Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

01.03.2018. Dijana Ivanov Kadić 0
Milan Antonijević, direktor YUKOM-a Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pala za dva mesta i nalazi se iza svih susednih država. Ono što se čini možda važnijim od ocena sa strane, jeste pitanje koliko to nazadovanje građani osećaju u svakodnevnom životu. O tome smo razgovarali sa Milanom Antonijevićem, direktorom YUKOM-a.

Vladavina prava sasvim sigurno nije neka imaginarna stvar čiji nedostatak građani ne osećaju na svojoj koži. Ako postoje zakoni koji se ne primenjuju i ako pojedini ministri priznaju da nema političke volje da se oni primenjuju, onda se lako može zaključiti da kao društvo negde mnogo grešimo. Kakva se poruka šalje javnosti kada predsednik države zida vikendicu na obali reke, ili kada se nelegalno zidaju višespratnice u samom gradskom jezgru, a da se zbog toga ne snose sankcije? Mnoštvo je loših primera i radnji u koje su umešani ovdašnji političari. Zato prvenstveno oni moraju da se koriguju ukoliko žele da vode zemlju dobrim putem. Meni je potpuno jasno da smo daleko od uređenog društva poput Holandije gde ministar dolazi biciklom na posao da ne bi zagađivao životnu sredinu, ali to ne znači da nemamo pravo da tražimo da se Srbija upristoji, kaže Antonijević.


Srbija je najlošije rangirana po faktoru „ograničenja ovlašćenja vlasti", odnosno za (ne)kažnjavanje zvaničnika zbog zloupotrebe položaja.

Svaka vlast mora biti ograničena, tome uostalom i služi podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Nezavisne institucije su takođe potrebne modernim društvima jer predstavljaju dodatni mehanizam kontrole. Čini mi se da podela vlasti nije ono u šta država u potpunosti veruje i zbog toga teško prihvata kritike da bi trebalo ograničiti ovlašćenja koja otvaraju vrata za brojne  zloupotrebe. Kada se pročitaju izjave evropskih zvaničnika o vladavini prava – od nacrta Ustava  do odnosa političara prema pravosuđu, postaje jasno da se ubuduće Srbiji neće tolerisati da pravi greške. Zato mi pada na pamet ideja da bi u terminologiju, odnosno praksu, trebalo vratiti ono čuveno „držanje za zakon kao pijan plota". Ovo o čemu govorimo nisu stvari oko kojih se može cenjkati. Naši zakoni su dovoljno moderni i dovoljno jasni, ali se ne primenjuju.


Ako se ne primenjuju, za koga se usvajaju? Da li zapravo više služe kao pokriće pred Evropskom unijom nego što su tu zbog građana?

Na tabeli za ispunjavanje preuzetih obaveza, većina polja je popunjena i većina zakona je usklađena. Međutim, kad govorimo o onom drugom koraku, a to je primena - rezultati su lošu. Ako imate Zakon o zabrani diskriminacije, a na ulicama grupe koji salutiraju sa fašističkim porukama, onda je pitanje da li je 2009. godine taj zakon usvojen samo zato da bi neko popunio svoj CV. Očigledno je mnogo veći problem u tome što se zakoni ne donose zarad građana u čije ime će se sprovoditi, nego zarad potrebe da se dokaže da smo u stanju da izvršimo zadatak.


Nedavno ste izjavili da je primena zakona postala izazov, a ne praksa.

Mi imamo razne izazove. Kad gledam naš Ustav, ponekad pomislim da se konstantno krećemo kroz neki zoološki vrt u kome su pojedina prava u kavezu, a neka na slobodi. Ako i među političarima, ali i radnicima na šalteru i samim građanima možete videti odmahivanje rukom na pomen nekog zakona i čuti da se on nikad neće sprovesti, onda je zaista reč o izazovu. Ta vrsta malodušnosti koja je zavladala je vrlo zabrinjavajuća.


Jedan od zakona na koji se čeka više od 10 godina je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji bi velikom broju ljudi omogućio lakši pristup sudovima. Zbog čega ne uspevate da se izborite za njegovo usvajanje, kome on smeta?

Pitanje kome smeta taj zakon ja bih preformulisao u pitanje kome smeta jak građanin. Taj zakon bi svima koji su obespravljeni ili nemaju sredstva da angažuju advokata omogućio da se izbore za svoje pravo na pristup pravdi. Zašto ga nema deset godina, odgovor bi morali da daju oni koji sede u ministarstvu pravde, ali i kreatori budžeta. Od građana se uzima novac za zaštitu njihovih prava, a godinama se koristi u ko zna koje svrhe.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije