Istorija Železare Smederevo i prodaja kineskom Hestilu

Srpska saga o železari i njenom čeličnom stisku

01.05.2016. Marica Vuković 0
Istorija Železare Smederevo i prodaja kineskom Hestilu Istorija Železare Smederevo i prodaja kineskom Hestilu

Prethodni ugovor o upravljanju Železarom Smederevo uprkos velikom insistiranju javnosti nije objavljen, pa ne znamo koliko nas je njen rad proteklih godina tačno koštao. Sada očekujemo da se objavi ugovor sa Kinezima. Ono što znamo jeste da oni nisu kupili fabriku sa dugovima, već njenu imovinu i počinju od početka


Mnogo razloga je bilo za slavlje u Smederevu, uključujući i vatromet, 18. aprila kad je potpisan ugovor o prodaji Železare kineskom Hestilu, pogotovo ako se pokaže da je ta kompanija dugoročniji vlasnik srpske čeličane nego njen prethodni vlasnik, američki Ju-Es stil. Kinezi dolaze u Smederevo u vreme najveće krize na tržištu čelika, a Amerikanci su zbog nje pobegli jer su knjižili velike gubitke. Vlada Srbije je uverena da je rešila najveći problem srpske ekonomije, radnici Železare da će moći mirno da spavaju jer imaju sigurne plate, a čelnici Hestila da će fabrika u Smederevu umesto gubitaka praviti profit. U toj računici još ima dosta nepoznanica, pre svega u kakvom stanju Železaru novom vlasniku predaje menadžment uveden pre godinu dana i koliko će biti novi trošak države da bi Kinezi sa novom kompanijom krenuli od nule, jer su kupili samo njenu imovinu.


 „Slučajno" je kupoprodajni ugovor za Železaru potpisan u sedmici kad se u Srbiji održavaju prevremeni parlamentarni izbori, što će svakako premijeru i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci doneti sigurne glasova više od 5.000 radnika Železare i članova njihovih porodica. Zbog toga Vučić, čije je zalaganje da udomi Železaru nesporno, ima dvostruki razlog da bude zahvalan Kinezima što su procenili da je za njih preuzimanje te fabrike dobar posao koji se uklapa u njihove planove širenja u centralnoj i istočnoj Evropi. 


Hestil je najveća čeličana u Kini, druga u svetu, i jedini je dao ponudu za kupovinu Železare na trećem tenderu od njenog prelaska u državno vlasništvo, januara 2012. godine. Na prvom tenderu niko se nije javio, a na drugom američki Esmark sa kojim Vlada Srbije nije uspela da postigne dogovor. Nakon toga je upravljanje Železarom povereno holandskoj firmi HPK inženjering, a ugovor o tome do sada nije objavljen, uprkos javnim insistiranjima i čak nalogu poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.


 Premijer je obećao da će ugovor sa Hestilom biti objavljen, a po onome što se zna iz ponude te kompanije, imovina Železare plaćena je 46 miliona evra, 300.000 evra više od početne cene koja je polovina njene procenjene vrednosti. U ponudi je Hestil najavio i investiciju od 300 miliona evra, koja treba da obezbedi proizvodnju čelika od 2,1 milion tona godišnje, kao i da će zadržati svih 5.050 radnika. Železara ima dve visoke peći kapaciteta godišnje proizvodnje čelika 2,2 miliona tona, a sada mesečno proizvodi 160.000 tona.


 Predsednik Hestila Ju Jong je u Smederevu rekao da će Železara biti „biser pored Dunava", najkonkurentnija čeličana u Evropi. On je uveren da će Železara već iduće godine biti profitabilna, nakon što se u drugoj polovini ove godine okončaju planirane investicije koje će samo u prvoj fazi iznositi 300 miliona evra, ne računajući uvođenje novih tehnologija.


Kinezi neće dovoditi novu upravu u Železaru, već će zadržati sadašnji HPK inženjering, na čelu sa Džonom Gudišem i Peterom Kamarašem. Njih dvojica su dobro poznavali Železaru i pre nego što su sa 


Vladom ugovorili da njome upravljaju i tvrde da ona sa novim vlasnikom ima svetlu budućnost i da je u tome značajna i njihova zasluga. Neće da govore o tome kolike su bonuse ugovorili ako Železara bude uspešno privatizovana, a Kamaraš je novinarima rekao da bi Železara bez Hestila preživela, ali je pitanje u kom obliku, sa koliko zaposlenih i koliko dugo. Zadovoljan je što će sa Gudišem ostati u Smederevu bar još nekoliko godina.

 

Sudbina Železare je srpska saga u kojoj se još dopisuje ko su bili glavni akteri i kakva je njihova uloga. Železara nije nastala tako što je doživotni predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito pogrešno čuo da u Smederevu uspeva gvožđe a ne grožđe, kako se u šali priča, već su je kao Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo  - SARTID osnovali 1913. godine tadašnji ugledni domaći i strani industrijalici. Ta lokacija je izabrana zbog blizine pruge Beograd-Niš i plovnog Dunava. Zbog ratova je tek u proleće 1921. godine na obali Dunava počela izgradnja proizvodnih postrojenja, da bi posle pet godina čeličana bila spremna za rad, a 1935. je počela da radi i topla valjaonica za tanki lim. Narednih godina Sartid je zapošljavao 900 radnika i proizvodio 18.000 tona čelične robe i bio jedna od najvećih železara na Balkanu.




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington

Tržišno rivalstvo je zdravo

Moja su očekivanja, bazirana na iskustvima mnogih drugih zemalja, da je potrebno od 20 do 25 godina kako bi se stvorila široka svest među učesnicima na tržištu  – pogotovo manjim preduzećima – o pr...

27.04.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Zoran Ilić, vlasnik i direktor kompanije Biomelem

Uvoznički lobi vlada Srbijom

Ekonomski patriotizam podrazumeva da je mnogo važnije kupiti proizvod koji je proizveden u Srbiji nego iz uvoza. Da smo imali takav odnos svih ovih godina, ne bismo bili u ovoj situaciji u kojoj se...

27.04.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Zoran Ilić, psihijatar i biznis kouč

Neki ljudi su „navučeni“ na stres

Pod maskom moći koju crpe iz pozicije koju im daje rukovodeće mesto, šefovi misle da će promeniti nečije ponašanje tako što ga stalno kritikuju. Kritika, zapravo, potpuno demotiviše. To je primer k...

27.04.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Ben Sliberman, suosnivač društvene mreže Pinterest

Upornost koja se isplatila

Prvim korisnicima Pinteresta, Ben Silberman lično je pisao mejlove, sastajao se sa njima, a kasnije je i prilazio ljudima po kafićima, pokazivao im sajt i pitao ih da li bi ga koristili. Ulazio je ...

27.04.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Institucije kao prirodni resurs

Freedom House je objavio rezultate istraživanja za 2016. godinu u studiji Nations in Transit. Vesti su loše: stanje demokratije na Balkanu se pogoršava, a autoritarne tendencije jačaju. Zašto je to...

27.04.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova zanimanja

Savetnik za besposlicu i učitelj radoznalosti

Prema istraživanju američkog poslovnog magazina „Business 2.0" najplaćenija zanimanja u budućnosti biće inženjer tehničkih nauka  specijalizovan za globalno praćenje bolesti, programer robota i, na...

27.04.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<8 Lazar Maricevic

Politička elita nema viziju

Stiče se utisak da se isključivo podržavaju ulaganja u industrije koje zahtevaju kvalifikovane radnike sa srednjom stručnom spremom. To ostavlja otvorenim pitanje: gde će se zaposliti visokoobrazov...

27.04.2016. Dr Lazar Marićević, predsednik Upravnog odbora Centra za razvoj Srbije Detaljnije
<Obrazovanje, ključni faktor društvenog napretka

Obrazovanje sadrži reč „obraz“

Obrazovanje se ne svodi samo na sticanje znanja i veština, već i na čitav niz moralnih načela i vrlina koje svaki građanin treba da ima i koje stiče u porodici i školi. Srozavanje obrazovanja je, d...

27.04.2016. Sanja Beronja Detaljnije
<Tibor Jona

Mene moji udali za drugoga

Postpetooktobarska „elita" se u javnosti kune da je najveći njihov doprinos razvoju moderne Srbije činjenica da nakon 2000. godine barem izbori nisu upitan proces. Sve drugo možda jeste upitno, ali...

27.04.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kako pojedini zakoni od „najbolje“ namere naprave ozbiljnu štetu

Nestručno, na brzinu sklepano

Zakoni koji se donose na brzinu i pod određenim političkim namerama, mogu da naprave veliku štetu. Nekoliko zakona u poslednjim godinama dovelo je do velikih problema u čitavom nizu delatnosti. Mož...

27.04.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Saveti za mala i srednja preduzeća

Nekad ne znate kad vam treba podrška

Kroz program "Saveti za mala preduzeća”, koji sprovodi EBRD uz finansiranje iz fondova Evropske unije i uz podršku Ministarstva privrede, mala i srednja preduzeća mogu dobiti savet od renomiranih k...

27.04.2016. Obrad Milošević Detaljnije
<Porezi u Srbiji su na nivou proseka u Evropi

Batina koja nekog udari, a nekog preskoči

Porezi u Srbiji su na nivou proseka u Evropi, ali javne usluge koje se za njih dobijaju su loše. Neracionalne i komplikovane administrativne procedure i parafiskalni nameti čine sistem neizvesnim i...

27.04.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Medicinski turizam

Šansa koja se propušta

Pogranični mađarski gradići su gotovo preplavljeni zubnim ordinacijama, pa tako samo jedna varošica od trideset hiljada stanovnika ima zapanjujućih 160 zubnih ordinacija, što je jedinstven slučaj u...

27.04.2016. Boris Feldeždi Detaljnije
<Biljana i Bratislav Branković, osnivači edukativne arhitekture „Proces“

Igračke za kreativno razmišljanje

Želimo da napravimo prepoznatljiv brend u smislu estetike i namene igračaka koje nude drugačiju igru za decu. Naš je cilj da proizvodnju podignemo na takav nivo da visoki kvalitet isporučujemo u ve...

27.04.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Ljubomir Simović

Razgovor: Tamara Nikčević i Ljubomir Simović

Početkom aprila 2016, u organizaciji Odbora za visoko obrazovanje SANU, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su akademici, univerzitetski profesori, dekani, rektori i prorektori razgovarali o ...

27.04.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<Safari u Keniji: Amboseli i Masai Mara

Kad lavovi marširaju, a slonovi kuliraju

Sve nešto mislim, možda je i Hemingvej ovako kao ja sedeo podno Kilimandžara zavaljen u kolonijalnu fotelju s osvežavajućim pićem u ruci, pogledom uprtim u savanu gde je promicao neki lav u potrazi...

27.04.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Beograd na vodi, kad odu kamere

Moderni grad i Potemkinovo selo

Na razrovanom potezu nizvodno od Železničke stanice nismo mogli da prebrojimo dizalice i bagere, ali cenim da ih je bilo oko dvadeset. Istom brojkom se dalo opisati stanje ljudstva: grupice po dvoj...

27.04.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Čulo mirisa

Začepi nos da preživiš grad

Mirisi, miomirisi, zaprške, kante, pljeskavice, gradski prevoz i sve što možete omirisati prolazeći kroz grad i živeći u njemu, može se tretirati kao sastavni deo gradskog života. Ali ponekad se čo...

27.04.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Čemu su služili izbori

Sad je i Vučiću jasno da je bez razloga raspisivao izbore. Ovo mu nije trebalo. Očekivao je trijumf i urnisanje opozicije, što se nije desilo. Opšta ofanziva „iz svih oružja", kojom je praktično be...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije