Razumem srpski mentalitet

1. Na mestu prvog poreznika Srbije došli ste u februaru iz
Slovenije. Tamo ste takođe vodili Poresku upravu. Jeste li u Srbiji na
toj funkciji  doživeli nešto što niste očekivali?

Skoro nema stvari koju nisam očekivao. Način rada je isti, način kritike
na naš račun je isti. Mi pokušavamo da radimo što bolje možemo. Lično,
pokušavam da budem otvoren za sve poreske obveznike.  To znači da sam
dostupan na telefon, mejl… Dogodilo mi se da sam razgovarao sa poreskim
obveznikom iz Novog Sada, koji mi je nakon toga rekao da mu kolege to
nisu verovale. Jednostavno, pokušavam da budem otvoren. Ja sam na ovu
poziciju došao na taj način da su me indirektno postavili građani,
odnosno ministar finansija za kojeg su glasali građani. Hoću da kažem da
je to naša obaveza,  mi smo tu zbog ljudi koji plaćaju porez i mi
moramo da im olakšamo da plaćaju te poreze i to što bolje, kako se ne bi
dogodilo da ih neko oporezuje na način koji nije fer.

2. Još je rano da podvučete crtu, ali za prvih pet meseci – šta ste uradili?

Meni lično je veoma važna promena odnosa  radnika Poreske uprave i
poreskih obveznika. Greše samo oni koji rade, a bilo je mnogo grešaka u
radu sa obveznicima, koje nastojimo da ispravimo. Došlo je do promena
propisa, koje će svakako olakšati rad poreznicima. Puno posla imamo na
objedinjenoj naplati – uvodimo jedan obrazac za sve prihode koje imaju
građani, a ukida se 35 obrazaca. Uvodi se jedan uplatni račun. Radimo na
promeni softvera, postojeći su veoma spori, hoćemo da ubrzamo naše
usluge. Napravili smo dosta pomaka kod elektronskog poslovanja. Tačnije,
mi se trudimo da ubedimo poreske obveznike da pređu na elektronsko
poslovanje, posebno kod prijave PDV-a, ali to ide veoma teško. Svega pet
odsto poreskih obveznika je to učinilo, znači  oko hiljadu od  29.000,
što je vrlo malo. Svi čekaju poslednji trenutak, a ja ih podsećam na
vreme da se što bolje spreme kako ne bi doživeli šok za tačno godinu
dana, 1. jula 2014, kada će sve prijave biti elektronske. Takođe, pri
kraju je otvaranje posebne filijale samo za nerezidente koji će sve
imati na jednom mestu. Ja lično radim na reprogramu kamata i poreskog
duga, dnevno dobijemo i do 200 molbi. Međutim, mnogi obveznici ostaju
bez tog prava, u aprilu čak njih 33.000. Uslov za reprogram je da se
redovno plaćaju tekuće obaveze, a ako to ne urade, ostaju bez tog prava.

3. Izglasan je rebalans budžeta, ispostavilo se da  je državna kasa
prazna jer je manjak prihoda, između ostalih i poreskih. Da li se
osećate odgovornim i prozvanim zbog toga?

Da, jer sam u u ovom trenutku na  toj poziciji. Međutim, poslednjih
godina mnoge stvari nisu urađene kako treba. Bio sam šokiran kada sam
video podatke za fiskalne kase. One su u Srbiji uvedene 2003.  Ja sam
tada kao direktor Poreske uprave Slovenije bio fasciniran kako je to
funkcionisalo. Međutim, kada sam došao na mesto prvog poreznika u Srbiji
i kada sam tražio uvid u to ko šalje podatke o fiskalnim kasama,
utvrdio sam da  pojedine firme po 7-8 godina uopšte te podatke nisu
slale, niti ih je iko proveravao. Mi smo odmah tražili da se to proveri,
poslali smo 44.000 dopisa onima koji ne šalju podatke da to hitno
učine. Terenskom kontrolom smo utvrdili da čak 75 odsto  poreskih
obveznika ne izdaje fiskalne raàune. Međutim, terenskom kontrolom može
da se prikupi tek oko jedan odsto svih budžetskih prihoda. Drugi razlog
za pad prihoda jeste – kriza. Jasno je da ljudi štede, ne troše, a to je
isti problem kao i u Sloveniji. Svuda je slično, sada  siva ekonomija
dolazi do izražaja, ranije je bilo više prihoda, pa se niko njome nije
ozbiljno ni bavio.

4. Mala i srednja preduzeća koja posluju regularno žale se da su
ona stalno „na udaru” poreznika, a da uopšte ne kontrolišete one koji
posluju na crno, a koji su uglavnom njihove komšije?

Mi redovno idemo u kontrole, otkrili smo mnoge koji rade na crno, ali mi
radimo sa ograničenim brojem inspektora, sa njih 1.700 i praktično je
nemoguće sve ih obići. Mi sada idemo u brze  akcije, ali 400.000
poreskih obveznika je nemoguće pregledati. Možemo da prekontrolišemo
njih 3-4 odsto. Naplate nije  bilo prva tri meseca, mi smo sa njom
krenuli tek u aprilu. U maju su prihodi bili manji i problem je u tome
da nema novca i nema šta da se naplati. Idemo u naplate redovno, šaljemo
opomene, ako se peti dan ne plati – šesti dan blokiramo račun. Ovde kod
nas dolaze mnoge firme da plate ili traže odlaganje sa  garancijom. Ko
nema garanciju, mi ćemo da ga blokiramo. I to od najmanjih do najvećih,
bio tajkun ili ne. To pominjem jer mogu da se čuju i kritike da poreska
uprava štedi tajkune.  Zakon je, što se mene tiče, isti za sve.

5. Kada smo već kod tajkuna i velikih igrača, koliko ih je prijavilo imovinu vredniju od 35 miliona dinara?

Nedelju dana pre isteka roka nešto više od hiljadu. To je veoma mali
broj. Upravo je promenjen Zakon o poreskom postupku i administraciji i
donet je novi pravilnik, prema kojem se primenjuje nova odredba da će
oni koji ne prijave imovinu biti  kažnjeni sa tri odsto neprijavljene
imovine. Sve prijave unosi jedna osoba, to napominjem jer sam imao
tri–četiri slučaja da su poreski obveznici tražili od mene da ja lično
odnesem prijave u pisarnicu radi diskrecije. To meni nije problem. Ljudi
se boje da će se saznati koliko imaju novca, da će neko da ih
ucenjuje…Ali ja uvek kažem – vide se kola, kuće, vidi se sve…

Nastavak teksta možete pročitati u drugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“