Javne nabavke

Politika ne ispušta javni sektor

01.01.2018. Miloš Obradović 0
Javne nabavke Javne nabavke
Sve zemlje regiona more isti problemi kad je reč o javnim nabavkama, bez obzira na to da li su postale članice Evropske unije ili su još u procesu pristupanja. Zajednički su im visok nivo korupcije i nepoverenja u institucije koje su uključene u planiranje, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki

Hrvatska je već uveliko član Evropske unije, Crna Gora je pregovore o poglavlju pet otvorila u novembru 2013. godine, Srbija u decembru 2016, a Makedonija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima, dok BiH još nema status kandidata za članstvo u EU. Međutim, kada se radi o javnim nabavkama, sve ih manje ili više muče isti problemi koji se svode na to kako povećati efikasnost i smanjiti korupciju u trošenju javnog novca.

Prema istraživanju koje je uradila nevladina organizacija Balkan tender watch o stanju javnih nabavki u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji, najveći problemi su loše planiranje javnih nabavki, nesvrsishodno nabavljanje, neprecizne specifikacije dobara, radova i usluga koje se nabavljaju u paru sa kriterijumom najniže cene. Tu je i ogroman broj nabavki sa diskriminatorskim uslovima i specifikacijama, niska konkurencija, nedovoljni kapaciteti tela nadležnih za odlučivanje o žalbama i izostanak kontrole realizacije potpisanih ugovora. Kako se navodi, rezultati ovih problema su visok nivo korupcije i nepoverenja u institucije koje su uključene u planiranje, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki.

Ne računajući Hrvatsku, koja je članica EU, Srbija i Crna Gora su najdalje u regionu otišle u usklađivanju regulative javnih nabavki sa evropskim direktivama. Međutim, donošenje zakona je jedna stvar, a njihova primena sasvim druga. Ipak, ni samo usklađivanje propisa sa evropskim ne mora uvek biti dobra stvar ako oni nisu primereni razvijenosti zemlje. Munir Podumljak, izvršni direktor Partnerstva za društveni razvoj iz Hrvatske, koji je radio na izveštaju o stanju u javnim nabavkama u zemljama regiona, koji će biti predstavljen na proleće zajedno sa izveštajem o napretku Evropske komisije, navodi primer Hrvatske, gde je usklađivanje sa EU direktivama u stvari otvorilo prostor za zloupotrebe. Prema njegovim rečima, većina direktiva iz 2014. godine, koje regulišu ovu oblast, doneta je na osnovu proseka zemalja EU.

„Evropsku uniju čine i neke siromašne zemlje i neke veoma bogate zemlje. Tako su u Hrvatskoj, da bi se primenile direktive, podignuti pragovi za male javne nabavke. Kao posledica toga u prošloj godini je vrednost malih javnih nabavki povećana za 100 odsto, a ove godine se očekuje i njihov dalji rast. U 2016. godini u Hrvatskoj je vrednost malih javnih nabavki dostigla 1,5 milijardu evra, što je ogroman novac za naše prilike. Problem je što je kontrola javnih nabavki daleko slabija, teško je detektovati korupciju i samim tim prostor za krađu je veći", objašnjava on.

Prag za javne nabavke male vrednosti u Hrvatskoj je podignut na 27.000 evra za nabavke robe i usluga i na 67.000 evra za javne radove. Ako se izuzmu auto-putevi i veliki infrastrukturni projekti, u većini lokalnih samouprava sve što se nabavi su u stvari javne nabavke male vrednosti, za koje nije predviđena oštra kontrola kao za velike vrednosti.

„Čim se pokušava izbeći nadzor, a ima novca, poznajući Balkan, to je automatski prostor za krađu", napominje Podumljak, dodajući da bi prilikom primene ovakvih propisa trebalo uzeti u obzir nivo razvijenosti zemlje.

Kada se radi o efikasnosti sistema koji bi trebalo da zaštiti javne nabavke od anomalija, odnosno korupcije, Podumljak ističe primer Hrvatske koja je bila čak i evropski lider po uspostavljenom sistemu kontrole javnih nabavki.

„Naš odličan sistem iz 2011. je nakon ulaska u EU izmenama zakona u dva navrata narušen. Za detektovanje korupcije u javnim nabavkama ključna je digitalizacija. Na taj način svi dokumenti i podaci su dostupni državnim organima, ali i javnosti", ističe Podumljak.

Međutim, to ne rešava problem konkurencije u javnim nabavkam,a koja je u celom regionu na veoma niskom nivou. Na primer, u Hrvatskoj, iako se oko 94 odsto javnih nabavki sprovodi u otvorenom postupku, oko polovine vrednosti javnih nabavki se sprovodi u nekompetitivnom okruženju. Prema podacima kojima Podumljak raspolaže, na 46 odsto javnih nabavki se javlja samo jedan ponuđač, a na 72 odsto do tri ponuđača. „To se ne može smatrati konkurentskim okruženjem, to je samo privid konkurencije", napominje on.



Nastavak teksta možete pročitati u 47. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Legat legendarnog gradonačelnika Malog

Možda zvuči preterano, pa i apsurdno, ali naprednjačka vlast se zapravo ponaša iskreno i pošteno. I pritom se na naš račun beskrajno dobro zabavlja. Odbačeno je sad već svako licemerje, građanski o...

26.12.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 2. deo

Direktorske ofšor firme

Za posmatrača sa strane, potpuno je neshvatljivo kako je država tolerisala tako masovnu manipulaciju gde su stotine hiljada ljudi, vlasnici akcija, potpuno obespravljene i ostavljene na milost i ne...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga i generalni direktor hotela Crowne Plaza

Tržište raste, ali su cene prepolovljene

Turizam je jedan od najbrže rastućih sektora srpske privrede, sa dvocifrenom godišnjom stopom rasta noćenja, pre svega stranih turista poslednjih godina. Ipak sve jača i brojnija konkurencija donos...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke

Politika ne ispušta javni sektor

Sve zemlje regiona more isti problemi kad je reč o javnim nabavkama, bez obzira na to da li su postale članice Evropske unije ili su još u procesu pristupanja. Zajednički su im visok nivo korupcije...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kako je skrojen budžet za 2018.

Gondola na Kalemegdanu i ostali prioriteti

Budžet za 2018. Nastavlja sa podrškom gubitašima, nesmetanim funkcionisanjem partijskog zapošljavanja i preraspodelom mase zarada u javnom sektoru prema aršinima vlasti. Smanjenje penzija ostaje na...

26.12.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Pavel Valerijevič Durov, osnivač kompanija VKontakte i Telegram Messenger

Preduzetnik, anarhista, aktivista

Pavel Durov ušao je u preduzetničke vode kada je pre više od decenije osnovao najveću društvenu mrežu u Rusiji, koja danas ima više od 460 miliona korisnika. Jedan od najoštrijih kritičara režima V...

26.12.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Razmišljanje razočaranog građanina

Ovog decembra navršava se tačno godinu dana otkako je, u svom sada već istorijskom intervjuu, visoko pozicionirani poslanik Evropskog parlamenta i nemačke Hrišćansko-demokratske unije Dejvid Mekali...

26.12.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Slabo raspoloženje za borbu protiv korupcije

Građani i privrednici su dali podršku vlasti upravo za ispunjavanje antikorupcijskih obećanja. Međutim, kako koja godina dolazi, borbe protiv korupcije ima sve manje, čak i na nivou predizbornih ob...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Bogdan Petrović

Za „spas“ CIP-a menja se i zakon

Iako su višestruko „hvaljeno" restrukturiranje železnica i formiranje tri nova preduzeća predstavljani kao veliki uspeh resornog ministarstva, mnogi problemi su samo stavljeni pod tepih. Država je ...

26.12.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Vladimir Milutinović, filozof

Nismo shvatili koliko je istina važna vrednost

Jedna je sloboda da se radi šta se hoće, pod zaštitom ove ili one političke stranke. To je kod nas omiljena sloboda. Ali, ona uključuje potpunu neslobodu u odnosu na partiju i vođu. Njemu se ako tr...

26.12.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji

Zakoni se često menjaju, a slabo se primenjuju

„Nova ekonomija" je tokom protekle godine istraživala u kakvom je stanju pravosuđe u Srbiji i kako se to odražava na ekonomiju i poslovanje preduzeća. Među privrednicima i investitorima, bilo domać...

26.12.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kašnjenje

Šta ćeš kad te majka nije dojila

Imala sam neverovatno uvreženu naviku da kasnim. Uvek i svuda i ne takozvanih „akademskih" 15 minuta, kojih se sad gnušam, već po pola sata ako se s nekim nalazim na otvorenom, a mnogo više ako me ...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Trendovi u filmskoj industriji

Tri bilborda, a o blatu i da ne pričam

Osnovna razlika između festivalskih autorskih filmova i onih koji pripadaju holivudskom mejnstrimu je u načinu posmatranja života. Suština autorskih filmova je da se određene teme ne tumače po šabl...

26.12.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Mila Turajlić, autorka laureata ITFA festivala „Druga strana svega“

Legat zvani Srbijanka

Baš su neki mladi Amerikanci komentarisali da im naše ’90-e deluju kao aktuelna situacija u SAD, kao predznak nečega što zloslutno dolazi, a oni na to ne reaguju. Ovde je crno, ali crno se piše i m...

26.12.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije