Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

01.05.2018. Miloš Obradović 0
Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od njih rade u krnjem sastavu, faktički uopšte i ne rade, jer takođe ta ista država ne želi da izabere predložene (ili neke druge) članove

„Podrška nezavisnim regulatornim telima nije se popravila. U poslednje tri godine parlament nije raspravljao o godišnjim izveštajima nezavisnih tela na plenarnim sednicama". 

„Nezavisnim regulatornim telima se mora omogućiti neometano obavljanje dužnosti".

„Nezavisna i regulatorna tela moraju biti ojačana, uključujući budžet i obučeno osoblje i njihova funkcionalna nezavisnost mora biti garantovana u praksi”. 

Na nekoliko mesta u izveštaju Evropske komisije o Srbiji predstavljenom 18. aprila ove godine spominju se ovakve formulacije u kojima se država poziva da ojača i podrži nezavisne regulatorne institucije. Ali umesto toga imamo situaciju da izvršna vlast gleda na nezavisne institucije kao na protivnike ili opoziciju. 

U Srbiji ima 20 nezavisnih institucija koje imaju zadatak da regulišu ili kontrolišu određeni deo tržišta ili društva i one su sve redom nastale nakon promena 2000. godine, što znači da još nisu „punoletne" i podložne su u većoj ili manjoj meri političkim ili ekonomskim pritiscima. S druge strane, ni društvo, a ni političari, posebno oni na vlasti, još nisu prihvatili ove institucije kao sastavni deo države koji bi trebalo da nas približi vladavini prava.

Inače u svetu je „agencifikacija", odnosno regulisanje tržišta od strane nezavisnih tela, a ne direktno vlasti, odnosno ministarstava, fenomen koji je uzeo maha osamdesetih godina prošlog veka nakon što je na Zapadu, pod uticajem Margaret Tačer, a zatim i Ronalda Regana, došlo do liberalizacije i privatizacije. Zbog nepoverenja u vlade, investitori su bili spremniji da ulažu u zemlje gde tržište regulišu nezavisne institucije, jer je to bio određeni garant da neće biti naglih i drastičnih promena u regulativi. 

Naravno, nijedna vlast ne voli sebi da veže ruke ako ne mora, pa je postojala potreba i da se osigura da nakon narednih izbora ove institucije budu jednostavno ukinute. Zato su neke od njih predviđene Ustavom koji se ne može tako lako promeniti, neke zakonima, a takođe su predviđeni i sudski postupci u kojima se može sačuvati nezavisnost. 

S druge strane, u slučaju pokušaja „ubijanja" ovih institucija, moguća je oštra reakcija javnosti.

Ne samo da nezavisna tela pružaju stabilnost i zaštitu od populističkih i štetnih odluka vlasti koja teži da obezbedi sebi veću podršku, s obzirom na to da se predstavnici ovih institucija ne biraju na izborima i kojima je po pravilu mandat duži od mandata jedne vlade (najčešće pet, ali i više godina), već u svom delokrugu rada predstavljaju i branu političarima da donose propise koji favorizuju njima bliske kompanije.

Takođe, često se ovakva tela koriste da preuzmu krivicu za nepopularne i politički teške, ali neophodne odluke. Tu se u literaturi često navodi primer poskupljenja struje koje je u domenu Agencije za energetiku. Ona može na bazi tržišnih okolnosti doneti odluku o poskupljenju struje, što političari ne žele da urade. Takođe, jedna od prednosti postojanja regulatornih tela je i to što se zaposleni ne menjaju nakon svake promene na izborima, pa se stvara mogućnost za obučavanje stručnjaka.

Međutim, ono što su prednosti, istovremeno mogu biti i mane nezavisnih regulatora. Dok one mogu da spreče političare da donose korupcione propise, i oni sami mogu potpasti pod uticaj ekonomskih interesa umesto da rade u javnom interesu. Takođe su napadane i zbog demokratskog deficita, jer se radi o ljudima koji nisu izabrani na izborima, ne odgovaraju direktno građanima, a koji donose odluke od javnog interesa i finansiraju se iz budžeta. Tanka je linija između zahteva za većom odgovornošću nezavisnih institucija i pritisaka na njihov rad.

Stepen nezavisnosti institucija zavisi od više faktora. Recimo nezavisnost agencije zavisi od toga da li se predsednik postavlja i smenjuje od strane Vlade i Skupštine, ili od strane odbora agencije. Ukoliko to zavisi od Vlade,  manja je nezavisnost njegovog rada nego u drugom slučaju, jer ako se zameri vlastima, može lako ostati bez posla ili drugog mandata. Ništa manje nije važan ni način finansiranja. Po pravilu su nezavisnije agencije koje nisu isključivo finansirane od strane Vlade, već mogu da ubiraju sopstvene prihode. Isto tako regulatorne agencije mogu biti nezavisne formalno, kada postoji zakonski okvir za nezavisnost i faktički kada je to stvarno stanje u praksi. 

Čest je, međutim, slučaj da je faktička nezavisnost tela manja od formalne zbog raznih pritisaka Vlade na rad agencije.

Izveštaji nevladinih organizacija koje se bave stanjem ljudskih prava u Srbiji registruju pogoršanje odnosa države prema nezavisnim institucijama, a to je najvidljivije po tome da Skupština već tri godine ne usvaja niti razmatra njihove godišnje izveštaje. Na ovaj način ne samo da se poslanici ne upoznaju sa stanjem u tim oblastima, već i ne rade posao kontrolisanja tih regulatornih institucija. 

U slučaju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, prema izveštaju o ljudskim pravima u Srbiji u 2017. godini Beogradskog centra za ljudska prava, zbog njegovih preporuka od strane državnih organa u 2016. godini, prvi put je smanjen procenat uspešnih intervencija poverenika sa 96 na 92 odsto. Na kraju 2017. godine kancelarija poverenika je imala 4.167 predmeta u proceduri, dok je 58.249 predmeta  rešeno. 

Izveštaj poverenika za 2016. godinu nije razmatran na Odboru za kulturu i informisanje, prvi put od osnivanja ovog tela pre 13 godina. U svom izveštaju za 2017. godinu, koji je predao Skupštini, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je ocenio da je 2017. bila najteža godina za ovu instituciju. U izveštaju se navodi da je rad poverenika bio dodatno otežan zato što su njegove „aktivnosti koje nisu bile afirmativne za organe vlasti, odnosno zakonske mere koje je preduzimao, veoma često izazivale potpuno neosnovane kritike, nedostojne insinuacije, čak i očigledne laži, ili su, što je još gore, nadležni organi odbijanjem saradnje sa poverenikom onemogućavali da on preduzima mere propisane zakonom”.

O odnosu vlasti prema ovoj kancelariji govori i činjenica da budžetom za ovu godinu nije obezbeđeno dovoljno sredstava ni za plate postojećeg broja zaposlenih, a da se ne govori o povećanju kapaciteta i ljudi, što je boljka svih nezavisnih tela.

Po svemu sudeći, vlasti imaju nameru da porade na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali prema pisanju medija, ne u korist veće transparentnosti državnih organa i preduzeća, već upravo suprotno. Najavljene izmene ovog zakona značile bi smanjenje prava, pa bi prema Nacrtu zakona recimo državna preduzeća koja posluju na tržištu bila izuzeta od obaveze da odgovaraju na zahteve po osnovu ovog zakona. S druge strane, nova rešenja u zakonu propisuju da bi obveznici ovog zakona mogli postati svi koji se bave poslom od javnog interesa, pa bi recimo svi mediji mogli da dobiju obavezu da na zahtev objavljuju detalje svog poslovanja.

Takođe u toku je i rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, za koji stručna javnost tvrdi da sadrži brojne i ozbiljne nedostatke. U pripremi tog zakona vlasti ne samo da nisu konsultovale poverenika za zaštitu podataka, već su bez razmatranja odbacile predlog koji je sastavila njegova služba.

Kada se radi o drugom važnom nezavisnom telu, zaštitniku građana, u julu prošle godine je na predlog vladajuće koalicije SNS i SPS izabran novi zaštitnik, Zoran Pašalić, prethodno sudija Prekršajnog suda u Beogradu, iako su stručna javnost i nevladine organizacije predlagale dotadašnjeg v. d. zaštitnika Miloša Jankovića. I zakon o zaštitniku građana je trebalo da bude završen do kraja prošle godine, ali do danas se to nije desilo. U međuvremenu je novi ombudsman tražio veća ovlašćenja ove institucije, odnosno da se njegova ovlašćenja prošire na sudove. Kao ni poverenikov izveštaj, tako Skupština nije razmatrala ni zaštitnikov izveštaj ni za 2016. ni za 2017. godinu. Novi ombudsman je krajem prošle godine predložio stvaranje „potpuno nezavisne medijske organizacije" iz nepoznatog razloga s obzirom na to da mediji već imaju više svojih strukovnih udruženja, a takođe i regulatora. 

Poseban problem sa kojima se neke od regulatornih institucija suočavaju jeste da godinama rade u krnjem sastavu, pošto im nedostaju članovi odbora, a predstavnici institucija koje bi trebalo da predlože zamene to ne rade, ili ih Skupština ne usvaja. Recimo cele 2017. godine Agencija za borbu protiv korupcije radila je u krnjem sastavu, pošto Agenciju po zakonu čine direktor i Odbor od devet članova. Veći deo prošle godine Odbor Agencije je od devet imao svega dva člana. Po Zakonu, po jednog člana Odbora imenuju Vlada, predsednik i Skupština Srbije, a svi ostali dolaze na predlog stručnih udruženja i nezavisnih institucija. Iako je većina tih tela predložila kandidate za članove Odbora, Skupština Srbije se  o njima nije izjašnjavala. Tek krajem jula izabrana su četiri člana Odbora, pa je sa šest članova moglo da se pristupi izboru direktora. Ostala tri člana koja predlažu nezavisni organi i udruženja, Skupština još nije izabrala.

Slična situacija je i sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM). Savet REM-a, koji je glavni organ od devet članova, ima svega šest. Slično kao i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Skupština je u 2016. godini odbila da izabere članove Saveta na predlog organizacija civilnog društva.

U narednim brojevima „Nova ekonomija" će se detaljnije baviti pojedinačnim regulatornim telima, zakonskim okvirom u kome rade, kao i ispitati da li su i u kojoj meri nezavisna od izvršne vlasti.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije