To je kod nas omiljena sloboda. Ali, ona uključuje potpunu neslobodu u odnosu na partiju i vođu. Njemu se ako tr...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji

Zakoni se često menjaju, a slabo se primenjuju

„Nova ekonomija" je tokom protekle godine istraživala u kakvom je stanju pravosuđe u Srbiji i kako se to odražava na ekonomiju i poslovanje preduzeća. Među privrednicima i investitorima, bilo domać...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kašnjenje

Šta ćeš kad te majka nije dojila

Imala sam neverovatno uvreženu naviku da kasnim. Uvek i svuda i ne takozvanih „akademskih" 15 minuta, kojih se sad gnušam, već po pola sata ako se s nekim nalazim na otvorenom, a mnogo više ako me ...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Trendovi u filmskoj industriji

Tri bilborda, a o blatu i da ne pričam

Osnovna razlika između festivalskih autorskih filmova i onih koji pripadaju holivudskom mejnstrimu je u načinu posmatranja života. Suština autorskih filmova je da se određene teme ne tumače po šabl...

26.12.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Mila Turajlić, autorka laureata ITFA festivala „Druga strana svega“

Legat zvani Srbijanka

Baš su neki mladi Amerikanci komentarisali da im naše ’90-e deluju kao aktuelna situacija u SAD, kao predznak nečega što zloslutno dolazi, a oni na to ne reaguju. Ovde je crno, ali crno se piše i m...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije