Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

01.10.2017. Miloš Obradović 0
Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu.

Na industriju piva u Srbiji ne utiče bitno siva ekonomija, onako kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama, budući da u Srbiji udeo žestokih pića iznosi manje od jedan odsto, tako da ˮkućna proizvodnja" nije dovoljno značajna da poremeti ˮbelo" tržište

Glavni pokretač u svim segmentima je cena i potrošači ˮglasaju pomoću dinara". Ipak, pivo je veoma drago domaćim potrošačima i doseže relativno visok nivo od 23,3 odsto udela na tržištu prodaje pića. Potrošnja piva zaostaje samo za vodom, dok je, može se reći, rame uz rame sa potrošnjom bezalkoholnih pića, kaže Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija u intervjuu za ˮNovu ekonomiju".


U protekloj deceniji, tržište piva u Srbiji beleži pad ili stagnira. Šta su razlozi za to?

Rekao bih da se razvoj tržišta piva uglavnom odvija ravnom linijom tokom proteklih nekoliko godina (preciznije rečeno, tržište piva je na istom nivou na kome je bilo i 2013. godine) i to je pozitivan indikator u poređenju sa mnogim drugim zemljama oko nas. Čak je u 2014. godini bio zabeležen značajan pad obima prodaje, ali je ubrzo potom usledio stabilan oporavak. Pivo je veoma drago domaćim potrošačima i doseže relativno visok nivo od 23,3 odsto udela na tržištu prodaje pića. Potrošnja piva zaostaje samo za vodom, dok je, može se reći, rame uz rame sa potrošnjom bezalkoholnih pića i što je još važnije, i dalje raste, što svakako predstavlja pozitivan znak. Prema tome, sve ovo potvrđuje činjenicu da je pivo kao stoprocentno prirodni proizvod i dalje visoko u svesti kupaca i konzumira se u mnoštvu najrazličitijih prilika - od situacije u kojoj treba podstaći zabavu i uživati u grupnom provodu, do intimnijih prilika, kada čovek želi da sam sebi pruži neko zadovoljstvo, da sebi na neki način ugodi. 

 

Kakve su vaše projekcije u vezi sa rastom tržišta u narednom periodu?

Prognoziramo nešto malo sporiji tempo rasta u 2018. godini, ali verujemo da će se on odvijati u skladu sa prethodnom godinom jer nema nikakvih indikacija koje bi ukazivale na bilo kakav značajniji poremećaj, niti su doneti neki novi propisi koji bi uticali na ponašanje potrošača u predstojećem periodu. Svakako uzimamo u obzir uobičajeno usklađivanje iznosa akciza, ali ne očekujemo nikakva druga iznenađenja. Razume se, vremenske prilike imaju ključnu ulogu za pivsko tržište, tako eventualne visoke temperature i sunce sledeće godine, mogu samo da pomognu u povećanju potrošnje, pa samim tim i u ostvarivanju tržišnog rasta.


Koji se tržišni segment najbrže razvija, a koji segment beleži pad?

Segmenti tržišta su takođe prilično stabilni u minule dve do tri godine. Glavninu ostvaruje mainstream segment koji nosi oko 70 odsto ukupnih prodatih količina, potom sledi economy segment sa oko 20 odsto i, na kraju, upper plus sa oko 10 odsto ukupne prodaje. Primetna je izvesna „erozija" premium segmenta, kao i spora dinamika economy segmenta, koja je uglavnom rezultat uzimanja dela mainstream-a… Sve to predstavlja signal vidljive depremijumizacije u Srbiji.


Po čemu se razlikuju potrošači u Srbiji od potrošača u drugim regionima Evrope?

Nema potrebe da idemo suviše daleko, dovoljno je da pogledamo na naše susede u Bosni i videćemo da je tamošnje tržište podeljeno 45%:45% između segmenta economy i segmenta mainstream, dok u Crnoj Gori mainstream zauzima 76%, a economy nosi svega 16% tržišta, mada se udeo tog poslednjeg segmenta postepeno povećava. Prema tome, sasvim je izvesno da ne postoji jednoobrazni pristup koji bi se mogao svuda primeniti, već efikasan pristup zavisi od mnogobrojnih činilaca... Možemo reći da u Crnoj Gori priliv turista ima izuzetno važnu ulogu za rast privrede u celini, pa implicitno utiče i na razvoj tržišta piva i na bolju kombinaciju tržišnih segmenata. Iz toga sledi da su potrošači  u većoj meri usredsređeni na premijum segmente, žele da uživaju u lepom vremenu i odmoru i samim tim su spremni da sebe nagrade premijum vrstama piva. 



Nastavak teksta možete pročitati u 44. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Sad već stvarno preliva

Da li se mlada, neuka i nepromišljena gradska sekretarka za kulturu Beograda Ivona Jevtić sama izletela/istakla najavom da će se uskoro i ulazak na Kalemegdan naplaćivati, ili su je starije i lukav...

27.09.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija

Srbija je izazovno tržište

Za poslednjih 14 godina, koliko poslujemo u Srbiji, Carlsberg je u domaće tržište uložio više od 220 miliona evra, pre svega u proizvodne pogone, pakovanja i prodajnu opremu. Na industriju piva u ...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kristina Ercegović, osnivačica Business Caffe-a

Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili k...

27.09.2017. Suzana Miličić Detaljnije
<Saša Ranđelović, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Beogradski student sa diplomom LSE

Ekonomski fakultet u Beogradu ove godine obeležava 80 godina rada. Za sve te godine, na njemu je diplomiralo više od 50.000 ljudi, više od 4.000 njih je završilo magistarske ili master studije, a n...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas

Svaka četvrta nabavka nepravilna

U Srbiji se godišnje sprovede javnih nabavki u vrednosti od skoro tri milijarde evra, a prema nalazima Državne revizorske institucije više od četvrtine ima nepravilnosti ili su ugovori zaključeni b...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Nataša Radonjić, vlasnica preduzeća Fluoelektro Niš

Mudrošću protiv partijskih firmi

Rad, rad i samo rad, to je osnovni životni moto. U lošim uslovima poslovanja, prevarama sa partijskim firmama, sa teškom naplatom potraživanja, uz činjenicu da se kao žena bori u ʺmuškomʺ poslu, Na...

27.09.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Šta će nama nacionalni stadion

Ima tome skoro dve godine kad je tadašnji premijer Vučić najavio izgradnju nacionalnog stadiona. Nekoliko dana pre pisanja ovog teksta gradonačelnik je objavio da se kreće sa ovim projektom u 2018....

27.09.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Kako kompanije lobiraju u Briselu za svoje interese

Pametna zaštita interesa

Da bi jedna kompanije imala uspeh u svom lobističkom poduhvatu, neophodno je najpre da definiše šta želi da postigne. Nakon određivanja cilja, na primer – izmena određene direktive EU, treba da map...

27.09.2017. Ekonomija Detaljnije
<Slaviša Tasić Šta je kapitalizam Zašto nam je potreban

Nagrada za najneuspešnijeg privrednika

U redu, reći će kritičari: možda je kapitalizam produktivniji, ali je socijalizam pravedniji. Argument ide ovako: kapitalizam stvara velike društvene razlike, a socijalizam, u kome država igra veli...

27.09.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Beogradski univerzitet, SANU i Matica srpska godinama traže ostavštinu

Zašto se izbegava vraćanje zadužbina

Prema  zakonu o restituciji, nacionalizacijom imovine zadužbine su uglavnom prestale da postoje, pa danas mali broj njih može da ostvari pravo na vraćanje imovine. Institucije od nacionalnog značaj...

27.09.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Novi zakon produbljuje probleme školskog sistema

U poslednjih nekoliko godina u oblasti predškolskog i školskog obrazovanja nastalo je nekoliko važnih problema kojima se javnost često bavila. Očekivalo se da će novi zakon o sistemu obrazovanja i ...

27.09.2017. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Terez Taker, osnivačica i izvršna direktorka softverske kompanije BlackLine

Roze u softverskom svetu

Razbijajući mnoge društvene predrasude, Terez Taker uspela je da sa četrdeset godina, razvedena, uz dvoje male dece, pokrene softversku kompaniju koja je 16 godina od osnivanja izašla na Njujoršku ...

27.09.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Hvala dečaci!

Ne znam šta da kažem. Možda da počnem "disclaimer”- ovaj tekst nije o košarci. Da li je košarka u finalu bila dobra ili antikošarka promašenih zicera, ja to ne znam. Meni je, eto, bila zabavna za g...

27.09.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Da li će Srbija odobriti genetski modifikovanu hranu

Trka koju gubimo

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na naše pitanje da li će u Srbiji biti dozvoljena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama. Nezvanično, upravo se radi na izmeni Zakona o GM...

27.09.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Vozila na električni pogon osvajaju svet

Metropole proteruju ʺdizelašeʺ

Mnoge zemlje zahvaljujući olakšicama i podsticajima za kupovinu električnih automobila beleže pravi bum, kao na primer Danska, koja sada postepeno smanjuje te olakšice dok ih ne ukine. U Oslo se, s...

27.09.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Javne finansije i pravna sigurnost u Srbiji”

Slaba zaštita vlasničkih prava

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na nj...

27.09.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Sergej Trifunović

Više nemam čega da se plašim

Živimo u nikad glupljoj i fašističkijoj državi, u kojoj taj fašizam sprovode amateri i diletanti. I to je jezivo.  Ovako situaciju u Srbiji ocenjuje, po običaju bez dlake na jeziku, Sergej Trifuno...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Živimo dramatična istorijska vremena

Tradicija i reputacija Bitefa su vrlo prisutne u svetskom pozorištu, one nam dosta pomažu čak i oko cena predstava: neke dobijamo jeftinije nego što bi ih platili drugi veliki svetski festivali. Dr...

27.09.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Rijeka, Trst, Istra i druge priče

Galeb u gradu koji teče

Rijeka je izabrana za evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Tim svečanim povodom jadranski lučki grad se ambiciozno ulepšava, pravi planove kako da izgleda što atraktivnije pred budućim gost...

27.09.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Masovna histerija – turizam

Lokalci štite plaže živim zidom

Turista ima raznih – onih od kojih lokalno stanovništvo pokušava da se odbrani, onih koji samo hodaju i škljocaju nesvesni kuda idu, onih koji sa sobom nose sve što se može poneti, onih koji biraju...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Makedonska grupa Patem

Konceptualno putovanje kroz život

Makedonska grupa konceptualnih umetnika Patem putuje kroz prostore bivše zajedničke zemlje, osmišljavaju i prave svoju umetnost na terenu. Ideje i instalacije koje tada osmisle i naprave, potom izl...

27.09.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije