Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

01.03.2018. Radmilo Marković 0
Šta nam radi Er Srbija Šta nam radi Er Srbija

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe u drugoj polovini ove godine – međutim, u suštini za to nema razloga. Naime, ako već i ne zarađuje (bar ne na konvencionalne načine), Etihad u Srbiji i ne gubi pare, jer sve ulaže i finansira – Vlada Srbije, odnosno njeni građani.


Sredinom februara nacionalna avio-kompanija Er Srbija obeležila je 90 godina od prvog leta Aeroputa. Aeroput je bila prva domaća avio-kompanija, a taj prvi let je obavljen 15. februara 1928, na relaciji Beograd - Zagreb. Kompaniju Aeroput je posle Drugog svetskog rata nasledio Jugoslovenski aerotransport (JAT), koji je 2003. postao Jat Airways. Od Jat Airways-a je 2013. nastala Er Srbija, ugovorom između Republike Srbije i Etihada, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U martu 2014. Etihad je svoj zajam od 40 miliona dolara novostvorenoj Er Srbiji konvertovao u kapital, i postao vlasnik 49 odsto kompanije.

Povodom jubileja, Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije, izjavio je da se njime može pohvaliti samo nekolicina avio-kompanija u svetu:
„Naše poslovanje je pretrpelo mnogobrojne promene od tog prvog istorijskog leta. Ipak, ono što je konstanta jeste naša spremnost da se prilagođavamo, rastemo i težimo inovacijama. U duhu naše pomenute spremnosti, Er Srbija je nedavno počela sa primenom novog koncepta tarifa koji predstavlja prekretnicu u poslovanju i načinu na koji naši gosti mogu da personalizuju i prilagode putovanje sopstvenim potrebama", rekao je Dankan.
Upravo u ovoj „spremnosti da se prilagođavaju" i primeni „novog koncepta tarifa" može se tražiti putokaz koji će nacionalni avio-prevoznik morati da prati, ukoliko ne namerava da mu ova jubilarna godišnjica bude i jedna od poslednjih.

O čemu je reč? Cela druga polovina 2017. godine protekla je u „prilagođavanju" činjenici da kompanija neodrživo posluje. Još u julu, kada su izašli sa saopštenjem da Er Srbija neće postati low-cost kompanija, dali su ublaženu verziju stanja:
„Ono što je tačno jeste da se u Er Srbiji dešava niz promena čiji je cilj da se postignu ekonomičnije poslovanje, veće uštede i povećanje profitabilnosti u jednoj veoma konkurentnoj industriji sa mnogo izazova. (...) Mere racionalizacije doprineće boljoj organizaciji rada, uz optimalno korišćenje ljudskih resursa i uštede u poslovanju", pisalo je u saopštenju Er Srbije.

Optimalno korišćenje ljudskih resursa značilo je da je 30 zaposlenih krajem jula dobilo otkaz. U avgustu je „Politika" pisala da je „na osnovu temeljne analize finansijskih pokazatelja poslovanja, ’Er Srbija’ utvrdila da postoji potreba da se kroz restrukturiranje postojeće organizacije rada i strukture zaposlenih izvrši smanjenje troškova poslovanja”, te da je „zbog uvedenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za radom određenog broja zaposlenih u kompaniji".

Istog meseca Er Srbija je zatvorila svoje poslovnice u Nišu, Novom Sadu i Užicu, a u novembru je Aerodrom „Nikola Tesla" preuzeo 340 radnika od kompanije Air Serbia Ground Services, ćerke firme Er Srbije.
Krajem decembra prošle godine, dotadašnji generalni direktor Er Srbije Dane Kondić dao je ostavku, bez reči i bez bilo kakvog komentara. Samo je nestao, a na njegovo mesto je došao pomenuti Dankan Nejsmit. U januaru 2018. iz kompanije su najavili „novi koncept tarifa" kojim će kompanija pokušati da konkuriše low-cost kompanijama: putnici će moći da biraju između četiri tarife, odnosno da li će da se voze po najjeftinijoj tarifi koja dozvoljava samo ručni prtljag, ili po najskupljoj, u kojoj postoje (čak) i prtljag i obrok. Setimo se, na početku rada Er Srbije putnici su metalnim escajgom jeli šopsku salatu, musaku, govedinu sa kajmakom i njokama, čokoladni kolač sa orasima...

Kao šlag na tortu, početkom februara je BIRN otkrio da je tokom 2017. godine 12 pilota upravljalo putničkim avionima Er Srbije, a da pre toga nisu prošli obavezu bezbednosnu proveru u MUP i BIA, kako bi se utvrdilo da li su prethodno osuđivani ili krivično gonjeni.

„Ovo kao posledicu može da ima suspenziju dozvole srpske nacionalne avio-kompanije za obavljanje vazdušnog saobraćaja, stoji u internom izveštaju istražnog tima Er Srbije", piše BIRN i navodi da, osim zabrane letenja kao najstrože kazne, „kao moguće posledice u izveštaju se navode i kompromitovanje bezbednosti putnika i administrativne kazne".


ETIHAD I NAFTA

Da bismo shvatili zašto je Er Srbija bila prinuđena da pravi nagli zaokret u načinu funkcionisanja, moramo pogledati širu sliku. Prošla, 2017. godina, bila je izuzetno loša za manjinskog partnera u Er Srbiji Etihad. Da li finansijski loša kao 2016, kada je Etihad zabeležio neto gubitak od 1,87 milijardi dolara, tek predstoji da vidimo, ali tokom 2017. Etihad se povukao iz svih svojih evropskih akvizicija i tako neslavno okončao svoju poslovnu avanturu u Evropi. Kažemo, iz svih evropskih akvizicija, izuzev Er Srbije – kasnije ćemo videti i zašto.
Krajem aprila i početkom maja 2017. zaposleni u italijanskom nacionalnom avio-prevozniku Alitaliji odbili su plan za rekapitalizaciju kompanije od 2,2 milijarde evra, kojim bi bilo otpušteno 1.600 radnika. Nakon toga je kompanija, u kojoj Etihad ima 49 odsto vlasništva, ušla u proceduru bankrotstva, a italijanska vlada je sredinom maja isključila mogućnost nacionalizacije. To je bio drugi bankrot Alitalije nakon 2008. – naredne, 2009. godine ih je spasao francuski Air France – KLM, a kada su se ponovo našli u problemima, Etihad je kupio 49 odsto vlasništva 2014. godine.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije