Zaboravili smo na intelektualno ponašanje

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Đorđe Pavićević

01.04.2017. Dijana Ivanov Kadić 0
Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka

Mislim da je građanima, posebno razvijenijih demokratija, dosta da ih tretiraju samo kao publiku, potrošače ili glasače, a da se važne odluke donose u njihovo ime, ali mimo njih. Takav sistem je podložan različitim patologijama kakve vidimo širom sveta, ali i kod nas. Na demokratskoj pozornici gledamo scene koje su daleko od običnog građanina, ali često i od zdravog razuma. Kako je jedan autor još pre Drugog svetskog rata konstatovao: "Javnost stiže na sredinu trećeg čina i napušta predstavu pre spuštanja zavese, ostajući onoliko dugo koliko je verovatno potrebno da odluči ko je heroj, a ko negativan lik u predstavi”, kaže Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i čovek koji je osnovao Debatni klub u Srbiji.


Zbog čega se kod nas, ali i svuda u svetu, progresivno urušava poverenje građana u njihove vlade, političke partije i izborne sisteme?

Mnogo teško pitanje. Deo odgovora je u načinu na koji su demokratije funkcionisale u prethodnih stotinak godina, posebno poslednjih nekoliko decenija. Politika je zarobljena unutar velikih, da upotrebim izraz često navođenog autora Maksa Vebera, "političkih pogona”, partija i medija, koji funkcionišu po korporativnim pravilima. Svaki pokušaj da politika izađe iz ovog okvira etiketira se kao populizam. Neki autori takvo stanje nazivaju postdemokratijom, jer postoje demokratske institucije, ali su one uzurpirane, disciplinovane i kontrolisane tako da ishodi uvek idu naruku određenim grupama, pre svega onima koje raspolažu resursima. Upravljanje ekonomskom krizom nakon 2008. godine i politika "privatizacije dobiti i socijalizacije dugova” ogolili su ove mehanizme odlučivanja. Deo probelema je što se "sve to” i dalje naziva demokratijom i pretenduje na demokratsku legitimnost.


Za koga biste onda rekli da najviše manipuliše građanima i stvara iluziju da se oni zaista nešto pitaju?

Radi se o dve iluzije. Najpre, reč je o ideji da se pobedom na izborima stvari mogu relativno lako menjati. To je ideja koju je Marks imao kada je pisao Manifest komunističke partije, ali ju je ubrzo napustio. Prema ovoj predstavi, u načelu, svako može formirati partiju, učestvovati na izborima pod fer uslovima i sprovoditi svoju politiku kada pobedi. Žrtve ove iluzije bile su mnoge levičarske partije na Zapadu, ali i mnoge reformističke partije koje su iskreno zastupale svoja uverenja. Kada su pobedile, shvatile su da to nije dovoljno da bi se sprovodila politika sa kojom su pobedili. 

Drugu iluziju stvaraju mediji. To je "dogma o informisanom građaninu” koji može doneti racionalan retrospektivni sud o tome kako je radila vlada i iskazati ga na izborima. Bez obzira na to što je verovatno tačno da ne možete varati sve ljude sve vreme, ako kontrolišete medije možete varati dovoljan broj ljudi dovoljno vremena dok ne dobijete izbore. Vlade su u privilegovanoj poziciji da unovče ovu "premiju vlasti”.


Ko su danas izabrani (elita) koji kroje standarde i daju sebi pravo na monopol da određuju sistem vrednosti, da utiču na donošenje ili nedonošenje važnih odluka za društvo?

Fascinantna je ta intelektualna arogancija mnogih koji sebe ubrajaju u elitu, od estradnih zvezda, preko političara do profesora i akademika, koji pretenduju na mesto "krojača kape” za druge. Svuda možete čuti ili pročitati kako bi ljudi trebalo da žive, za šta bi trebalo da se žrtvuju, šta i koga da poštuju, koliko dece treba da imaju, kako da ih vaspitaju, itd. Lakoća sa kojom se daju takvi saveti i preporuke da se oni pretvore u zakone i politike, govori o nepoštovanju koje deo elite, onaj koji voli da se samolegitimiše kao elita, ima prema racionalnosti običnog čoveka i njegovoj sposobnosti da donosi odluke. Ovi ljudi očigledno sebe razumeju kao elitu u normativnom smislu reči, a ono što kažu legitimišu na različite načine: učenošću, načitanošću, popularnošću, uspehom na takmičenjima (izborima), institucionalnom pozicijom, bogatstvom.

Problem je što nijedna od ovih "legitimacija” ne daje posebnu težinu nečijoj reči u javnosti. To opterećuje javnu komunikaciju. Srbiji, na primer, nedostaje otvorenih javnih foruma gde se mogu čuti različiti glasovi, ne samo glasovi elite. Oni koji sebe smatraju elitom ne priznaju demokratsku legitimaciju, ne u smislu glasanja, nego u smislu slobodnog preispitivanja njihovih uverenja i stavova i zatvaraju se u različite klubove, govore u kontrolisanom okruženju, a običnom svetu se obraćaju samo kao publici. Mediji olakšavaju ovu poziciju, vi nešto pričate, drugi slušaju. Zbog ovoga je uloga medija i novinarstva kritična, oni mogu otvoriti ili zatvoriti kritičku raspravu.



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije