Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

01.03.2018. Sanja Beronja 0
Žene koje vole fudbal Žene koje vole fudbal

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal se posmatra kao „muška stvar". Stoga će i časopisi namenjeni ženskoj populaciji obilovati savetima o tome kako preživeti tih mesec dana i izbeći svađe. A žene koje vole fudbal?

Opšte je mišljenje kako je fudbal sport koji zanima pre svega muškarce. Muški fudbal je mnogo popularniji od ženskog, na čelu UEFA, FIFA i fudbalskih klubova su muškarci. Navijači, barem oni najglasniji i najvidljiviji, mahom su muškog pola. Marketing takođe kreira ovu sliku: proizvodi poput piva ili grickalica kao sastavnih rekvizita sportskog ugođaja se konzumiraju mahom „među ortacima". 

Ova nezvanična rodna podela sportova se tek ponekad zamagli kada se pojave žene koje prate ili se bave ovim sportom. Mediji ih uglavnom predstavljaju kao neko osmo svetsko čudo i od njih se očekuje ili da budu nedovoljno upućene ili previše slične muškarcima (čitaj: neženstvene).

Da je ovako stereotipan pogled na sport potpuno neosnovan, uverila sam se još od najranijeg detinjstva kroz istoriju svoje porodice. Priča o položaju koji sport uživa u mojoj porodici je ujedno i priča o tome kako su se razvijali sport i društvo poslednjih pedeset godina. Da se odmah razumemo: u mojoj porodici nema profesionalnih sportista. Ali zato sport ima status nezvaničnog člana porodice.


Sport kao deo porodične harmonije

Zamislite scenu u kojoj otac i ćerka (zapravo moj deda i moja majka) u malom selu u istočnoj Srbiji pre oko 55 godina nedeljom preko radija prate prenos utakmica između klubova poput Partizana,  Zvezde, Dinama, Hajduka, Železničara. Vreme se zaustavilo: svi poljoprivredni radovi i domaći poslovi moraju da sačekaju kraj utakmice. Ostatak porodice nervozno čeka kraj jer se samo naše gladne svinje i krave čuju. Ali moja majka Slavka, tada desetogodišnja devojčica, izričita je: neće umreti od gladi za tih devedeset minuta.
Fudbal je povod za veliko slavlje i veliku tugu. Kada Partizan gubi od praške Sparte 4:1, a potom u Beogradu 1966. godine pobeđuje sa 5:0, nastavnik biologije upada na čas matematike kako bi mojoj majci saopštio radosnu vest. Kada Partizan ili jugoslovenska reprezentacija izgube, mama i deda od žalosti ništa ne jedu na svadbi kod prijatelja. Veliko nezadovoljstvo moje majke izaziva bakino odbijanje da je pusti da ide sama na prenos prvog meča Kasijusa Kleja i Sonija Listona 1964. godine, koji se davao u lokalnoj zadruzi. Jer devojčicama ne priliči da idu same na takve skupove. 


Sport kao „ženska stvar"

Neprihvatanje opštih ideja o tome šta priliči ženama Slavku nikad nije napustilo. Stoga po dolasku u Beograd često ide na utakmice Partizana, ali i Zvezde. 1971. i 1972. godine, ide na utakmice Zvezde kad je igrala protiv Reala iz Madrida, Ujpešt Dože, Bajerna. Slavka je navijala i za Zvezdu, poskakivala kada Džajić polomi Kamača ili Bertija Foksa. Utakmice su izazivale jake emocije, pa često i suze. Poslednje ozbiljne suze isplakala je 1977. godine, deset godina pre mog rođenja, kad je Partizan nesrećno izgubio od Dinama iz Drezdena greškom Petra Borote. Toliko se potresla da je dobila jako lupanje srca i prvi put se uplašila za svoje zdravlje: „Tada sam shvatila da sam preterala." 
Priznanje o tome koliko poznaje fudbal i sport uopšte dobila je od Milana Špičeka kada je početkom osamdesetih godina gostovala u njegovoj emisiji „Medalja 202" na Radio 202. Tu je dala svoje viđenje razvoja sporta.



Nastavak teksta možete pročitati u 48. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije