Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

01.10.2017. Ekonomija 0
Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da mapira ko su potencijalni saveznici, a ko protivnici, da utvrdi na koga treba uticati i kako, ko donosi odluke i zašto, i kada se na njih može uticati. Sve su to pitanja i dileme koje mora da reši pre nego što uopšte počne da lobira

Piše: Marko Drajić, autor knjige ʺKorporativno lobiranje u Evropskoj unijiʺ

Lobiranje, uticaj, interesi, evropske institucije, korporacije, udruženja, procedure i pravila su neki od elemenata koji čine proces odlučivanja u Evropskoj uniji. Oni koji taj proces poznaju, svesni su njegovih prednosti i nedostataka, dok oni drugi treba da razumeju da nije savršen, ali da je učešće u njemu neophodno, ukoliko brinu o svojoj budućnosti.

Donošenje odluka u evropskim institucijama ne sme da bude tema koja je u domaćoj javnosti ograničena na floskule o ʺpreobimnoj birokratijiʺ, ʺbesmislenim proceduramaʺ i ʺnametanju pravilaʺ. To je neodgovorno jer kompanije, ali i svi građani Srbije, treba da znaju da je lobiranjem moguće na te odluke uspešno uticati, ma koliko bili obeshrabreni iskustvom u svojoj zemlji. Što je najvažnije, na evropske institucije je moguće i treba uticati već sada. 

Lobiranje u institucijama Evropske unije je tekovina njenog razvoja i rezultat potrebe da odluke koje se odnose na 500 miliona ljudi budu utemeljene na njihovim interesima. Institucionalna tražnja za znanjem o tome kako neku oblast urediti i ponuda informacija o njoj od strane građana je u srži lobiranja. To je praksa kojom se u evropskim institucijama trenutno zvanično bavi gotovo 11.500 subjekata – od sindikalnih do religijskih organizacija. Ipak, skoro polovinu ukupnog broja lobista čine oni koji se bave zastupanjem poslovnih interesa. To dovoljno govori o značaju odluka ovih institucija za poslovanje kompanija u Evropi i širom sveta i važnosti izgrađivanja lobističkih kapaciteta za uticaj na njih. 

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da mapira ko su potencijalni saveznici, a ko protivnici postavljenog cilja, da utvrdi na koga treba uticati i kako, kako se odluke donose, ko ih donosi i zašto, i kada se na njih može uticati. Ona mora da poznaje i tehnike lobiranja – da li će ʺigratiʺ ofanzivno ili defanzivno, formalno ili neformalno, direktno ili indirektno. Da li joj je taktika dobra? Kakav joj je imidž? Da li poseduje dovoljno informacionih resursa potrebnih onima na koje želi da utiče? Sve su to pitanja i dileme koje mora da reši pre nego što uopšte počne da lobira.

Preduslov za uspešno lobiranje je poznavanje procedura donošenja odluka. Zbog svoje uloge u zakonodavnom procesu, u Evropskoj uniji su najčešća meta lobista Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU. Jedan od glavnih zadataka Evropske komisije je kreiranje i predlaganje pravnih akata, a Evropskog parlamenta da ih zajedno sa Savetom EU usvaja ili menja. 

Lobisti imaju najviše šansi da utiču na određenu odluku kada je ona u početnoj fazi donošenja u rukama činovnika koji su na nižoj hijerarhijskoj lestvici. Zato oni, pored toga što se sastaju sa poslanicima Evropskog parlamenta, komesarima i šefovima generalnih direktorata, znaju da je jednako važno i da pišu njihovim pomoćnicima, da učestvuju u radu različitih komiteta, odbora, radnih tela na kojima se predlozi odluka formulišu.



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije