Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

01.09.2017. Miloš Obradović 0
Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz stečaja teško može da se izvuče i nastavi da radi. Kako to izgleda u praksi, a i u statistici, istraživali smo u ovom tekstu

Izmene zakona o stečaju trebalo bi da budu ipak usvojene ove godine. Pripremljene su još u oktobru prošle godine, čak je održano i nekoliko skupova koji su nazvani javnom raspravom. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka insistiraju da se donesu izmene koje će ubrzati postupak stečaja i povećati stepen namirenosti poverilaca i to pre svega takozvanih razlučnih poverilaca, onih koji imaju zajmove obezbeđene zalogama ili hipotekama. To u praksi znači popravljanje položaja poslovnih banaka. 

Kako kažu u Ministarstvu privrede, cilj najnovijih izmena zakona je da se prekine začarani krug dugovanja između preduzeća i bolja zaštita poverilaca, među kojima su i radnici i druga preduzeća, a na kraju i država. Takođe, razlučni poverioci će dobiti veću ulogu u odlučivanju o izdavanju u zakup ili prodaji obezbeđene imovine. Novi zakon bi trebalo da obezbedi kraće rokove za odluke o bankrotstvu i reorganizaciji, a uvešće se i efikasniji mehanizam za razrešenje stečajnih upravnika. Takođe će se ubrzati prodaja imovine koja nije bitna za reorganizaciju preduzeća.


Radovi u toku

Kada top menadžeri preduzeća, posebno stranih, govore o uslovima poslovanja, među prvim zamerkama je efikasnost sudstva i česte promene zakona. Obe ove stvari dobro se vide u stečajnim procesima. Nije prošlo ni tri godine od kada su donete prethodne izmene ovog zakona, a za stečajnu regulativu slobodno bi se mogao okačiti znak - „Radovi u toku". 

Naime, teško je pohvatati koji se postupci vode po kom zakonu. Tako je do 2003. godine važio Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, pa je 2004. godine donet Zakon o stečajnom postupku, da bi 2009. godine na snagu stupio Zakon o stečaju koji je menjan već 2011, pa 2012, pa opet 2014. godine. Kada se pogleda samo prosečno vreme trajanja stečaja, vidljiv je napredak poslednjih godina. 

Prema Duing biznis 2017. listi Svetske banke, Srbija se prema dužini trajanja stečaja nalazi na 47. mestu, a recimo dužina trajanja stečaja od dve godine je na nivou zemalja OECD-a i čak je kraća nego u Evropi i Centralnoj Aziji (makroregion u koji nas je smestila Svetska banka). 

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) koja je nadležna za stečajeve, prosečno trajanje svih stečajeva je dve godine, 10 meseci i pet dana, na dan 1. avgusta 2017. Međutim, kada se pogleda statistika malo bolje, vidi se da se slučajevi koji su čisti rešavaju za godinu do dve, u zavisnosti po kom zakonu se vode, dok je prosečno trajanje aktivnih stečajeva preko četiri godine. Ova statistika trajanja stečajeva čak deluje i optimistično, kada znamo da u Srbiji još uvek, primera radi, nije zaključen stečaj izvesne privatne firme "Sports man” koja je započeta još davne 1996. godine. 


Večni stečaj državnih banaka

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika kažu da su i dalje aktivna 22 predmeta započeta pre 2003. Godine, koji su započeti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, pa su prešli da se vode po Zakonu o stečaju. Među njima su možda i najpoznatiji stečajevi četiri državne banke - Beogradske, Beobanke, Investbanke i Jugobanke, nad kojima je stečaj otvoren 1. marta 2002. godine i koji je predstavljen kao jedini lek za bankarski sektor. 

Nakon 15 godina banke imaju ogroman novac na računima, poslovni prostor u vlasništvu koji se izdaje, a stečaj ne deluje ni da je izbliza gotov s obzirom na to da su u toku sudski sporovi ne samo u Srbiji, nego i u Njujorku i na Kipru, a potraživanja banaka su uvezana tako da nijedna ne može da bude likvidirana pre ostalih. Nije za džabe stečaj u Srbiji izašao na loš glas, doduše mahom zbog starijih slučajeva kao na primer Jugoremedije, Stankoma, gde su iz raznoraznih razloga preduzeća uništavana, a poverioci nisu mogli da se naplate, iako je bilo imovine u stečajnim masama.

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika objašnjavaju da su glavni razlog dugotrajnih stečajeva dugi parnični postupci, nerešena imovinska pitanja i zahtevi za restituciju stečajne imovine.

Ukupno, od 2.096 aktivnih stečajeva, 60 ih je starije od 10 godina. Ovo potvrđuje zaključke stručnjaka da stečajna regulativa jeste važna, ali se ne može odvojiti od ostalih zakona i sudske prakse. Tako se neefikasnost i sporost sudova u parnicama automatski prenosi na dugotrajne stečajne postupke u kojima gube i poverioci i vlasnici preduzeća. U stvari gube svi osim stečajnih upravnika, posebno ako firma u stečaju ima neku imovinu u zakupu koja obezbeđuje prihode i lepu apanažu stečajnim upravnicima.      


Zakoni nisu loši, problem je primena

Sam zakonski okvir za stečajeve i reorganizaciju preduzeća je dobro ocenjen. Duing biznis lista ocenjuje zakonski okvir boljim nego u zemljama Evrope i Centralne Azije, pa čak i u zemljama OECD-a. Međutim, primarni cilj stečaja nisu ni dobri propisi ni dužina trajanja, već namirenje poverilaca. 

Nataša Lalović Marić, predsednik Odbora za poslovno i privredno pravo Američke privredne komore, potvrđuje da smo po dužini trajanja postupaka efikasniji od okruženja, ali dodaje i da u tu statistiku ne ulaze stečajni postupci koji se sprovode po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, kao i stečajni postupci nad bankama, koji traju i preko 15 godina.

"Ukoliko u obzir uzmemo i stepen namirenja poverilaca u predmetnim postupcima, to opštu sliku o njihovoj efikasnosti u našoj zemlji čini značajno više poražavajućom", kaže za „Novu ekonomiju" Nataša Lalović Marić.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije