Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

01.06.2017. Aleksandar Žič 0
Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad su, sve do prošlogodišnjeg otvaranja kineske fabrike prediva i turske fabrike tekstila, zvali „tunel između Jagodine i Paraćina". Svetlo je naprosto bilo ugašeno, više od dve decenije ni u jedan pogon se nije uložila para.

Izazova u poslu uvek ima, a početak je po pravilu najteži zbog tržišnih, poslovnih, finansijskih teškoća i nedoumica, što je možda i najizraženije u maloj privredi. Nakon sedam godina poslovanja, mogu reći da sam zadovoljan što svojim primerom mogu da pokažem da se može uspeti i opstati u, gledajući Srbiju globalno, oštroj konkurenciji u ovoj branši. Naravno, uz jasan cilj i plan, i dobar tim, a njegova okosnica bila mi je, i danas je, porodica, kaže za „Novu ekonomiju" vlasnikštampariji Rotoprint plus Darko Pajkić. 
U privatni biznis krenuo je od nule, bez ušteđevine, s podignutim kreditom i porodicom koja se od početka uključila u proizvodni proces, i danas je to najveća štamparija u Ćupriji. Iz garaže koju mu je otac u startu preuredio u poslovni prostor preselio se u nove prostorije, ovih dana stiže i mašina kojom će brže i kvalitenije raditi i kod mnogo većih narudžbi, pre svega kartonske ambalaže. Jedinstven je ovaj mladi poslovni čovek i po tome što su kod njega na platnom spisku i radnici koji su na izmaku karijere, ali i mladi primljeni sa biroa, koji uče od majstora. No i sada se zna, uz njega i radnike, svi Pajkići su u hali, supruga Ana, majka Biljana, otac Jovan. 
„Tu su i moja dva naslednika, Ognjen i Veljko. Mali su, ali odrastaju gledajući kako se radi i jednog dana će, nadam se, preuzeti posao, a tada ću tablu i logo firme zameniti novim - Pajkić i sinovi", kaže sagovornik. Kao i drugi iz male privrede koja je nekako, uz srednju, određena kao strateški stub razvoja zemlje, i ovaj vlasnik ćuprijske štamparije traži da država uvede realne mehanizme koji bi uskladili naplatu PDV-a i plaćanje robe i usluga od strane klijenata.

Aktuelni sistem naplata poreza izgleda da vam je najveći problem?
Naravno. Pre godinu i po dana sa paušalnog ušao sam u PDV sistem, jer prebacujem osam miliona dinara prometa na godišnjem nivou. Plaćam PDV državi na mesec dana, a naši kupci robu koju im isporučimo za 45 do 90 dana. Ako sam fakturisao robu na 500.000 dinara, državi moram odmah da platim 100.000, a klijenta čekam još mesec dana. To je problem nas malih privrednika što smo na jednomesečnom režimu plaćanja. Dobro bi bilo da država to reši, da se s naplatom računa plati PDV, jer na dva miliona državi treba platiti 400.000 dinara, a ni dinar još nisi naplatio od kupaca. Veliki problem nastaje i kod malih privrednika koji ne mogu da naplate svoja potraživanja, a država nas juri i plaćamo PDV bez naplaćenog posla, zbog koga se često vode i duge sudske parnice. Izmenama, uvođenjem zakonskih mehanizama koji bi omogućili ovo o čemu govorim, država bi unela dodatnu sigurnost za otpočinjanje malog biznisa u Srbiji, za koji kažu da bi uz srednji trebalo da bude okosnica razvoja zemlje.

Kako ste zapravo krenuli u preduzetničke vode?
Po završetku škole zaposlio sam se u jednoj privatnoj štampariji. U njoj sam radio nekih sedam godina, do 2010. godine. Zavoleo sam grafičku delatnost i nakon zatvaranja te štamparije, odlučio sam da probam sam. Pošto nisam imao finansijska sredstva, odmah sam predao zahtev za start up kredit, koje je država davala početnicima sa 1,5 posto kamate. Odbili su me. Zašto, ne znam ni danas. Pošto nisam imao drugog izbora, uzeo sam kredit kod banke na pet godina i tako startovao s 10.000 evra pozajmice i kamatom od 11 posto. Naravno, banka je tražila garanciju i tu mi je pomogao otac, dao je kuću u zalog.U početku je bilo teško, jer nije bilo dovoljno posla, a stalno opterećenje su bile rate i pitanje da li ću imati dovoljno para za platu.Ali, uz roditelje,najveći oslonac mi je bila supruga Ana, zaposlena u bolnici u Paraćinu. Ona bi mi pomogla ukoliko bi iskrsle neke teškoće.


Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije