Kolumna dr Dušana Pavlovića

Smanjenje deficita iz džepova građana

30.12.2016. Dr Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Projektovani budžetski deficit za 2017. godinu iznosi "svega” 69 milijardi dinara. Poredeći ga sa deficitom iz nekih prethodnih godina (213 mlrd. u 2013. god. ili 246 mlrd. u 2014. god), ovo je bez sumnje veliki uspeh. Kako smo došli do ovako niskog deficita? Šta smo smanjili? Šta nismo, a mogli smo?

Najveći doprinos nižem deficitu je smanjenje plata i penzija od pre dve godine. Na platama godišnje uštedimo 22 milijarde dinara, a na penzijama 20 milijardi. Da nismo smanjili plate i penzije, deficit bi naredne godine iznosio 111 milijardi dinara.

U avgustu 2015. god. uveli smo akcize na struju. Godišnji prihod od tih akciza iznosi 15 milijardi dinara. Da nismo uveli ove akcize, deficit bi iznosio 126 milijardi.

Od početka 2016. godine smo podigli akcize na gorivo i alkohol. Godišnji prihod od ovih akciza se procenjuje na oko 0,2% BDP-a, odnosno 8 milijardi. Da nismo podigli ove akcize, deficit bi iznosio 134 milijarde.

Naredne godine očekujemo da javna preduzeća uplate u budžet 15,5 milijardi dinara na ime dividendi. Da nema te uplate, deficit bi iznosio 149,5 milijardi dinara.

Konačno, pre četiri godine podigli smo višu PDV stopu, a pre tri godine i nižu. Poreski prihodi su dugo padali sve do kraja 2015. godine, a onda su u 2016. godini počeli da rastu. Od PDV-a se u narednoj godini očekuje 100 milijardi viši prihod nego 2012. godine. Teško je reći koliko je ovo povećanje posledica podizanja poreske stope, koliko inflacije, a koliko bolje naplate PDV-a.  Povećan je i porez na imovinu, iako zbog različitih opštinskih rešenja za ovo pitanje ne može da se kaže koliki je ukupan godišnji efekat tog povećanja. Ali svakako može da se kaže da bi, da nije bilo tih povećanja poreza, deficit bio još veći, i možda dosegao psihološku granicu od 200 milijardi dinara kao 2012, 2013. i 2014. godine.

Šta nam kazuje ova kratka analiza? Sve navedene mere odnose se na veće zahvatanje novca iz džepova građana i privrede. Da li je moglo drugačije? Da li je država mogla da odgovornijom politikom smanji neke izdatke ili ih prenese u budućnost? Evo nekih alternativa.

U 2017. godini, država planira da potroši 67 milijardi dinara za zgrade i građevinske objekte. Da li mora baš sve u 2017. godini? Ne može nešto kasnije? Recimo, da smo tu stavku smanjili za 22 mlrd, mogli smo da vratimo plate koje smo uzeli lekarima, nastavnicima, sudijama, policajcima, vojnicima…

Na kazne, penale i štetu koju napravi država svojim neodgovornim činjenjem (ili nečinjenjem), iz budžeta je za narednu godinu planirano 11,2 milijarde. Mogu li državni službenici i sudovi da se ponašaju odgovornije? Kada bi se ponašali, mogli bismo da penzionerima vratimo pola od onoga što ćemo im uzeti naredne godine.

Planiramo da 15,2 milijarde izdvojimo za subvencije privatnim preduzećima u 2017. godini. Mogli smo za ovih pet godina da reformišemo poslovno okruženje i investitore počnemo da privlačimo niskim porezima i efikasnom administracijom. Pošto to nismo uradili, nastavljamo da ih privlačimo subvencijama. A da smo to uradili, mogli smo u narednoj godini penzionerima ili zaposlenima u javnom sektoru da vratimo 2/3 onoga što smo im uzeli pre dve godine.

Samo za Srbijagas planiramo naredne godine da izdovojimo 20 milijardi dinara na ime garancija za kredite. Imali smo najmanje pet godina da poboljšamo rad javnih preduzeća (kako Srbijagasa, tako i onih koji Srbijagasu ne plaćaju gas). Da smo rešili to pitanje u poslednjih pet godina, ovih 20 milijardi je mogla da se uštedi, pa penzionerima ili zaposlenima u javnom sektoru ne bi bilo neophodno da smanjujemo penzije, odnosno plate, u narednoj godini.

Konačno, sama Vlada (u užem smislu) uvećala je svoj budžet, izmišljajući nova radna mesta. Neki ministri, koji su istovremeno potpredsednici Vlade, dobili su posebne budžete za svoja ministarstva i za mesta potpredsednika Vlade. Tako je ministar trgovine dobio poseban budžet kao potpredsednik Vlade od 17 mil, ministar spoljnih poslova 24 mil, ministarka građevine 34 mil, a ministar unutrašnjih poslova 29 mil. Ministar bez portfelja za demografiju dobio je 160 mil. dinara, a ministarstvo bez portfelja za regionalni razvoj i javna preduzeća 225 mil. Ovo sve zajedno iznosi više od 0,5 milijardi dinara. Šta mislite, na šta će potpredsednici Vlade trošiti svoje budžete? A na šta ministri bez portfelja? Njihov opis posla se već sadrži u ostalim ministarstvima koji se bave demografijom, regionalnim razvojem i javnim preduzećima.

Ekonomisti kažu da novac uvek ima alterativnu upotrebu. Ako ga potrošite na jednu stvar, ne možet da ga potrošite na drugu. Treba smanjiti deficit. Ali ga treba smanjivati racionalizacijom javne uprave i odgovornim upravljanjem javnim sektorom.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

„Migovi“ i babina penzija

„Mladi podržavaju jednokratnu pomoć penzionerima jer oni žive od penzija svojih roditelja", izjavio je, mrtav hladan, srednji član dinastije Krkobabić, Milan, doskorašnji direktor Pošte Srbije koji...

30.12.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Ako država ne kazni zločin, priziva novi

Bahato trošenje javnog novca je pitanje za druge, na primer za one koje naš izveštaj "nije zanimao". Uporno ponavljam nešto što bi trebalo da je očigledno. Da svako ko vrši nekakvu vlast, pogotovo ...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Nacrt izmena Zakona o stečaju

Pohvalan korak da se uvede red

U situaciji kada Narodna skupština usvaja čitave nizove zakona po skraćenom postupku, bez javne rasprave, za svaku pohvalu je pokušaj Ministarstva privrede da pripremi jedan dobar nacrt zakona. Za ...

30.12.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Kuda ideš, Evropska unijo?

Prošla, 2016. godina bila je jedna od najtežih ako ne i najteža u šezdesetogodišnjoj istoriji Evropske unije. Ne ekonomskom planu izazovi su dolazili od: a) vrlo sporog oporavka od prethodne ekonom...

30.12.2016. Prof. dr Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Detaljnije
<Dr Nada Novaković, sociolog, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu

Dualno obrazovanje bez privrede

Nema ozbiljnih dokaza da je dualno obrazovanje dalo neki veliki doprinos rastu privrede Nemačke, Švajcarske ili Austrije, čije modele želimo da preuzmemo. Nijedna od pomenutih zemalja nije napustil...

30.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<O čemu će Srbija pregovarati sa EU u poglavlju 5

Bez povlašćenih u javnim nabavkama

Srbija je u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlje 5 o javnim nabavkama, ali se u javnosti malo zna o čemu se pregovara u toj oblasti. 0tvaranje tog, kao i poglavlja 25 o nauci i istraživa...

30.12.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Gde će se premestiti globalni finansijski centar iz Londona posle Bregzita

Krupni kapital se sprema na put

Jedna od posledica Bregzita, sa kojom će se finansijski svet suočiti već početkom naredne godine, jeste pitanje gde će vodeće banke i firme premestiti svoje centrale zbog olakšica koje uživaju u je...

30.12.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Pogled na arenu svetske politike u 2016. godini

Ključna reč je - iznenađenje

Svet se nalazi u vremenu  revizionizma svetskog poretka, gde akteri traže nove pozicije i novi udeo u svetskoj moći. SAD su nedvosmisleno u povlačenju i pobeda Trampa samo će da zaoštri vekovnu deb...

30.12.2016. Nikola Vujinović Detaljnije
<Vladimir Novaković, generalni direktor Apatinske pivare i izvršni direktor za Srbiju i Crnu Goru

Industrija ide u pravcu ukrupnjavanja

Molson Coors, čiji je Apatinska pivara deo, ove godine realizovao je veliku akviziciju na tržištu SAD, što je omogućilo kompaniji da postane treća pivara po snazi na globalnom nivou Uslovi poslova...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Smanjenje deficita iz džepova građana

Projektovani budžetski deficit za 2017. godinu iznosi "svega” 69 milijardi dinara. Poredeći ga sa deficitom iz nekih prethodnih godina (213 mlrd. u 2013. god. ili 246 mlrd. u 2014. god), ovo je bez...

30.12.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Kakvi nas troškovi za utrošenu električnu energiju čekaju ove zime

Strah od crvene tarife

Svako domaćinstvo može da zatraži da mu se poveća ili smanji obračunska snaga. To se čini na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zam...

30.12.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Srpske javne finansije: šta nam govori budžet za 2017. godinu

Deficit se smanjuje, a reforme odlažu

Sa javnim dugom od 74 odsto BDP-a svaki spoljni šok mogao bi značiti krizu javnog duga. Kratkoročne i relativno lake mere su iscrpljene, a na reformi javnih preduzeća i privatizaciji skoro ništa ni...

30.12.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Iza i Samo Login, osnivači kompanije Outfit7

Mačak koji donosi milione

Najbogatiji slovenački bračni par Iza i Samo Login, kreatori svetski poznate mobilne aplikacije Talking Tom, osnovali su startap kompaniju 2009. godine. Uložili su zajednička sredstva i lansirali i...

30.12.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Umesto čestitke za novu 2017. godinu

U januaru 2016. naučnici Univerziteta u Montrealu otkrili su enzim koji sprečava da se šećer gomila kao mast. "Gospodin” se zove G3PP. Napravljen je SSD hard disk veličine 13 terabajta, što je dupl...

30.12.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kosara i Branimir Melentijević, vlasnici pivare “Kabinet”

Poreske olakšice za male proizvođače

Zanatska proizvodnja piva počela je da se razvija u Srbiji pre nekoliko godina i trenutno na tržištu postoji dvadesetak malih pivara. Najveći udeo na svetu u proizvodnji „craft" piva ima američko t...

30.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Stanogradnja se malo oporavlja

Ništa od Arapa, ni od jeftinih stanova

Standard stanovanja prihvaćen u EU - 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi - u Srbiji ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15 do 25 kvadra...

30.12.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Gradite svoj kapital

Udruženje građana Zemlja znanja

Za uspešan početak karijere, stručnjaci savetuju da radite na sebi, obrazujete se i budete maksimalno posvećeni svom uspehu i napretku. Jer kad jednom nađete posao ili pokrenete sopstveni, vaše uče...

30.12.2016. Miloš Milišić Detaljnije
<Ana Krstajić, Fakultet muzičke umetnosti

Ne čekajte priliku, stvorite je

Na putu ka uspehu bitno je da se održe svakodnevna kondicija i otvorenost za sve druge oblasti. Ljudi koji se bave klasičnom muzikom često misle da ne mogu da crpu inspiraciju ni iz čega osim klasi...

30.12.2016. Milena Stević Detaljnije
<Lazar Stojanović

Razgovor: Tamara Nikčević i Lazar Stojanović

Iako predsjednički izbori u Srbiji još nisu ni raspisani, stotinu javnih ličnosti – profesora univerziteta, pisaca, reditelja, glumaca, novinara - početkom decembra potpisalo je javni apel u kojem ...

30.12.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<„Majmunček, budala i fenjer“

Knjiga kojom ćete obradovati sebe

Sasvim stidljivo i nenametljivo, pojavio se jedan naslov čija je autorka mali običan čovek. Na koricama njene knjige nećete pronaći čak ni ime i prezime, već samo tajnoviti pseudonim Caka&Caka. Iz ...

30.12.2016. Doc. dr Aleksandra Popin Detaljnije
<Kulturne navike: čitanje

Bahatost, pozajmljivanje i knjige na metar

Knjige sam, dok ih je bilo u kućnoj zbirci, pozajmljivala drugima šakom i kapom, retko očekujući da mi budu vraćene. Jer život vas često dovede pred svršen čin, pa naučite da se ne živcirate. S dru...

30.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije