Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

01.03.2018. Miloš Obradović 1
Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vremena, a poverenje zainteresovanih kupaca je već dva puta izigrano.

Splet jednokratnih mera i okolnosti je dao dobar površinski rezultat, ali s druge strane, kada je reč o konsolidaciji državnog aparata, malo šta se učinilo. Subvencije bez ikakvih obaveza i brend jeftine manuelne radne snage dovode kompanije čiji su interesi nevezani ili suprotni našim državnim. Dok god mi gradimo Potemkinova sela, takvi će nam biti i strani investitori, kaže u intervjuu za „Novu ekonomiju" Jovana Arsić, saradnik investicione banke iz londonskog Sitija, PJT Partners.
Jovana je posle beogradske gimnazije otišla u Milano i završila osnovne i master studije na fakultetu Bocconi, potom je među više od 8.000 prijavljenih kandidata prošla sve selekcije i primljena u londonsku Citi banku, da bi posle nekoliko godina prešla u investicionu banku za koju sada radi. Radila je investiciono savetovanje za privatizaciju SBB-a, Telekoma Slovenije i Telekoma Srbija, što joj svakako pruža dobar uvid u ekonomiju celog regiona. Ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati u Beograd.


Da li ste pratili proces fiskalne konsolidacije u Srbiji poslednje tri godine? Kako vam deluju njeni rezultati?

Nakon krize javnog duga koja je potresla Evropu, a i realne blizine srpske ekonomije bankrotu, nije tu bilo previše mogućnosti, pogotovo ne iz perspektive međunarodnih institucija, od čije dobre volje još uvek i te kako zavisimo. Splet jednokratnih mera i okolnosti je dao dobar površinski rezultat. Vlast je pokazala da ima dovoljno političkog kapitala da sprovede omrznute mere smanjenja plata i penzija, bez veće političke nestabilnosti. S druge strane, kada je reč o konsolidaciji državnog aparata, malo šta se učinilo. Javna i državna preduzeća su neodrživa, ne samo zato što predstavljaju veliki teret za budžet. Konstantni deficit u ulaganjima onih koja su danas solventna pogoršava njihov položaj na duži rok, jer ne mogu da isprate konkurenciju. Višegodišnja suspenzija javnog zapošljavanja dovela je do grotesknih situacija, poput one u Matematičkoj gimnaziji, a njeni efekti su bili zanemarljivi i nedovoljni. Neophodno je progutati tu žabu, ali bez jasne strategije prekvalifikacije tehnološkog viška, dovodi se u pitanje i egzistencija tih ljudi, što je skoro nemoralno! Država nije i ne treba da se ponaša kao privatna firma.

Od pukog smanjivanja troškova, za mene je važnije na šta treba trošiti sredstva kako bismo ubrzali privredni razvoj. Dodatnih sredstava možda i nema, ali umesto subvencija kojima neuspešno pokušavamo da privučemo strane investicije, volela bih da se ta sredstva preusmere u realnu ekonomiju. Domaća akumulacija je niska, a infrastruktura suštinski nerazvijena. Pozitivni efekti većeg obima javnih investicija su višestruki: od pospešivanja domaće ekonomije, preko unapređenja kvaliteta života, pa sve do poboljšanja percepcije tih istih stranih investitora. 


Da li postoji interesovanje zapadnih kompanija za preuzimanja preduzeća u Srbiji? Šta ih sprečava da eventualno budu prisutnije na ovom tržištu?

Privlačenje stranih investicija je već postalo floskula među glavnim ciljevima svih naših vlasti. Moramo se najpre pozabaviti pitanjem kakve to kompanije želimo u Srbiji. Subvencije bez ikakvih obaveza i brend jeftine manuelne radne snage dovode kompanije čiji su interesi nevezani ili su čak i suprotni našim državnim interesima. Dok god mi gradimo Potemkinova sela, takvi će nam biti i strani investitori. Jaka domaća ekonomija, pravna stabilnost i uređeno okruženje su najbolji magnet za zapadne kompanije koje bi dugoročno ulagale. Kada bismo uspostavili takve uslove za domaće preduzetnike, strani bi sami dolazili. Uvek će biti interesovanja za dobre firme u stabilnom okruženju. 


Diplomirali ste na temi privatizacije u Srbiji. Pa kakvo je vaše mišljenje o tom (još nezavršenom) procesu? Da li je ispunio glavne ciljeve? Da li je privatizacija bila potrebna i da li je bila moguća bez adekvatnih institucija, pre svega pravosudnih?

Privatizacija je bila ne samo potrebna, već i nužna. Naime, da bi dostigle nivo inostranih konkurenata, većina domaćih kompanija je morala brzo i efikasno da se restrukturira i(li) modernizuje, pri čemu država za to nije imala finansijske resurse. Drugi, možda i veći problem je to što se u čitavu priču ušlo pomalo stihijski, bez jasno definisanih ciljeva privatizacije, pa se, manje-više, sve svelo na punjenje državnog budžeta. Čak i tamo gde je bilo nekakvih strategija, makar formalno predviđenih kupoprodajnim ugovorom, mahom je ostajalo mrtvo slovo na papiru, jer čitav proces nisu pratili pravosuđe i odgovarajuće zakonodavstvo. A bez toga,vi praktično i nemate mehanizam koji bi obezbedio sprovođenje ugovora, odnosno nemate mogućnost da nekog primorate da sprovodi preuzete obaveze. Da ne pričam o tome da u mnogim slučajevima strateških odluka nije ni bilo. S druge strane, da smo imali jasno definisane ciljeve i uspostavljen mehanizam kontrole, bilo bi krajnje opravdano da država tim kompanijama, barem tokom početnih godina, omogući i kratkoročno povoljnije uslove poslovanja, određeni grejs period, kako bi što uspešnije i brže dostigle nivo konkurencije. Ovako, država i dalje pomaže privatizovane kompanije a da se, pritom, često ne zna ni koga ni kako tačno, a ponajmanje kakva je korist za samu državu. Sve je i dalje obavijeno velom tajne, nema jasnih javnih benefita, a pažnja se mahom svodi na (krajnje upitne) procene vrednosti. Međutim, sve ovo bi bilo sporedan problem da je privatizacija izvedena strateški uspešno, pa čak i kada je reč o sporne 24 privatizacije, o kojima je u javnosti bilo dosta reči.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • branko 02.03.2018. 14:25:03

    Zato su izvršni direktori sami sebi isplatili godišnji bonus on 50.000. evra !!!!

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije