Preskupa lekcija prirode

Po prvim procenama, šteta od poplava, koje su zahvatile 39 opština, odnosno oko 1,6 miliona stanovnika, biće veća od milijarde evra. Iz svojih domova bilo je iseljeno oko 32.000 ljudi,  srušena su ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno 2.260 objekata, bez Obrenovca koji je gotovo nestao u vodi. Oštećeno je više od 50 javnih objekata, najviše škola, kao i više od 300 poslovnih objekata

Srbiju je polovinom maja pogodila katastrofalna poplava, od koje će se zemlja dugo oporavljati. Biće potreban maksimalan napor vlasti, privrede i građana da se, u saradnji sa međunarodnim donatorima, pomogne pre svega stanovništvu sa ugroženog područja, a potom obnovi uništena infrastruktura i državna i privatna imovina.To u danima dok se reke još nisu vratile u svoja korita skoro da izgleda kao nemoguća misija, imajući u vidu stanje srpske ekonomije i budžeta, ali optimizam daje solidarnost sa ugroženim stanovništvom, koji je, u zemlji i svetu, poplava izbacila na površinu.

Najveći gubitak koji je Srbija pretrpela su, kao i u svakoj nesreći, izgubljeni životi, koji se još prebrojavaju. Po poslednjim podacima  (24. maja) u poplavama u zapadnom i centralnom delu Srbije je stradalo 33 ljudi, a strahuje se da će taj broj biti veći. Analize o tome da li su ti ljudi mogli biti spaseni da su na vreme preduzete potrebne akcije nadležnih, uslediće narednih meseci, iz čega bi trebalo da se izvuku pouke za postupanja u drugim prirodnim nepogodama. Međutim, već sada je jasno da je šteta u imovini, bez obzira na to što se radi o poplavama koje se dešavaju jednom u sto ili čak hiljadu godina, mogla biti manja da su u zaštiti od poplava i bezbednoj gradnji primenjene mere koje su nalagali struka i iskustva drugih zemalja.

Po prvim procenama, šteta od poplava, koje su zahvatile 39 opština, odnosno oko 1,6 miliona stanovnika, biće veća od milijarde evra. Iz svojih domova bilo je iseljeno oko 32.000 ljudi,  srušena su ili potpuno ugrožena 1.763 objekta, poplavljeno 2.260 objekata, bez Obrenovca koji je gotovo nestao u vodi. Oštećeno je više od 50 javnih objekata, najviše škola, kao i više od 300 poslovnih objekata.

Najviše je pogođen elektroenergetski sektor, zatim putna inflastruktura, poljoprivreda, stambeni i privredni objekti. Od izlivanja reka uništen je deo opreme termoelektrana „Nikola Tesla” u Obrenovcu i „Kostolac”, a kopovi Rudarskog basena „Kolubara” su postali jezera, pa je bila obustavljena isporuka uglja. Samo „Kolubara” je, kako je rekao ministar energetike Aleksandar Antić, pretrpela štetu veću od 100 miliona evra.  Dodatni problem je bio što je elektrana „Đerdap” na Dunavu radila smanjenim kapacitetom jer su pražnjene akumulacije da bi ta reka lakše primala vodu koja je Savom stizala sa poplavljenih područja, tako da je za redovno snabdevanje struja morala da se uvozi. To je dnevno koštalo od 500.000 do milion evra.

Šta je sve oštećeno

Oštećeno je oko 4.000 kilometara saobraćajnica, na kategorisanim putevima srušeno je 30 mostova, a oštećeno 50, dok je na opštinskim i nekategorisanim srušeno i oštećeno oko 200 mostova. Usled odrona i klizišta oštećeno je više od 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva, a štete je pretpeo i Koridoru 10, kod Dimitrovgrada. Železnice Srbije su procenile štetu na prugama na oko šest do sedam miliona evra.

Voda je poplavila oko 80.000 hektara obradivog zemljišta, pa se šteta u poljoprivredi procenjuje na oko 500 miliona evra. Gubici su veliki i u stočnom fondu, jer je uginulo na hiljade životinja.  Ali ukupna šteta,  kako kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, mnogo je veća jer su uništeni i mehanizacija i objekti, a i indirektni gubici će se pokazati narednih godina u vidu izgubljene proizvodnje i izvoza, jer su uništeni višegodišnji zasadi, a objekti neće moći da se privedu nameni u kratkom roku. Ta šteta će u minimalnom iznosu moći da se nadoknadi od osiguravajućih kuća, jer je u celoj Srbiji samo deset odsto poljoprivrednika osigurano od poplava.

Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“