Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

01.04.2017. Goran Radisavljević 0
Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankrotstva”, pa do raznih uspeha ostvarenih "prvi put u istoriji”.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA, napravio je za „Novu ekonomiju" analizu ključnih ekonomskih pokazatelja u Srbiji, i uporedio ih sa rezultatima zemalja u okruženju. Pokazatelji su vrlo zanimljivi.


Ekonomski pokazatelji u Srbiji u 2016. godini

Srbija je 2016. godinu završila sa deficitom budžeta od -1,4% BDP. To je najmanji deficit budžeta od početka krize i smatra se velikim uspehom. Ono što donekle baca senku na taj uspeh je činjenica da je postignut nakon velikog smanjenja plata i penzija u javnom sektoru, povećanja gotovo svih poreza i uvođenje novih od 2012. godine do danas. Sa druge strane, neki delovi države se i te kako bahato ponašaju kad je potrošnja u pitanju, pa tako pre nekoliko dana saznajemo da oko 20 državnih i javnih preduzeća duguje EPS-u oko 23 milijarde dinara za struju, a da je taj dug samo u 2016. povećan za oko 6,5 milijardi dinara (oko 40%). Dakle, dok građani štede, a privreda plaća veće poreze, dotle se državna i javna preduzeća razbacuju, gomilaju dugove, koje onda država preuzme kao javni dug koji su opet građani dužni da vraćaju. To svakako nije uspeh. 

Druga pozitivna stvar u 2016. godini je privredni rast od 2,8%. To je najveći privredni rast od početka krize u Srbiji i on je svakako jednim delom doprineo da srpske javne finansije pokažu nešto bolji rezultat nego ranijih godina (pored već pomenutog smanjenja plata i penzija i povećanja poreza). Ono što nije ohrabrujuće kad su u pitanju građani Srbije je sama struktura tog BDP. Naime, ubedljivo najveći doprinos rastu imao je izvoz, nešto manje investicije (državne i privatne) i državna potrošnja, a gotovo neznatno finalna potrošnja domaćinstava. Dakle, građani za sada ne osećaju „blagodeti" privrednog rasta, a kada će i da li će uopšte, teško je reći. 

Međutim, ovi pomenuti uspesi imaju smisla samo ako se porede sa nečim. Zato ćemo za potrebe ove analize porediti privredni rast u Srbiji sa zemljama regiona Jugoistočne Evrope. Takođe, analiziraćemo i BPD po glavi stanovnika, kretanje javnog duga, stopu nezaposlenosti i investicije. Na osnovu tih pokazatelja probaćemo da donesemo zaključak o stvarnom ekonomskom uspehu Srbije u prethodnom periodu. Za potrebe ove analize posmatraćemo period od 2012. do 2016. Pored Srbije, analiziraćemo makroekonomske pokazatelja Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Rumunije. Izvor podataka su Svetska banka i MMF. 


Srbija ekonomski zaostaje za regionom

Posmatrano kroz čitav period od 2012. do 2016. godine, Srbija je jedino u 2013. godini imala rast BDP veći u odnosu na prosečni rast regiona (Tabela 1). Ako se pak posmatra prosek regiona u ovom periodu, Srbija pored Hrvatske ima ubedljivo najlošiji rast BDP od 2012. godine do danas što ukazuje na zaostajanje Srbije. Iz Tabele 1  se jasno vidi da su gotovo sve zemlje imale pad ili stagnaciju BDP u 2012. Godini, nakon čega sledi oporavak u 2013. godini (izuzetak je Hrvatska). Međutim, dok se taj period oporavka nastavlja i posle 2013. godine, Srbija ponovo ima veliki pad BDP u 2014. Godini, čiji je uzrok pre svega loše vođenje ekonomske politike u periodu 2012-2014. i politička nestabilnost sa čestim izbornim ciklusima i rekonstrukcijama Vlade.  Dok sve zemlje regiona izlaze iz krize sa visokim stopama rasta u 2015. godini, Srbija stagnira sa stopom rasta od svega 0,8%. Konačno, u 2016. godini Srbija uspeva da ostvari značajniju stopu rasta, 2,8%, ali i dalje je to ispod rasta regiona od 3,1%. Zaključak je da se, uprkos uspehu u 2016. godini, ne treba  prerano radovati jer sve zemlje regiona u posmatranom periodu rastu brže od Srbije.  Potrebno je, dakle, da se ovaj rast nastavi, ali se postavlja pitanje na kojim osnovama. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije