Srbijom vlada velika groteska

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

01.11.2017. Dijana Ivanov 0
Miodrag Zec Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru, ali ako slučajno nešto kažeš protiv vođe, imaćeš problema. Intelektualna elita se prilagođava, a univerzitet atrofira


Često kritikujete odnos države prema obrazovanju. Jednom ste rekli da Srbija ima potrebu da progoni znanje. Kad je znanje kod nas bilo cenjeno?

U Srbiji se oduvek kao najveća vrednost u unutrašnjem političkom životu smatrala lojalnost vlastima i to je glavni ključ za uspeh. Znanju se nikad nije poklanjala velika pažnja. Bilo je  perioda poboljšanja i pogoršanja, ali generalno gledano, mi imamo problem kako tretiramo ljude koji kritički promišljaju o sistemu u kome žive. Od Dositeja Obradovića do današnjih dana nemamo čoveka takvog globalnog ranga koji bi se bavio prosvetiteljstvom. Došavši u Srbiju pred kraj svog života, Dositej je doneo dve stvari: vreću krompira i potrebu da se narod prosveti. Krompir se primio manje-više, ali prosvećivanje nije uhvatilo dublji koren. Setimo se osnivača srpske države Miloša Obrenovića, u vreme njegove vladavine s Vukom Karadžićem su se šegačili i proterivali ga. Sterija je doživeo sličnu sudbinu. U celoj našoj istoriji provejava problem odnosa vlasti i mislećih ljudi. Naravno, postoje i periodi kada se znanje cenilo i kada su nam dolazili umni ljudi i davali zamajac. 

Glavni problem današnje Srbije je što je postala emigrantska zemlja. Srbija je svojevremeno u sebe usisavala pametne ljude s čitavog prostora Balkana. Bez infuzije ljudskog kapitala Srbija ne bi preživela brojne istorijske kalvarije. Podsetiću na vreme kada je finansijska i preduzetnička elita pomagala obrazovni sistem. Beogradski univerzitet je nastao na donacijama. Nije bilo značajnijeg čoveka sa većom količinom novca koji nije pomogao Univerzitetu. Komunisti su nacionalizovali imovinu Beogradskog univerziteta, čime su ga doveli u podređen položaj. Današnji bogataši nemaju takav pristup, a neki osnivaju fakultete kao visoko profitabilan biznis. 


U kojoj meri Univerzitet štiti znanje? Da li je on i dalje neka vrsta odbrane?

Univerzitet je nemoćan pred trendovima koji su na snazi. Bez finansijske samostalnosti i moćne industrije nema istraživanja. Sam, bez šire podrške javnosti, više nema snage da se odupre, jer je princip intelektualne nezavisnosti zamenjen principom lojalnosti.


Kome je sada lojalan?

Lojalan je vlasti. Nijednu vlast ne interesuju činjenice, njoj je važno da intelektualci javno promovišu i podrže nešto što su političari unapred odlučili. Vladajući establišment ne interesuje istina, a univerzitet treba da služi istini, ma kakva bila i ma kakve posledice proizvodila. On jeste slika društva, ali ne može da ga menja bez promene ukupnog konteksta. Možete saditi palme na Severnom polu, ali vam neće uspeti. Nezadovoljni češće odlaze nego što uspevaju stanje da promene.


Da li je sudbina nerazvijenih zemalja da se suočavaju sa odlaskom visokoobrazovanih ljudi ili smo potonuli više od sličnih nama?

To je globalni trend. Moćne države tragaju po celom svetu za retkim resursima poput zlata, srebra, nafte, metala itd. To je suština neokolonijalizma. U novije vreme se vodi borba za intelektualni  potencijal. Ljudski telenat i znanje kao Božiji dar se trošenjem uvećavaju i stalno se iznova javljaju. Borba za talente je postala ključna okosnica globalne penetracije moći. Što se Srba tiče, mi smo uvek blagonaklono dozvoljavali da ljudski kapital neprekidno curi odavde. Neke su moćni zavojevači odveli (Mehmed-paša Sokolović, Omer-paša Latas), neki su sami otišli (Tesla, Pupin....), neki su pobegli od komunizma (Dučić, Crnjanski...), mnogi od ratova i nemaštine. Bilo je i onih koji su dolazili jer je Srbija bila pijemont jugoslovenstva i željena destinacija za sve. Međutim, sada više ne dolaze na Beogradski univerzitet, već odlaze u Beč, Njujork ili London. Pedeset odsto profesora i isto toliko studenata na Beogradskom univerzitetu je bilo van užeg područja Srbije. Najbolji su često zauvek ostajali u Srbiji i predstavljali kreativnu infuziju.

Ni Britanija nema više potencijala. Nisu profesori na Oksfordu samo Britanci, naprotiv, oni su sad manjina. Veliki je lov na talente, a mi i ovo malo talenata što imamo rado ispraćamo na put bez povratka. Naš je problem utoliko veći jer nas napušta intelektualna elita. Nekada su odlazili industrijski radnici koji su zarađivali u belom svetu, a onda se vraćali i kupovali traktore, zemljište i zidali kuće. Na dnevnom redu je veliko krvoliptanje umesto neophodne infuzije. 



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Dobra vest za mlade preduzetnike

Najzad jedna dobra vest u najavi - može da se desi, mada još ne mora da znači, da će država od sledeće godine početnike u biznisu osloboditi poreskih obaveza u prvih godinu dana rada. To je najavio...

29.10.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Osvajanje sveta kreće iz Beograda

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, n...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Čudne slučajnosti i zanimljive sekunde

Ovo je priča o tome kako je država sebi dozvolila da izgubi većinsko vlasništvo nad nekadašnjim svetskim gigantom i još uvek izuzetno jakom kompanijom Energoprojekt. Ali nigde nema odgovora zašto j...

29.10.2017. Radmilo Marković Detaljnije
<Karl de Smet, vlasnik kompanije Noumenon

Iscrpljivanje profita i gubitak tržišta

Potrebna je energična akcija države, kao i menadžmenta kompanije, koja ne sme da se zaustavi samo na planiranom otpuštanju viškova. U suprotnom, urušavanje Telekoma će se ubrzati, pa ne bi čudilo d...

29.10.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Javne nabavke

Nameštanje tendera bez kazne

U 2015. godini je osuđena jedna osoba, a u 2016. godini njih sedam za zloupotrebe u javnim nabavkama. Istovremeno u 2015. godini četvrtina javnih nabavki nije regularno sprovedena Sa 335 milijardi...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Krediti u "švajcarcima" – neosnovano bogaćenje

Građani zaduženi u "švajcarcima" kod domaćih banaka sa inokapitalom veoma su oštećeni i niko im u ovoj državi ne pomaže da ostvare pravo i pravdu, pa čak ni sudovi, koji nikako da "prelome" da nema...

29.10.2017. Jelisaveta Vasilić Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Država vodi neoliberalnu politiku. Zašto?

Kada u Srbiji čujete rečenicu "Radnici Srbije su poniženi", na koje razloge najčešće pomislite? Dobar deo javnosti težak položaj radnika najčešće vezuje za neoliberalizam, zakone tržišta i instrume...

29.10.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o dualnom obrazovanju

Dikens stigao u Skupštinu

U okviru učenja kroz rad đaci srednjih stručnih škola će zarađivati 91 dinar po satu, ali im poslodavac neće plaćati doprinose, niti će imati kome da se žale na eventualno neodgovarajuće ponašanje ...

29.10.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta

Ljudi na vrhu moraju biti uzor moralnosti

Ako živite s rizikom od pojave prirodnih katastrofa, a ne preduzimate ništa ili veoma malo u cilju zaštite, vi ugrožavate koncept društvenog razvoja i u domenu energetike, infrastrukture i poljopri...

29.10.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Urušavanje domaćih banaka i ekstraprofit stranih

Odgovara mi jeftina radna snaga

Bio sam najpre u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i sva ta mesta nisu bila prava za moj posao. Jednostavno, prve dve nisu bile sigurne države za mene, a ni u Poljskoj mi nije odgovaralo da radim. Odlu...

29.10.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prerada i izvoz voća i povrća

Odlična ideja, ali....

Ako razmišljate o tome da krenete u proizvodnju i preradu voća i povrća, pre svega ne računajte na neku pomoć države, pogotovu na početku. Naročito ako niste registrovali preduzeće. Potom, ako želi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Da li oznaka geografskog porekla pomaže u prodaji proizvoda

Presuđuje ipak kvalitet

Može se štititi slovenački, srpski, leskovački, niški ili beogradski ajvar, samo je pitanje kako će potrošači prihvatiti proizvod bez tradicije. Tako i slovenački ajvar. Možda je bolje štititi proi...

29.10.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Žak Antoan Granžon, osnivač i direktor kompanije Ventee-Prive.com

Nonšalantni preduzetnik

Osnivač internet portala Ventee-Prive.com, pionira takozvane blic prodaje (flash sale) preko interneta, ušao je u preduzetništvo 1985. godine, kada je imao 22 godine i kada kreiranje startapa nije ...

29.10.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Šta vam radi komjuniti menadžer?

Nikome koga zanima magazin imena „Nova ekonomija" ne treba objašnjavati značaj dobro uređenog lanca prodaje i značaj prodavca u tom lancu. Kao što nikome nije potrebno posebno objašnjavati da često...

29.10.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kristina Johanson, generalna direktorka Metro Cash and Carry Srbija

Tržište se menja munjevitom brzinom

Kada radite u svetskoj kompaniji kakva je Metro, važno je da imate snagu globalnog igrača, ali istovremeno morate da delujete lokalno, jer se upravo tu nalaze naši kupci i svako tržište ima svoje s...

29.10.2017. Intervju Detaljnije
<Zimska sezona donosi nove izazove za kućne budžete

Rasipanje struje za grejanje

Grejanje na struju spada među skuplje načine zagrevanja kuća i stanova, naročito ako je izolacija loša. Ovaj vid grejanja je, međutim, i dalje znatno jeftiniji nego u zapadnim zemljama gde se koris...

29.10.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Nejasne zakone ˮkrpeˮ mišljenjima

Kad privredi nije jasna neka zakonska odredba, mora da traži i da se osloni na mišljenja nadležnog ministarstva. Ova mišljenja, međutim, nisu obavezujuća, ministarstvo za njih ne odgovara, ali ih z...

29.10.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nobel Ričardu Taleru za bihejvioralnu ekonomiju

Uspon teorije iracionalnosti

Ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije, koja je pripala Ričardu Taleru, zainteresovala je javnost za disciplinu koja je već neko vreme aktuelna u akademskim krugovima: bihejvioralnu ekonomiju. T...

29.10.2017. Aleksandar Ninkov Detaljnije
<Miodrag Zec

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Miodrag Zec

Ovde odavno vlada takozvana teorija šimšira. Čim neko štrči, bude posečen. Ne prihvataju se različitost i sloboda, aktuelan je delikt mišljenja. Možeš zgaziti nekog na putu i ne završiti u zatvoru,...

29.10.2017. Dijana Ivanov Detaljnije
<Šta je zapisano u genima, a na šta čovek može da utiče

Kao što znamo, život je čudo

Naučnici tvrde da stariji roditelji na DNK svoje dece zapisuju i svoje stečene navike, što je potpuno novo polje istraživanja kojim se bavi epigenetika Dete se rađa kao "slika i prilika” svojih ro...

29.10.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Kako iznutra izgleda Ikea u Bubanj potoku

Tamni vilajet i njegovi posetioci

Da ne padnete u nesvest od nedostatka vazduha, iskoristićete pogodnost sedenja na eksponatima. To je idealna prilika da odahnete i pažnju preusmerite sa robe na ljude. Da li vam se to samo čini, il...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Jedan veoma srećan dan

Pošto svi znamo ko je najzaslužniji za konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti, kao i za sve ostalo, postavlja se pitanje zašto je pokušaj da se unese njegova fotografija shvaćen kao politička...

29.10.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije