Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

01.11.2017. Miloš Obradović 0
Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, na kašnjenje na posao ne gledamo blagonaklono, rok je stvarno rok i nema odlaganja. U početku smo imali problema sa tim

Beograd je ovih dana poprište ozbiljnih poslovnih razgovora o velikoj investiciji u potpuno inovativan proizvod na globalnom nivou. Naime, potencijalni investitori iz Evrope, Kine, Amerike obilaze nekadašnju zgradu Srbijateksa u Dunavskoj ulici pokušavajući da se izbore da baš oni finansiraju proizvodnju stolica od memorijske pene. Još neobičnije je to što je arhitekta, univerzitetski profesor i dizajner Karl de Smet došao iz Brisela u Beograd da privrede kraju svoj petnaestogodišnji istraživački rad i odlučio da ovde ostane i organizuje proizvodnju. U razgovoru za "Novu ekonomiju" govori kako je dospeo u Srbiju, o kakvom materijalu se radi i kako razmišlja da li da prihvati ponudu IKEA-e ili da pravi sopstveni brend.


Vaša firma se zove Noumenon. Šta to znači?

To je pojam iz filozofije, suprotan pojmu fenomen. To je stvar koja se ne može opaziti, nego samo razumom zamisliti. Povezano je sa nazivom našeg projekta "Sećanja budućnosti”. Sećanja budućnosti teoretski ne postoje, ali kada radimo sa materijalima koji pamte i njihovoj budućoj primeni, onda to dobija smisao.


Kako ste počeli da istražujete ove materijale?

Istraživanje pametnih materijala sam počeo pre više od 15 godina. U početku od 2002. do 2004. godine sam radio sa metalom, sa memorijskim legurama. Ideja je bila da pravimo proizvode većih dimenzija, kao i da budu pristupačni društvu, ali metal je bio previše skup.  U sledećoj fazi sam prešao na istraživanje polimera (plastike), kako bismo dobili jeftiniju proizvodnju. U saradnji sa Univerzitetom u Levenu na tome sam radio od 2005. do 2008. godine. Razvili smo polimere koji pamte oblik, a istraživanje je bilo zasnovano na materijalu sličnom kompozitu koji je davao stabilnost polimeru. Polimeri su teški materijali i najveći predmet koji smo  uspeli da napravimo koji bi stabilno stajao visok je tek 30 centimetara.

Shvatili smo da su nam potrebni laki materijali, a to je poliuretan, šire poznat kao pena kao ona koja se koristi u dušecima.


Kako od nje pravite stolice?

Konačni oblik od pene se može dobiti ili sečenjem CNC mašinama ili ubrizgavanjem u kalup. Ubrizgavanjem u kalup dobijemo krajnji proizvod ili stalni oblik, koji pri zagrevanju možemo da kompresujemo u privremeni oblik ili oblik za pakovanje, kako ga zovemo. Temperatura na kojoj se menja oblik pene možemo da programiramo od 40 do 110 stepeni Celzijusa. Uglavnom radimo sa 70 stepeni jer tako možemo da "zamrznemo” materijal na sobnoj temperaturi. Takođe možemo da programiramo gustinu materijala pa on može biti lakši i mekši ili tvrđi i teži.

Tokom ubrizgavanja dve komponente, od kojih nastaje pena u kalup, proizvod dobija i pamti oblik. 

Kada se materijal zagreje postaje mekši i proizvod se može sklopiti u privremeni oblik. Kada se opet zagreje, recimo uključi se u struju, posle nekoliko minuta stolica se raširi i kada se ohladi postaje čvrsta. Opet ako zagrejete stolicu sa malo snage možete je sklopiti rukama i kada se stegne ona ostaje sklopljena. I tako se može sklapati i rasklapati stotinama puta. 


Da li ste spremni za komercijalnu proizvodnju?

U poslednjoj smo fazi priprema. Biće potrebno još tri, četiri meseca da napravimo sto odsto ispravan prototip. To znači da napravimo stolicu pomoću mašina koje se koriste u industriji. 


Kako ste uopšte završili u Srbiji?

Tražio sam dizajnera koji bi mi pomogao oko pravljenja kalupa, a našao sam ga u Srbiji preko interneta. Imali smo nekoliko sastanaka ovde u procesu dizajniranja proizvoda, a onda sam našao kompaniju za pravljenje kalupa i tako su se aktivnosti malo pomalo selile iz Belgije u Srbiju. Onda sam odlučio da poslednju fazu istraživanja završim u Beogradu i nameravao da budem ovde tri, četiri meseca. Ali onda sam uvezao studio za istraživanje, zbog čega sam prošao kroz pakao sa carinom, ali toga ne želim ni da se sećam. Kada smo instalirali studio, počeo sam da zapošljavam ljude i skoro svi koji rade su odavde. Ovde ima dosta potencijala za razvoj projekta i odlučio sam da ostanem u Srbiji.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije