Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

01.06.2017. Dragana Nikoletić 0
Nebo nad Berlinom i njegov turizam Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmladak, potrpaju ga u prikolice koje mogu da otkače i koriste kao kolica. Pešaci se ponekad žale da su bajkeri zaveli teror, jer mnoge staze samo su za njih predviđene

Šta je toliko posebno u nebu nad Berlinom da zaslužuje da bude naslov filma čuvenog Vima Vendersa, shvatiće svako ko uhvati tamošnja duga predvečerja. Kad se uvek prisutni oblaci zgomilaju i tvore igru paperjastih i grudvastih oblika što se ne završava ni na horizontu, već tek tu postaje ekstremno uzbudljiva. Fokusirano svetlo horizontalnih zraka čini da su i u sumrak sve boje kristalno jasne, premda prelaskom u veče dominira plava, nebeska, ogledana u reci Špre, kao i u zapadu okrenutim prozorima. I ma šta te se u ovom gradu s burnom istorijom još dojmilo, utisak veličanstvenog neba nastaviće da te obuzima.

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmladak, potrpaju ga u prikolice koje mogu da otkače i koriste kao kolica. 

Pešaci se ponekad žale da su bajkeri zaveli teror, jer mnoge staze samo su za njih predviđene. Kad tu nabasaju na šetače, protestno gunđaju, što uteruje vrstu straha od civilizacijskih tekovina: da li ćeš se uklopiti u pravila. Jer upravo ona tvore tu veliku kulturu, kao i kultove svega i svačega.

Oko mnogo toga, Berlinci se mnogo ne pitaju, svesni da su kodeksi njima na korist. Država misli o svojim građanima, svih struktura i staleža. Međutim i tamošnja čuvena demokratija, ma šta trebalo da podrazumeva, naklonjenija je bogatijima. Stoga, recimo, ako su u pitanju protesti povodom nekog najavljenog poteza, vlast ih usvoji, pritaji planove, ali ih nakon relativno kratkog vremena ipak realizuje. Potuljeno i zarad profita, apsolutnog imperativa.

Tako je bilo sa obalom reke Špre, prirodnom granicom između dva Berlina, ukinutom kad je srušen i zloglasni ali i znameniti Berlinski zid. Na pustopoljanama iznikle su zgrade, šest meseci nakon „uspešnih" demonstracija, uštinuvši i deo Ist sajd galerije. Tačnije, parče Zida, sveg prekrivenog grafitima, od najčuvenijeg poljupca na svetu, u usta, između Honekera i Brežnjeva, do probijanja barijere trabantom.

Grafiti su, istina, budući turistička atrakcija, izdignuti na viši nivo percepcije, pa su od ulične umetnosti postali prvo urban-art, a potom i muzejski i kolekcionarski predmeti, usled čega su porasli i apetiti autora, takođe usmereni ka boljoj zaradi.


Simbol otpora kapitalizmu

Od džentrifikacije je stradao i nekad znak prepoznavanja nezavisne umetničke scene Berlina i najveći skvot ove vrste u okruženju, stacioniran u napuštenoj robnoj kući – Taheles. Simbol slobode i otpora kapitalizmu pretvorio se u predmet svog prezira, pa mnogi smatraju da nije šteta što je odatle isteran. Nakon izgradnje biznis-centra, stanovnici su se rasuli po gradu, po zakonima slobodnog tržišta. Neki su u njemu uspeli kao profitabilni, ili se pridružili novim grupacijama po novim, a starim objektima, dok su oni oslabljeni hipi-filozofijom, jednostavno nestali.

Doduše, vlast ovde zna i da iznenadi, pa da na tenderu za izgradnju na vrlo privlačnoj lokaciji, tik uz jedan od kanala (čija je ukupna dužina veća od venecijanske), krupne investitore pobedi naoko skroman projekat Kreativno selo. Još nedovršeno, ono nudi različite kapacitete, od vrtića, prostora za radionice, do kafića na, kao, sklepanim terasama. Pažljiviji pogled na detalje, recimo šrafove, ili posađene biljke, otkriva da i iza „pobednika" stoji pozamašan kapital. Okruženo vrtovima, nalik urbanim baštama, Selo (bivši Klub 25) poslužilo se instant imitacijom urban-gardeninga koji je ovde apsolutni hit. 

Nešto više luksuza od neophodnog, međutim, nimalo ne smeta posetiocima, što strancima, štodomaćima, dok „kuliraju" uz vodu, ili multijezično „žvrgole".


Divlje naselje vigvama

Opušteni štimung (maltene bez ikakvih zabrana)ne remeti ni prizor preko puta: divlje naselje „vigvama", jedan od brojnih berlinskih paralelnih svetova. Improvizovana skloništa nastanjena su beskućnicima, bilo svojevoljno odustalim od pravila sistema, bilo na kakav drugi način u njega neuključenim. „Toga nema nigde drugde u Nemačkoj", Berlinci će naglasiti slobodu ovdašnjih izbora. Za nešto manje od tri decenije, grad je od simbola uskraćenih ljudskih prava, postao platforma mogućnosti, sve privlačniji za privremene i stalne došavše.

Umetnost je jedan od temelja berlinskog turizma, počev od pomenutog Zida, preko muralima ukrašenih fasada, do brojnih spomenika, ali i tornjeva - crkava, (ugašenih) fabrika, toplane...koji tvore sopstvenu poetiku, na tom nepreglednom nebu. Napredovanje Berlina od „siromašnog, a seksi" ambijenta (kako bi davno rekao jedan od gradonačelnika, Klaus Voverajt) u najveće evropsko gradilište, dovelo je i do kompromisa između „lovatora" i strit-artista.

Nova sprega arta i biznisa ogleda se i u sitnim ustupcima poput dozvole da se oko 200 soba stare banke, sa pretenzijom da preraste u kompleks luksuznih stanova i lokala, privremeno kreativno preoblikuje. Ivent je proglašen „najvećom izložbom ulične umetnosti na svetu", vest razaslata preko društvenih mreža, a ovo povuklo svakodnevne redove tokom privremene postavke.

Atmosfera u toj gotovo statičnoj, dugoj, duuuugoj povorci, apsolutno se ne poklapa sa srpskim u sličnim uslovima. Bez (spoljnih) znakova pritiska, lišena nervoze i prostakluka – međusobnog koškanja, ponekad i maksimalno iskorišćenog vremena čitanjem knjiga na nogama. 



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije