Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili sa promenljivom kamatom

Ratu diktiraju bogate komšije

01.09.2016. Marica Vuković 0
Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili sa promenljivom kamatom Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili sa promenljivom kamatom

Euribor je trenutno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jeftiniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Ne bi trebalo da u narednih nekoliko godina bude iznenađenja u otplati kredita koji su vezani za euribor, ali na duži rok to niko ne može da garantuje

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je upozoravao građane da je svako uzimanje kredita bežanje od realnosti, a kada se krediti već uzimaju, onda treba voditi računa da njihova cena nije samo kamata, nego i teško predvidljiv finansijski rizik, pogotovo ako se vezuju za druge valute. Njegovu preporuku nisu poslušali oni koji su se zaduživali u francima, pa su došli u situaciju da mole državu da im pomogne, jer im je naglo uvećana rata jačanjem švajcarske valute.

U sličnu, a možda i u goru poziciju mogu da dođu korisnici stambenih kredita koji se opredele za promenljivu kamatnu stopu jer je ona trenutno duplo povoljnija od fiksne. Varijabilna kamata u sebi sadrži maržu banke i najčešće šestomesečni euribor koji je drugo ime za kamatu koja se određuje na osnovu trgovine novcem između prvoklasnih banaka u EU.

Stručnjaci ukazuju da to može biti zamka, jer vezivanje rate za kretanje euribora ili libora nosi rizik da u budućnosti ono što sada manje košta za nekoliko godina može biti dužnička omča, dok bankari tvrde da je euribor „transparentni tržišni indikator" i da je izbor euribora kao osnove za kamatnu stopu standardna tržišna praksa koja se koristi i u ostalim zemljama EU.

Euribor je trenutno, pod uticajem monetarne politike Evropske centralne banke koja upumpava novac na finansijsko tržište kako bi podstakla privredni rast, veoma nizak, odnosno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jefitniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Kako ne postoje naznake da će se u kratkom roku ta politika menjeti, ne bi trebalo da u narednih nekoliko godina bude iznenađenja ni u otplati kredita koji su vezani za euribor, ali na duži rok to niko ne može da garantuje. Krajem 2008. godine, pre ekonomske krize, ta referentna kamatna stopa u zoni evra bila je oko pet odsto, pa je rata za, na primer, kredit od 50.000 evra bila oko 330 evra. Samo nekoliko meseci kasnije euribor je pao na oko tri odsto, što je snizilo mesečnu obavezu u ovom slučaju na 260 evra, ili oko 20 odsto.

Banke u Srbiji uglavnom nude samo stambene kredite sa promenljivom kamatom i većina onih koji se odlučuju za kupe stan na kredit, uzimaju takve pozajmice. Dok stručnjaci tvrde da su banke kreditiranjem po takvim uslovima bolje zaštićene od klijenata, ima i onih koji smatraju da se promenljivom kamatnom stopom štite klijenti od samovolje banaka, jer zavise od onoga što se dešava na evropskom međubankarskom tržištu, a na to ne može da utiče neki pojedinac, nego stotine banaka.

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Zdravko Rajić, generalni direktor preduzeća „Ukras“ Veliki Popović

U poslu treba da budete uporni i pošteni

Sve što sam u uradio, uradio sam sa svojim parama. Od prvog dana, kada ništa nisam imao, tako sam postavio firmu. Ako naplatim posao, to nije moj novac. Moj je novac ono šta ostane kad isplatim mat...

31.08.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Miloš Milisavljević

Lako je početi, brige dolaze kasnije

Biti originalan je već samo po sebi uspeh, ali u eri globalnog tržišta i prezasićenosti idejama, jedinstvenost ponude nije garant održivosti. Nedovoljno razvijeno domaće tržište dodatno otežava stv...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili sa promenljivom kamatom

Ratu diktiraju bogate komšije

Euribor je trenutno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jeftiniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Ne bi trebalo da u narednih ne...

31.08.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Zašto se Zakon o budžetskom sistemu godinama krši

Javni dug definisati Ustavom

Nadležni organi Republike Srbije već petu godinu krše Zakon o budžetskom sistemu. Javni dug Srbije gotovo je za 50 odsto veći od maksimuma koji predviđa propis koji je na snazi.  Ovaj zakon, koji ...

31.08.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<23 stvari koje  vam ne kažu o kapitalizmu

Bogati su izmislili priču o slobodnom tržištu

Profesor ekonomije na  Kembridžu Ha Džun Čang tvrdi da slobodno tržište ne postoji. Tržište je, kako kaže, „politička konstrukcija". Kada ekonomisti zastupaju na primer liberalizaciju međunarodne t...

31.08.2016. Vesna Vujić Detaljnije
<Katarina Jonev, ekspert za sajber bezbednost

Sajber kriminal krade milijarde

Šteta od krađe intelektualne svojine prelazi 160 milijardi dolara. Gubici koji se odnose na lične informacije, kao što je krađa podataka sa kreditnih kartica, iznose oko 150 milijardi dolara. To su...

31.08.2016. Julijana Vincan Detaljnije
<Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog

Zdravstvo je vraćeno 30 godina unazad

U zdravstvu ima para. Svaka partija koja osvoji vlast „uzima" ga kao ratni plen. Građani Srbije, poreski obveznici, preduzetnici i srednja preduzeća redovno uplaćuju u zdravstveni fond, dok tajkuni...

31.08.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Odgovor Dušana Pavlovića na prikaz knjige „Mašina za rasipanje para“

Rasipanje para glavni uzrok bede

Zahvaljujem Bogdanu Petroviću na kritičkom prikazu Mašine za rasipanje para. Mnoge njegove primedbe koje se odnose na materijalne greške — kako se zove direktor Agencije za privatizaciju, koje je g...

31.08.2016. Dušan Pavlović Detaljnije
<„Veliki preporod“

Lekcije političke hrabrosti

Često govorimo o standardu građana evropskih država, a retko se ozbiljnije zapitamo kako je izgledao njihov put dotle. Najrelevantnije države sa kojima bismo mogli da se upoređujemo predstavljaju s...

31.08.2016. Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba Libek Detaljnije
<Ket Kidston, vlasnica lanca prodavnica Cath Kidston

Buketom cveća osvojila svet

Britanska dizajnerka enterijera, zaljubljena u cvetne i tufnaste dezene još od detinjstva provedenog na selu u Hempširu, danas je kreativna direktorka globalnog lanca od preko 200 Cath Kidston prod...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Kako se reformiše javna uprava

Cenim entuzijazam s kojim je prethodno ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu počelo reformu javnog sektora. Počelo se sa pojednostavljivanjem procedura za izdavanje ličnih dokumenata ...

31.08.2016. Dušan Pavlović Detaljnije
<Elektroprivreda ulaže milijardu dinara u ekološki zdraviju proizvodnju

Struja iz čistog uglja

Rezerve uglja u svetu, mereno u odnosu na aktuelne stope eksploatacije, mogu potrajati narednih 150 godina. U tom smislu i svetski energetski eksperti najavljuju da će ugalj ostati ključni energent...

31.08.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Sunčana Srbija ne koristi ni deseti deo mogućnosti koju daje solarna energija

Matematička fabrika kilovata iz Sunca

Potencijal Sunčeve energije predstavlja 16,7 odsto od ukupno iskoristivog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji. Energetski potencijal Sunčevog zračenja je za oko 30 odsto viši u Srbiji ...

31.08.2016. Nenad Đukić Detaljnije
<Kako stvarno žive srpski fudbaleri i zašto su „robovi“

Mobing, pretnje, ucene, a plate bedne

Upravo završene Olimpijske igre ponovo su u prvi plan izbacile pitanje – zašto se od vaterpolista, košarkaša, košarkašica, odbojkašica, Ivane Španović, Ivane Maksimović i Davora Štefaneka očekuju m...

31.08.2016. Nikola Krstić Detaljnije
<Tibor Jona

Dečko koji je zadužio zemlju

Neizmerno je interesantno pratiti inovacije na polju kontrole javnog mnjenja u Srbiji. Metodi političkog i ekonomskog pritiska na sve delove javnog prostora u kojima se nešto priča i smatra, zaista...

31.08.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Milena Radenković, vlasnica koncept radnje „Makadam“

Etno-predmeti su perspektivan biznis

Naša ideja je promocija i podsticanje malih proizvođača, umetnika i zanatlija. Sarađujemo sa mladim umetnicima i dizajnerima koji su za relativno kratak period dobro plasirali svoje proizvode na tr...

31.08.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Stefan Kondić, Univerzitet Prinston u Nju Džersiju

Stigao do stipendije na Prinstonu

Kada obrazovni sistem ne pruži dovoljno, a okruženje prihvata jedino utapanje u prosečnost, mnogima često ne preostaje ništa drugo nego da spakuju kofer i odu negde gde se učenje vrednuje. Tražeći ...

31.08.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Jaz među generacijama

Napući se i kaži „selfiiiii“

Kad primetite da vas nervira kako se omladina pravi luda i ne ustaje starcima u prevozu, već natuče slušalice ili tipka po tastaturi mobilnog, da li to znači da ste upali u klasični jaz među genera...

31.08.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Posle 400 godina samoće Marten i Opjen javno dobro

Ovog leta desila se istorija

Evropa ujedinjena u umetnosti – združenim snagama Francuska i Holandija od Rotšilda otkupile dva Rembrantova dela za 160 miliona evra i izlagaće ih naizmenično Rembrant protiv Rembranta, ili kako ...

31.08.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Gde je ovde vladavina prava

Na početku jedan slučaj iz takozvanog običnog života: ako ste, na primer, neredovni platiša računa za Infostan (što nije ni poželjno ni pohvalno, naravno) pa vam se nagomilaju računi i dobijete tuž...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Reforma javnih finansija  10 ključnih pitanja

Nije teško prodati, teško je naplatiti

Ovo je čisto ekonomsko pitanje, a rešava se politički, jer je tajming donošenja zakona bio u nekoj vrsti političke kampanje. Produženi rokovi plaćanja u stvari znače da je neko potrošio novac i ne ...

26.10.2016. Miloš Obradović Detaljnije