Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

01.11.2017. Julijana Kuzmić 0
Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proizvod na manjoj geografskoj površini i ponuditi po definisanoj recepturi ujednačenog kvaliteta i od sirovina sa te teritorije. Sve više proizvoda se pravi u industrijskim pogonima, gde nije bitan kvalitet već kvantitet

Srbija zbog svog geografskog položaja, klimatskih uslova i još uvek nezagađene zemlje sadrži potencijal za razvoj autohtonih biljnih kultura - od paprike, luka, krompira do maline, borovnice i šljive. Iako mi ne možemo da pariramo svetskim proizvodima količinom sirovina, definitivno možemo kvalitetom. Koliko etiketa kvaliteta prodaje naše proizvode na evropskom i svetskom tržištu i koja je njena vrednost na srpskom?

Tu etiketu kvaliteta kod nas nose poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije je od 2007. godine do sada prepoznao preko 100 proizvoda koji nose naziv određenog mesta ili regiona, odnosno poreklo određene teritorije naše zemlje gde je zapažen visok kvalitet tog proizvoda. Oznaku geografskog porekla nose mahom poljoprivredni i prehrambeni proizvodi poput sremskog kulena, homoljskog sira, rtanjskog čaja, futoškog kupusa, leskovačkog domaćeg ajvara i drugih. 

Ova oznaka garantuje "značajno marketinško mesto", kako navodi sajt Zavoda za intelektualnu svojinu, koje donosi "prednost u odnosi na konkurenciju na tržištu". Pored toga, tri proizvoda imaju i "lisabonski žig" koji im omogućava zaštitu i priznat kvalitet na evropskom tržištu i mogućnost prodaje u 26 zemalja. U vremenu kada ne možemo da osvojimo trku sa svetskim poljoprivrednim proizvodima, iako imamo "dobrog konja", da li ova oznaka predstavlja našu dobru poziciju u kvalifikacijama i u čemu je zaista njen značaj?

Poznato je da je Slovenija od svih evropskih zemalja zaštitila najviše proizvoda. Međutim, upravo Slovenija godinama vodi raspravu sa zemljama komšijama, na primer oko toga čijem kulturnom i istorijskom nasleđu pripadaju konji lipicaneri, kranjska kobasica i ono što je zanimljivo, Slovenija se godinama sporila sa Makedonijom oko ajvara. Uprkos "lisabonskom žigu" koji nosi leskovački domaći ajvar, na evropskom tržištu, verovali ili ne, njegovu ljutu konkurenciju predstavlja upravo slovenački ajvar, a sam žig našem nije doneo veću pažnju potrošača i izvoznika. Ako su leskovačka paprika i od nje napravljeni ajvar posebno dobri, upravo zbog prirodnih faktora - velike količine vode za zalivanje, sunčanih dana i plodnog zemljišta, koje ima šire područje Leskovca, kakve bolje karakteristike može nositi ajvar jedne lepe, ali hladne alpske zemlje?


"Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proizvod na manjoj geografskoj površini i ponuditi po definisanoj recepturi ujednačenog kvaliteta i od sirovina sa te teritorije. Gubimo konce u sve većoj industrijalizaciji. Sve više proizvoda se pravi u industrijskim pogonima, gde nije bitan kvalitet već kvantitet – e, zato treba čuvati tradiciju i proizvodnju tradicionalnih proizvoda, pa i ajvar", kaže Stevica Marković iz Udruženja "Leskovački ajvar”.

Uprkos "lisabonskom žigu", prema navodima Markovića, leskovački ajvar se ne izvozi, jer se tržišta upravo trenutnom količinom ne mogu zadovoljiti zbog, između ostalog, nelojalne konkurencije koju ne mogu sami da isprate "bez pomoći države i inspekcijskih organa".

Kritike na račun državnih institucija se tu ne završavaju. Dok Leskovac ima zaštićen ajvar, nema zaštićenu i njegovu osnovnu sirovinu – papriku. 

"Nažalost, Leskovac nema zaštićenu papriku, jer nije bilo zainteresovanih institucija i semenskih kuća za definisanje tipa paprike koji bi dobio naziv po Leskovcu. U selu Donja Lokošnica se gaji autohtona sorta, koja se koristi kao začinska paprika i ona bi mogla da se zaštiti kao geografska oznaka, ali taj postupak treba da pokrene neka državna institucija ili lokalna samouprava. Zašto nemaju interes ne znam, ali se gubi dragoceno vreme jer ima sve više falsifikatora koji kvare renome te paprike", objašnjava Marković.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije