Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

01.06.2017. Milena Stević 2
Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9,92 i prvak je Srbije u robotici.

„Većina ljudi bi rekla da sam profesionalni košarkaš, ali trenutno sam na poslednjoj godini studija mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Napravio sam promenu u svom životu, rešio da prestanem da se bavim profesionalnom košarkom i posvetim tehničkim naukama i matematici, koje su me oduvek zanimale", započinje razgovor za „Novu ekonomiju” Stefan Stojačić, koji će u junu završiti studije mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu.

Profesionalnom košarkom počeo je da se bavi u osmom razredu osnovne škole, a senior je postao sa 17 godina, kada je počeo i da igra za Mega Vizuru u Prvoj ligi Srbije. Do 24. godine bio je profesionalni sportista, a onda je odlučio da upiše FTN. Ove godine vratio se ovom sportu i igrao u novosadskoj Vojvodini. To je, prema njegovim rečima, možda bila najemotivnija sezona, nekako drugačije i iskusnije bavljenje košarkom, posle tri godine pauze. Kao najstariji igrač u ekipi želeo je da pomogne timu da izbori prvoligaški status. I u tome su uspeli. Vojvodina je ponovo prvoligaški tim, a u izboru trenera i igrača, Stefan je proglašen za MVP-ja, najboljeg igrača lige. 

„Imao sam čudnu karijeru. Počeo sam da igram Prvu ligu sa 17 godina, bio kapiten omladinske reprezentacije Srbije. Moj najveći uspeh u košarkaškoj karijeri, sasvim sigurno, jeste osvajanje svetskog zlata, na Sverskom prvenstvu koje je 2007. godine održano u Novom Sadu. U finalu, ekipa u kojoj su sa mnom bili Raduljica, Stefan Marković, Mačvan, Bobi Marjanović... pobedila je reprezentaciju SAD u kojoj je igrao trenutno jedan od najboljih igrača na svetu, Stef Kari. Isti godine, tačnije tri nedelje kasnije, u Madridu, osvojili smo i juniorsko prvenstvo Evrope.  I dogodine u Rigi, sa reprezentacijom Srbije ponovo smo osvojili zlato. Igrao sam za Mega Vizuru, Crvenu zvezdu, Radnički iz Kragujevca, nekoliko godina u Jadranskoj ligi...", kaže Stefan.

Nakon srednje škole, dok se bavio sportom, upisao je i završio studije finansija i bankarstva na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Uporedo je, nakon prve godine, upisao i završio Pravni fakultet na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Dosta korisnih znanja je, kaže, stekao na ova dva fakulteta, ali je FTN njegov pravi izbor, tako da sebe vidi kao mehatroničara. 

Odluka da prekine košarku i posveti se nauci je, kaže, za većinu njegovih poznanika, ali i „košarkaški svet", bila šokantna.

„To je bila moja odluka i zbog nje nikada nisam zažalio. Zapravo sam jako srećan što sam je doneo", kaže Stefan. 


Robotika

Na ovogodišnjem takmičenju u robotici „Eurobot Srbija", Stefanova ekipa osvojila je prvo mesto, pa se sada, dok radimo ovaj intervju, pripremaju za takmičenje „Eurobot Europe", koje se održava u Francuskoj. Osim njegovog tima, na ovom takmičenju Srbiju će  predstavljati još dve ekipe, koje su osvojile drugo i treće mesto na domaćem takmičenju. Ekipe iz Srbije svake godine učestvuju na ovom nadmetanju, ali uvek postoje i problemi oko finansiranja.

„Fakultet se trudi da pomogne koliko može, određena sponzorstva budu od državnih institucija i privatnih firmi, koje žele da pomognu, tako da se svake godine obezbedi odlazak na ovo evropsko prvenstvo, mada je uvek borba da svi studenti odu. Mada, svake godine se to ostvari i priča se zatvori", objašnjava Stefan. Pored toga, prilična sredstva su potrebna da se naprave roboti, a sredstva od fakulteta često nisu dovoljna, pa ukoliko ekipe ne nađu sponzora, delove finansiraju sami. Koliko ko može... To je daleko veći problem.



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Mirjana Stojači 01.06.2017. 16:34:29

    Stefan je naš ponos. Svojim vrhunskim rezultatima je potvrdio svoju pamet i talenat, što je u prethodnom tekstu izrečeno. Međutim, ja imam želju i potrebu da istaknem njegove divne karakerne osobine. Stefan je mladić koji ima izoštreno čulo, osećaj i potrebu da brine o drugima, da im pomaže, ohrabruje, obraduje i daruje. Sreća je imati takvog unuka.

  • Milam Kurilic 01.06.2017. 13:38:19

    Za ovakvog "derana"nema komentara Draguljza sebe porodicu Srbiju ...to treba negovati ... Svaka ti CAST da te zdravlje posluzi i ...sreca prati

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije