Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada

Prazan šešir profesora Koste Vujića

29.04.2017. Branislav Krivokapić 0
Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada

Iako je svaki sedmi osnovac „vukovac", a polovina đaka su odlični i vrlo dobri, studije u roku završava tek 15 odsto studenata, a samo 13 odsto pronađe posao u skladu sa kvalifikacijama. Na PISA testiranju naši đaci su pokazivali loše rezultate, pa je ono ukinuto. Poslodavci se sa svoje strane žale da dobijaju radnike koji ne znaju da misle, iako su završili fakultete

„Ne znaju sve, ali znaju da misle", rečenica kojom je profesor Kosta Vujić ocenio čuvenu generaciju maturanata Prve beogradske gimnazije iz 1885. godine, danas bi verovatno glasila: "Znaju dosta, al’ od toga je slaba vajda.” Pokazalo je to i istraživanje Unije poslodavaca u kome je 86 odsto mladih u Srbiji izjavilo da ne poseduje praktična znanja i veštine za obavljanje realnog posla, dok svega 4,12 odsto njih veruje da takva znanja poseduje. Iako je svaki sedmi osnovac dobitnik Vukove diplome, a polovina đaka osnovnu školu završava sa odličnim ili vrlo dobrim uspehom, na godišnjem nivou samo 15 odsto studenata jedne generacije završi fakultet u roku. 

Ali čak ni ti najuspešniji ne briljiraju. Otuda više od trećine ovdašnjih poslodavaca nije zadovoljno veštinama tek diplomiranih studenata koji, kako kažu, imaju relativno slabe interaktivne spo¬sobnosti u donošenju odluka, timskom radu, analitici, planiranju. 

Visok stepen neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada evidentan je još u srednjim školama čija je struktura u direktnoj suprotnosti sa realnim potrebama privrede: 22 odsto čine gimnazije, 16 odsto trogodišnje srednje obrazovanje, dva odsto umetničke škole, jedan odsto jednogodišnje i dvogodišnje obrazovanje i 59 odsto srednje stručno obrazovanje. Naizgled ova struktura i nije tako loša, ali problem je u tome što se u okviru srednjeg stručnog obrazovanja najveći procenat odnosi na pravno-birotehničke i ekonomske struke koje po broju imaju veće učešće od gimnazija. Ovi profili jesu atraktivni za mlade, ali privreda za njih nema kapaciteta, o čemu svedoče i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima među nezaposlenima sa fakultetom ubedljivo najviše ima diplomiranih ekonomista i pravnika (preko 11.000), a među nezaposlenima sa završenom srednjom školom najviše je ekonomskih tehničara i maturanata gimnazije (oko 35.000) 

Istraživanje „Visoko obrazovanje i tržište rada na Zapadnom Balkanu", koje su za Kvartalni monitor radili Vil Bartlet, saradnik u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, i Milica Uvalić, profesor ekonomije na Univerzitetu u Peruđi, pokazalo je da u Srbiji 40 odsto studenata upisuje društvene i humanističke nauke, a 30 odsto STEM nauke (tehnologija, inženjerstvo, matematika). Od 240 institucija visokog obrazovanja, koliko ih je 2015. bilo u zemljama Zapadnog Balkana (uključeno i Kosovo), u Srbiji funkcioniše njih 85 - 51 državni i 34 privatna fakulteta ili 1,2 fakulteta na 100.000 stanovnika. Većina studenta u regionu pohađa državne fakultete (četiri petine), a stopa završavanja studija slična je najnižima u Evropi koje imaju Italija i Mađarska. U 2013/2014. godini u regionu je upisano ukupno 220.000 novih studenata, a iste godine studije je završilo manje od 116.000 ili oko 53 odsto.

Istraživanje je pokazalo da fakulteti u regionu nisu u stanju da adekvatno odgovore na promene na tr¬žištu jer većina njih praktikuje tradicionalne nastavne metode i koristi zastarele nastavne planove. Većina poslodavaca iz regiona, anketiranih za potrebe ovog istraživanja, smatra da su studentske i stručne prakse najkorisniji nastavni metodi, a kada donose odluku o zapošlja¬vanju tek svršenih studenata „mnogo" ili „dosta" važnosti polažu na prethodno radno iskustvo. I u ovom istraživanju poslodavci su ocenili da postoji priličan jaz između željenih i posedovanih veština diplomiranih studenata, posebno u interaktivnim sposobnostima kao što su planiranje i organizacija, donošenje odluka, adaptibilnost. 

Sposobnost sistema visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu da proizvede kvalifikovan kadar neophodan za ekonomski razvoj na veoma je niskom nivou. „Proizvodi" se preveliki broj diplomiranih studenata u odnosu na potrebe tržišta rada, posebno iz oblasti menadžmenta, administracije i prava. Od onih koji završe studije, mnogi ostaju nezaposleni, a od onih koji nađu posao, mnogi završe na radnim mestima koja nisu u skladu sa njihovim kvalifikacijama. Od sto novih studenata koji uđu u sistem visokog obrazovanja u jednoj godini, može se očekivati da će samo trinaestoro njih završiti studije i pronaći posao koji je dobro usklađen sa njihovim kvalifikacijama, zaključak je istraživanja koje su uradili Vil Bartlet i Milica Uvalić. A anketa među diplomiranim studentima je pokazala da oni kojima je radno mesto usklađeno sa kvalifikacijama imaju više početne plate (prosečno 400 evra) od onih kojima ovi faktori nisu usklađeni (240-250 evra), kao i da oni čiji prvi posao nije usklađen sa kvalifikacijama imaju veću verovatnoću da postanu nezaposleni, odnosno da dobiju otkaz.



Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Maraton iz našeg dvorišta

Sudeći po društvenim mrežama, ko se ove godine nije pojavio na Beogradskom maratonu da protrči makar neki metar, uopšte nije u trendu. Svi su kačili svoje fotografije u sportskoj opremi, trudili se...

28.04.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Đorđe Ogrizović, dobitnik zlatne medalje na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u Štutgartu

Mladi ljudi odlaze jer nemaju podršku

Apsolutno bih voleo da ostanem i da živim u Srbiji. Međutim, u njoj nemate sigurnost da po završenim studijama, ovde ili u inostranstvu, možete da se zaposlite i primenite svoje znanje. Većina mlad...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Kako izgleda svetsko takmičenje studenata u rešavanju studije slučaja

Srećna sedmica

Četvoro studenata druge godine fakulteta FEFA u Beogradu uspeli su da se plasiraju u finale, među 20 najboljih studentskih ekipa u rešavanju studije slučaja, odnosno simulacije ulaganja prave kompa...

28.04.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Veran Matić, direktor Fonda B92

Nama treba znanje, a ne lažne diplome

Kao i u biznisu, u svim službama koje su vezane za državu - javne institucije, državna služba, pa tako i škole, sve je podložno partijskoj kadrovskoj politici. Nijedan sistem ne može da izdrži takv...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Neusklađenost obrazovanja i tržišta rada

Prazan šešir profesora Koste Vujića

Iako je svaki sedmi osnovac „vukovac", a polovina đaka su odlični i vrlo dobri, studije u roku završava tek 15 odsto studenata, a samo 13 odsto pronađe posao u skladu sa kvalifikacijama. Na PISA te...

28.04.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Spasavanje Agrokora državnom intervencijom

Neizbežno „šišanje“ poverilaca

Kako je ključni problem u celoj sagi oko Agrokora prezaduženost koncerna sa sedam milijardi evra dugova, jasno je da se poverioci ne mogu namiriti u celini ni u najidealnijem slučaju. Iz finansijsk...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe

Mi smo dosta obazriva kuća

Bojazni da će i Srbiju možda zadesiti „slučaj Agrokor", odnosno propast velikih privrednika, nisu realne, to se ne može dogoditi. Takođe, ovaj slučaj ne može imati fatalne posledice po srpsku privr...

28.04.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Kristofer Dembik, šef makroekonomskih analiza u Sakso banci

Srbija neće skoro u EU

Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je pomalo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu r...

28.04.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Da li je moguće smanjiti doprinose na plate

Smanjiš doprinose, povećaš PDV

Dok sa jedne strane strani investitori dobijaju hiljade evra po radnom mestu, kako bi se statistički i politički povećala zaposlenost, a radnicima isplaćuju minimalne plate, dotle su porezi i dopri...

28.04.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Goša ili slučaj dvostrukih standarda

Kad premijer uskoči na teren

Više od tolerisanja neplaćanja poreskih obaveza, intervencija države u liku „svemogućeg" premijera predstavlja poseban razlog za zabrinutost. Poseta privatnoj fabrici bez poziva vlasnika, „istražne...

28.04.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Mark Eko Milekofski, osnivač kompanija Ecko Untld i Complex

Obaveštajac u svetu aplikacija

Bez ikakvog formalnog znanja iz umetnosti, biznisa ili modnog dizajna, Mark Eko počeo je da dizajnira i proizvodi majice kad je imao 21 godinu. Danas kompanija koju je osnovao vredi gotovo milijard...

28.04.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Đerđ

Hvatam sebe, grešnog, kako priželjkujem smrt Đerđa Šoroša. Ne iz neke zluradosti ili želje da gospodinu napakostim, već čisto da vidim ko će ga naslediti na tronu arhineprijatelja svega što je naše...

28.04.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Pirković, Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Pošla na muziku, završila na slikarstvu

Kašnjenje na prijemni ispit za srednju muzičku školu i padanje na prijemnom na scenografiji prokrčili su put Kristini Pirković ka slikarstvu. Iako je prvih godinu dana studija mislila da je zalutal...

28.04.2017. Milena Stević Detaljnije
<Beogradski festivali

Pedesetogodišnji „enfant terrible“

Mi smo zemlja u stalnoj tranziciji. Naša pozorišta još posluju po sistemu koji je uveo tužni socijalizam. Nije tamo svima jasno da je Tito umro pre skoro četrdeset godina… Svet je za to vreme otiša...

28.04.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Sećanje na bombardovanje

Čuburska utopija u „La blejažu“

Klijentelu smo delili na „zavisnike" - one koji ne izlaze iz dvorišta, „simpatizere" manje-više redovne, „ljude sa obavezama" koji nisu bili iz kraja, pa su žurili na autobus u 22 sata. Bili su tu ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Rajačke pimnice

Istočno do raja

Kad krenete iz doline Timoka, osim što ćete bar pet puta preći neobezbeđenu prugu, usput ćete hvatati radio-talase iz susedne Bugarske, a poneke i iz obližnje Rumunije, pa na trenutke pojma nećete ...

28.04.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Lak je uzlet, teško je ateriranje

Privreda Srbije u poslednjih godinu dana postiže dobre rezultate. Tako kažu brojke. Privredni rast je prošle godine iznosio 2,7%. Za tekuću godinu MMF nam predviđa rast od čak 3%. Slično je i sa st...

28.04.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Dubravka Stojanović

Razgovor: Vesna Vujić i Dubravka Stojanović

Užasavaju me ljudi koji kažu da ih politika ne zanima. Nedavno sam srela studenta koji se žalio na stanje u Domu zdravlja. U drugoj rečenici je izgovorio i to čuveno da ga politika ne zanima. Polud...

16.05.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<sudovi

Ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte

Broj nerešenih predmeta u suđenjima se nagomilava, tako da je od 2012. godine povećan za 30 odsto. Osim što su sudovi i dalje neažurni, ni kvalitet suđenja se nije poboljšao, smatra Zoran Ivošević,...

17.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije