Novac kroz gusto sito

U novogodišnjem poklonu preduzetnici bi voleli da nađu upakovanu bespovratnu finansijsku pomoć, kredit sa subvencionisanom kamatom ne većom od tri odsto godišnje i niže poreze na zarade. Sa tim željama, opterećeni finansijskim problemima, vojvođanski preduzetnici čekaju Novu godinu.

Pod senkom krupnih investitora koje lokalne vlasti nastoje da privuku (koji pritom jesu neophodni, ali se postavlja pitanje efekata dodeljenih subvencija po radnom mestu) mala preduzeća ostaju nevidljiva, kao da su sporedna u privrednom životu. Ipak, njihova uloga je značajna jer mala i srednja preduzeća čine više od 90 odsto ukupnih preduzeća u Srbiji i zapošljavaju dve trećine radnika. Bez obzira na statističke podatke koji govore da se povećava broj registrovanih radnji, male vojvođanske opštine ne uklapaju se u tu statistiku. 

Razgovarali smo sa preduzetnicima u opštini Kula, u kojoj se sve više zatvaraju male radnje, kako ukazuju u organizaciji preduzetnika. I bez obzira na potencijale u poljoprivredi ili mlinskoj industriji, u toj zapadnobačkoj opštini, oni koji se bave malim biznisom, najčešće otvaraju pekare, kafiće i trgovinske radnje. 

Nije mnogo drugačije i u drugim malim lokalnim samoupravama. Preduzetnike  najviše opterećuju finansijski problemi i nedostaju im, kako navode, povoljni izvori finansiranja da bi se smanjio broj radnji koje nestaju sa tržišta. Zato smo pokušali da istražimo da li su povoljni modeli finansiranja dostupni malim privrednicima. 

Početnici u poslu mogu da računaju na subvenciju za samozapošljavanje koja je u 2015. godini iznosila 160.000 dinara i koju dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Takođe, pokrajinska Vlada preko Sekretarijata za privredu svake godine raspisuje konkurse koji su namenjeni razvoju preduzetništva, za nabavku opreme i razvoj ženskog preduzetništva. U Udruženju preduzetnika u Kuli potvrđuju da se tokom godine raspisuje dosta konkursa za finansiranje po povoljnijim uslovima, ali ukazuju da kredite preko Razvojnog fonda Vojvodine najviše dobijaju velike firme, dok za mala preduzeća ostaje vrlo malo. 

„Preduzetnici su na margini, malo dobijaju pozajmica na tim konkursima. Bankarski krediti su nepovoljni i preduzetnici koji podignu zajam od banke, zapadnu u još veće finansijske probleme“, kaže Suveilj Karimanović, predsednik Udruženja preduzetnika u Kuli. U toj opštini na zapadu Bačke posluje oko 1.000 preduzetnika koji se bave uglavnom uslugama, otvaraju se kafići, pekare i trgovinske radnje. Prema njegovoj oceni, u toj opštini se zbog finansijskih problema zatvaraju preduzetničke radnje i kako navodi, za njihove probleme nadležni nemaju sluha, jer ne postoji saradnja između pokrajinske Vlade i udruženja preduzetnika.