Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

01.05.2018. Dragana Nikoletić 0
Kultura memorije Kultura memorije

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlazak sa ovog sveta u što boljem svetlu. Naučni zaključak se poklapa sa mojim: svako o tebi misli ono što hoće dok si živ, bez obzira na to koliko ima veze sa tvojom pravom ličnošću

Po čemu će ljudi da te pamte, pitala me nedavno jedna drugarica. Malo starija, pa bi se očekivalo i mudrija. „Sigurno ne po novinarskim tekstovima", dodala je, a sve u cilju mog usmeravanja ka umetnosti u kojoj takođe dejstvujem.

Znam da nije ništa loše mislila, kao i da nema ljudskijeg pitanja od ovog, pogotovo u „nekim" godinama, kad svi život sumiramo. Ali i inače.

Međutim, ja sam se naljutila. Uvredila, pod jedan, što me onda ne ceni u mom osnovnom pozivu, a pod dva, što mi kroji kapu u smislu projekcije budućnosti. Treće - bi mi malo neprikladno da se ona o tome brine u mom slučaju, a ne i u sopstvenom.

Ali, evo, prolaze dani, a meni se to njeno pitanje vraća i uznemirava me. Da sam zaista dobra u novinarstvu, kao što ponekad mislim, davno bih ušla u anale, ili bi me bar neko zaposlio. Sa nazoviumetnošću stvar je još tragičnija, jer tzv. skulpture pravim od propadljivih materijala. Nisu kao one od kamena, klesane da traju večno, i moram da računam da će ih neko smatrati i đubretom. A ne artefaktima koji samo sticajem prilika nisu među muzejskim eksponatima.

Ipak je red da budem sasvim iskrena: nije da nisam pomišljala da će me jednog dana neko volšebno otkriti. Ali, ako ikako može za života, da imam neke asne, moralne i finansijske. Kad umrem, džaba mi. Stoga i dalje ne shvatam težnju da budeš zapamćen: šta ima Van Gog od toga što mu se dela prodaju za milione, kad je za života bio neshvaćen. Što ga ipak nije sprečavalo da stvara, sve i ako postignutim ni sam nije bio zadovoljan.

Svesno htenje da uđeš u istoriju (ako više nisi mlad i naivan) tumačim kao pretenziju ega, koji se uvek busa da se dokaže i sebi i drugima. I tu nema granica, sve do klanja i kasapljenja, što mnogi primeri pokazuju. Zar nije dosta da te se bližnji sećaju po vrlinama, repliciram onoj drugarici u mislima.

Međutim, uvaljena „buva" mi ne da mira, pa reših da je nadigram. I da zamenim teze: kad bih ja bila na njihovom mestu, šta bih izvukla kao svoju najbitniju karakteristiku? Vrednu trajnog belega.

To što sam draga, kako me je možda samo ime odredilo? Ali, to i nije neki razlog za pamćenje, toliko se dobrih i dragih zaborave odmah posle sahrane. Ili što sam vredna? Smešno. I potpuno nedostojanstveno, premda je ovekovečilo Aliju Sirotanovića, najmarljivijeg rudara svoga doba. I njegovu primedbu da mu ne treba ništa, osim „veće lopate". 

Ili bih da me pamte što sam uporna? (Sporadično) šaljiva u vidu crnog humora? Uvek spremna za akciju? Iskrena? Topla i srdačna? Sve to jesam, ali ništa od toga nisam natprosečno. Ili, ako ćemo da se razbacujemo duhovitošću, da li zaslužujem mesto u kolektivnoj memoriji kao neko ko po pola sata nije mogao da se odluči kojim će putem da krene do namerene lokacije? I pola je života proveo u traženju zagubljenih stvari po kući i torbi? 

Pomalo se i izbedačim svojom neautentičnošću, pa sve to lepo opet potisnem. Skoro pa zaboravim.

Kad, pre neki mesec odem da intervjuišem pisca Marka Vidojkovića. Bio mi je jedno kratko vreme urednik u Plejboju i nekom nakaradnom kompanijskom listu, što, naravno nije bio povod za razgovor, već Markova nova knjiga.

Dođem pre vremena, dok je moj sagovornik debelo kasnio. I taman kad se maših za mobilni da proverim zakazani termin, da se možda negde nisam prešla, da l’ u času, ili lokaciji, kad eto ti Marka na vratima. „Baš sam htela da vidim kad smo se dogovorili, pročitala sam tvoju poruku sa pola mozga", izustih pre no što promislih.



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije