Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

01.05.2018. Jelica Stojančić 0
Digitalizacija kod nas i u svetu Digitalizacija kod nas i u svetu

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske promene. Ova evropska kampanja podseća građane našeg kontinenta da kulturno nasleđe pripada svima, čak i kad je ono u privatnom vlasništvu. Ovo je priča o tome kako Srbija čuva svoje kulturno nasleđe

Sećam se svog iskrenog iznenađenja kad mi je poznati pisac, potom i upravnik jedne beogradske biblioteke, ispričao priču o svom zastrašujućem otkrovenju. Kad je nekada davno opušteno otvorio izvesnu knjigu, njena slova su se raspala, iščezla, ostala je samo belina na papiru. Podišli su ga žmarci, obuzeo ga je panični strah da će sve jednom nestati, prestati. Kako sačuvati zapise, pitao se pre više od dvadeset godina. Biće da se mnogi prošli  kroz sličnu ili istu horor epizodu i rešili da brisanje preduprede. 

Za sada je spas od zaborava u digitalizaciji. O digitalizaciji u Srbiji i svetu, o njenom sada i budućnosti, ograničenjima, ambicijama, o medijskoj areheologiji, digitalnoj humanizaciji, za „Novu ekonomiju" govore Tamara Butigan Vučaj, načelnica Odeljenja za razvoj digitalne biblioteke i mikrofilmovanje Narodne biblioteke Srbije i Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković". 

Ideja da će se digitalizacijom ostvariti povratak u prošlost, odnosno omogućiti da se prošlost oživljena kroz dostupnost digitalnih kopija artefakata virtuelno dodirne, vidi, čak i omiriše, svojevrsni je Eldorado za ljubitelje tradicije, hobiste, ali i istoričare i istraživače, smatra Adam Sofronijević. Razvijajući svoju tezu, citira istoričara Donalda Kejgana:  „Istoričari objašnjavaju stvari tako što pričaju priču." Digitalizacijom virtuelizovani artefakti sami po sebi ne čine priču, ali omogućavaju da je neko na osnovu njih lakše ispriča, kako bi se prošlost sagledala i spoznala, a ne puko 'dodirnula',  kako bismo oslobodili sebe od predrasuda sveta u kome živimo, jer bez istorije smo zatvorenici slučajnog mesta i vremena u kome smo rođeni'',  ističe Sofronijević ponovo apostrofirajući Kejgana. 

„Digitalizaciju kulturne baštine doživljavam kao pomoćnu aktivnost u procesu 'pričanja priče o prošlosti', koja olakšava ovaj proces, čini ga bogatijim i smislenijim, ali ne može biti zamena za njega, a ni učiniti od hobiste istraživača ili od amatera istoričara. Kao i svaka tehnologija i digitalizacija, uvođenjem u sferu proučavanja prošlosti, donosi velike prednosti ali i poneku opasnost. O očiglednim prednostima, suvišno je, možda čak i banalno, čini mi se, detaljno eksplicirati, ali vredi ukazati na opasnost od lakoće parcijalnog sagledavanja nekog perioda, događaja ili istorijske ličnosti. Lakoća kojom se putem pristupa digitalnom objektu može spoznati deo istine, izaziva da se ne produži istraživanje sve do sagledavanja celokupnog istorijskog konteksta, već da se na osnovu parcijalnog uvida olako donese zaključak, bez toga da on bude deo dobro promišljene i zasnovane priče o segmentu prošlosti koji se proučava. Stoga je, čini mi se, neophodno da paralelno sa razvojem tehnoloških mogućnosti digitalizacije, budu razvijeni i mehanizmi, pre svega obrazovni, koji će osnažiti korisnike digitalizovanih materijala da ove materijale smisleno i promišljeno koriste, ne podležući izazovima donošenja olakih zaključaka na osnovu parcijalnih uvida u prošlost", upozorava Sofronijević. 

Univerzitetska biblioteka u Beogradu upustila se u avanturu stvaranja virtuelnih objekata kroz proces digitalizacije artefakata naučnog i kulturnog nasleđa 2008. godine, osnivanjem Odeljenja za razvoj i održavanje bibliotečkog sistema, digitalizaciju fondova i kulturnu delatnost. Zahvaljujući izuzetno bogatom fondu starih i retkih knjiga, proces digitalizacije bio je smislen, a zahvaljujući srećnim okolnostima i promišljenom upravljanju, primenjene metode i tehnike bile su savremene i optimalne u odnosu na raspoložive resurse. Počeci su bili skromni. Uključivali su jednog zaposlenog, bez formalnih kvalifikacija i kućnu opremu za skeniranje. 

Prvi period digitalizacije, do 2013. godine, obeležilo je kreiranje slika skeniranjem knjiga i ostalih materijala iz bibliotečkog fonda, a u narednom periodu do 2016. godine intenzivno se radilo na usvajanju tehnologija i razvijanju znanja potrebnih za izradu pretraživih digitalnih kolekcija. 



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije