Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

01.05.2018. Miloš Obradović 0
Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, za njih je neprihvatljivo da oni plaćaju porez, a država tim porezom plati 9,5 miliona evra dolazak konkurencije koja im tim novcem preotme njihove inženjere. Pogotovu što je ova kompanija, i po godišnjem prihodu i po stopi rasta, jača i od same srpske države

Kada je početkom marta ove godine u Novom Sadu predsednik Srbije svečano otvarao centar za istraživanje nemačke kompanije Kontinental uz najave zapošljavanja 500 zaposlenih inženjera sa prosečnom platom od 850 do 2.500 evra i objašnjenja koliko je to velika stvar za Srbiju što jedan industrijski gigant otvara svoj razvojni centar ovde, niko nije pomenuo subvencije koje je ova kompanija dobila. 

Tek 15 dana kasnije, na zahtev udruženja Startit, po osnovu dostupnosti informacija od javnog značaja, Ministarstvo privrede je obelodanilo da Kontinental dobija 9,5 miliona evra, što je 19.000 evra po zaposlenom. Srpska IT zajednica, verovatno najzdraviji deo privrede, ali i najnezavisniji od države i dobre volje lokalnih političara, s obzirom na to da sve izvozi, odmah je reagovala burno, kao i 2016. godine kada su sprečili državu da da subvenciju engleskoj IT firmi Endava. 

Razlog je jednostavan. Ne da u Srbiji nema nezaposlenih programera, već bi se prema nekim procenama, koje je više puta u javnosti iznela premijerka Ana Brnabić, njih 30.000 odmah moglo zaposliti. Logično sledi da ako nova IT firma dođe u Srbiju zbog nadaleko poznatih IT stručnjaka koji mnogo manje koštaju nego na Zapadu, ona neće moći da zaposli neke nove programere bez posla, pošto njih nema, nego će da ih preuzme od domaćih kompanija. 

I dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, za njih je neprihvatljivo da oni plaćaju porez, a država tim porezom plati dolazak konkurencije koja im tim novcem preotme njihove inženjere. U komentarima domaćih IT-jevaca mogle su se čuti i ocene da im je država zabola nož u leđa i to u vreme kada je digitalizacija jedan od prioriteta države, kada se svako malo neki zvaničnik hvali ogromnim rastom izvoza IT-a i svetlom budućnošću koju nam obećava industrija bazirana na znanju.

Milan Šolaja, predsednik Vojvođanskog IKT klastera, kaže za „Novu ekonomiju" da ogromnu većinu IT kadrova koji su im potrebni, Kontinental može da pronađe samo tamo gde već rade – u drugim kompanijama.

„To se već dešava, većina ljudi koje su do sada zaposlili, pre toga su radili u nekoj firmi. Državne subvencije, dakle, nedvosmisleno stvaraju nelojalnu konkurenciju, jer jednoj kompaniji daju prednost u zapošljavanju na tržištu radne snage na kojem nema nezaposlenih. U tom smislu, trebalo bi uvesti ispravnu definiciju 'novog radnog mesta', jer ne stvara se takvo radno mesto kada neko pređe iz jedne firme u drugu, nego kada se zaposli neko ko je bio nezaposlen."

U odgovoru kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić na proteste domaćih IT kompanija navodi se da je „svakoj zemlji čast da ima razvojni centar jedne takve kompanije, što će svakako uticati na reputaciju Srbije u svetu i odlučivanje drugih kompanija da investiraju u našu zemlju. Mi želimo da se naša privreda bazira na inovacijama i ova investicija je važan korak u tom pravcu, istovremeno se šalje signal drugim kompanijama koje razmišljaju gde da investiraju".



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije