Srbija postaje ruska ispostava na Balkanu

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

01.05.2018. Tamara Nikčević 0
Istoričar Milivoj Bešlin Istoričar Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da Beograd u mnogim slučajevima, čak i revnosnije od Lukašenkove Belorusije, sledi interese režima u Kremlju; veoma moguće, i naloge koji otuda stižu

Za Srbiju i Srbe bilo bi bolje da je tokom Prvog svjetskog rata prihvaćen Londonski ugovor, „kojim je bilo predviđeno stvaranje Velike Srbije", obznanio je nedavno šef srpske diplomatije Ivica Dačić, dodajući rezignirano kako je Jugoslavija zapravo bila „najveća greška i tragedija srpskog naroda". Valjda su baš zato partijski saborci ministra Dačića, predvođeni srpskim „voždom" Slobodanom Miloševićem, dali sve od sebe da tu državu unište i sravne je sa zemljom. 

Šta je sa Londonskim ugovorom, za kojim danas toliko pati ministar spoljnih poslova Srbije? 

„Ništa!", odgovara srpski istoričar Milivoj Bešlin. „Reč je o još jednoj mitologizaciji iz korpusa ideologije srpskog nacionalizma." 

Bešlin objašnjava da problem nastaje onoga momenta kad nacionalisti sami počnu da vjeruju u svoje iracionalne mitologeme i laži. U tom smislu je, tvrdi ovaj mladi istoričar, i sve što je ovim povodom izjavio ministar Dačić „čista manipulacija, težak istorijski falsifikat i bestidna neistina".


Šta je onda istina?

Londonski pakt je tajni ugovor sklopljen između sila Antante (Francuska, Rusija i Britanija) i Italije, kako bi Italija ušla u rat na njihovoj strani. Dokument je i među silama potpisnicama držan u strogoj tajnosti, nije prošao proces ratifikacije i nema govora o tome da su o njemu mogle biti obaveštavane treće zemlje, uključujući Srbiju. Londonski sporazum su tek krajem novembra 1917. u štampi objavili ruski boljševici. Srbiji, dakle, niko i ništa nije nudio, pa ona ništa nije ni mogla da odbije. 

Nikola Pašić je diplomatskim kanalima saznao za pojedine odredbe Londonskog ugovora, pa je protestovao shvativši da se delovi primorja, koje je Srbija videla kao delove buduće južnoslovenske države, obećavaju Italiji. Najbolji jugoslovenski istoričari pisali su o diplomatskim igrama tokom Prvog svetskog rata, pa i o samom Londonskom ugovoru (Dragovan Šepić, Andrej Mitrović, Đorđe Stanković, Dragoljub Živojinović). Strašno je da ministar spoljnih poslova nipodaštava rezultate mukotrpnih naučnih istraživanja generacija istoričara i u javnost izlazi sa praznim kafanskim narativima i istorijskim falsifikatima.  


Kada ministar kaže da je Jugoslavija bila „najveća greška i tragedija" Srbije…

I to je teška istorijska neistina! Jugoslavija je bila najbolje što je Srbija napravila u dva veka svoje moderne državnosti, a nasilno rušenje te zemlje i zločini devedesetih najgora su stvar koju je Srbija počinila. Uostalom, pogledajte umove koji su stvarali i prvu i drugu Jugoslaviju: zaista su bili najbolji; istovremeno, pogledajte polusvet koji je, na platformi „svi Srbi u jednoj državi", Jugoslaviju u krvi umorio. 

Narativ o Jugoslaviji kao „najvećoj grešci" Srbije već tri decenije produkuje nedorasla i nesposobna politička i intelektualna elita, koja ništa nije izgradila, a razorila je trud generacija, obesmislila ceo 20. vek. I sada oni koji su rušili Jugoslaviju „sude" i „presuđuju" onima koji su dosegli najveći istorijski domet južnoslovenskih naroda stvarajući tu državu?! Buduća istorija će se ovima danas teško narugati. 


Zašto kažete da je Jugoslavija bila „najbolje što je Srbija napravila"? Najzad, koja Jugoslavija – prva ili druga? 

Druga ili socijalistička Jugoslavija predstavlja najduži period mira u modernoj srpskoj istoriji. Ta Jugoslavija pravljena je kao mirovni projekat nasuprot nacionalističkim atavizmima i mržnji. To je period najbržeg ekonomskog rasta i industrijalizacije, modernizacije, urbanizacije, opismenjavanja; to je, paradoksalno, i vreme veoma dinamičnog razvoja i smanjenja socijalne nejednakosti i korupcije. Teško je hronološki naći i približan period tokom kojega se toliko toga napravilo, izgradilo… Postavljene su osnove za izlazak iz vekovne zaostalosti. I zaista, prvi put tokom moderne srpske istorije, nije se živelo u siromašnoj, već u srednje razvijenog državi. Napušten je periferni položaj, a posebno 60. i 70. godine vreme su najbržeg kulturnog uspona i emancipacije društva. 

Naravno, sve je to imalo i naličje - odsustvo političkog pluralizma, represija, autoritarni poredak... Ipak, istine radi, iako nije bilo političkog pluralizma (višestranačja), postojao je jak društveni i nacionalni pluralizam, koji smo u potpunosti izgubili stvaranjem korumpiranih nacionalističkih državica – naslednica Jugoslavije. 

Svi ostali jugoslovenski narodi, pored navedenih opštih koristi, dobili su i emancipaciju i priznanje svoje nacionalne i državne specifičnosti, što im je do tada bilo uskraćeno. Sve ovo su, posebno za Balkan, koraci od sedam milja.



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Saobraćajne kazne u pojedinim zemljama

Da li je važniji pojas ili prilagođena brzina

Nije lako razumeti nameru zakonodavca koji je za nevezivanje pojasa odredio kaznu od 10.000, a za vožnju auto-putem prosečnom brzinom od 145 kilometara na sat svega 3.000 dinara. U Austriji je kazn...

01.05.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Biljana Stepanović

U čijem interesu radi vlast?

Zašto je ova vest prošla u medijima toliko nezapaženo: organizovani takozvani „navijači" isterali  su policiju sa tribina stadiona? Jednostavno su okružili policajce i izbacili ih napolje. Ovo je p...

01.05.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
< Ljubiša, Vladimir i Dušan Marinković, vlasnici kompanije Sunce Marinković, Kragujevac

Važno je znati kuda ste pošli

Kragujevac nije samo radnički grad, neraskidivo decenijama povezan za Zastavu, već i centar preduzetništva u kome postoje poslovni ljudi koji ispisuju upečatljive biznis priče sa reputacijom ne sam...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Milorad Matić Mago, direktor i vlasnik Fabrike aviona Euro East Europe

Imao sam jedan san, san da letim

Retko ćete naći i pročitati ovako zanimljivu životnu, pa potom i poslovnu priču dostojnu holivudskog zapleta – siromašni dečak iz Kraljeva ode u svet, vrati se kući kao uspešan čovek sa namerom da ...

01.05.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Metode prodaje u privatizaciji

Jeftino i ne mnogo uspešno

Kvalitet materijala koji su pripremali razni „stručnjaci" angažovani od strane samih preduzeća veoma je varirao. Oslanjanje na sama društvena preduzeća i njihovu „svest" i volju za saradnjom nije d...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije ...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Javne nabavke u zdravstvu

Troškovi u novcu, ali i u zdravlju

Javne nabavke u zdravstvu  Ako se uzme u obzir da se na javne nabavke u zdravstvu, prema podacima Uprave za javne nabavke, godišnje potroši preko 600 miliona evra, jasno je da postoji ogromna opas...

01.05.2018. Ivana Popović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Slučaj Kosmajac i krah Vučićeve „pravde“

Oslobađajuća presuda Dragoslavu Kosmajcu, koga je i sam predsednik Vučić pominjao kao najopasnijeg narko-bosa čije ime (osim njega) niko ne sme da pomene, poslednja je u nizu oslobađajućih presuda ...

01.05.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Rad nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela u Srbiji

Pad pod državnu kontrolu

Kakvu sliku o tome koliko podržava ozbiljan rad nezavisnih kontrolnih i regulatornih institucija država šalje u svet, ako godinama i ne razmatra njihove izveštaje, dakle ignoriše ih, a mnoge od nji...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Posledice subvencija nemačkom Kontinentalu

Pucanj u nogu domaćem IT sektoru

Dok je sam dolazak Kontinentala nesumnjivo odlična stvar, pre svega za programere čije će plate morati da porastu, vlasnici srpskih IT kompanija su se pobunili zbog nelojalne konkurencije. Naime, z...

01.05.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Zašto je sve teže odrediti šta je prava, a šta lažna vest

Stvarnost konkuriše satiri

Ono što sigurno znamo da je stvarnost poslednjih godina prišla Njuzu, a ne obrnuto. I ne samo to. Njuz je u stvarnosti dobio vrlo jaku konkurenciju. Nelojalnu. Jer ne možeš se baš takmičiti i nadma...

01.05.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Aleksandra Keserović, direktorka Britanske internacionalne škole - BIS u Beogradu

Doživotna ljubav prema učenju

Investicija u obrazovanje je najbolja investicija koju roditelj može da pokloni svom detetu, jer obrazovanje je nešto što čoveku ne može niko da oduzme. Uvek govorim svojim učenicima da kad ulažu u...

01.05.2018. Ana Simić Detaljnije
<Istoričar Milivoj Bešlin

Razgovor Tamara Nikčević i Milivoj Bešlin

U svim važnim pitanjima međunarodnih odnosa Srbija se već stavila na rusku stranu. Pogledajte izjave njenih zvaničnika, setite se glasanja Srbije u međunarodnim institucijama… Jasno je, dakle, da B...

01.05.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Vrednost ovih izuma je tome što su zabavni za prezentaciju, a ne za prodaju i praktičnu upotrebu.

Čemu služe roboti koji ničemu ne služe?

Roboti koje pravi inovatorka Simon Gerc (Simone Giertz), sve su samo ne funkcionalni. Kreirati naprave koje ne rade baš najbolje, ali su izuzetne u svojoj zabavljačkoj funkciji, misija je ove šveds...

01.05.2018. Dušan Jurić Detaljnije
<Autoriteti

Nisi ti ovde da misliš, nego da radiš

Obrela sam se i na mestu sekretarice u firmi jedne moje prijateljice. Tad sam spoznala da se privatna pojava sa poslovnom nekad i ne podudara. Inače prijatna i šaljiva, kao šefica, ta moja prijatel...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Digitalizacija kod nas i u svetu

Olako obećana prošlost

Tekuća godina je evropska godina kulturnog nasleđa i prilika da podignemo svest građana Srbije o kulturnom bogatstvu koje baštinimo vekovima i koje je imuno na političke, društvene, pa i klimatske ...

01.05.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kultura memorije

Po čemu će ljudi da te pamte?

U srži datog fenomena je strah od sopstvene smrti, objašnjavaju psiholozi u istom novinarskom tekstu. Zbog toga, tvrde, o pokojnicima i menjamo mišljenje nabolje, jer se spremamo za sopstveni odlaz...

01.05.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije