Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

01.04.2018. Nenad Milosavljević 0
Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim rediteljem, a obe glavne uloge takođe su krunisane nagradama.  Za jednog sineastu debitanta uspeh fantastičan gotovo koliko i sam film, ali i neočekivan.
„Pustili smo da stvari teku svojim tokom. Sam film po sebi nam je bio komplikovana forma za savladati, tako da je bilo kakva vrsta anticipacije njegovog života posle finalne tehničke realizacije bila veoma udaljena. Bio nam je bitan sam taj momenat, da završimo film i upakujemo, pošto je sam po sebi dosta neobičan za svoje podneblje, naučnofantastični melodramski film upakovan u jednom prilično apstrahovanom prostoru. Da li zbog nekog sujeverja ili zbog nedostatka vremena, nismo se uopšte bavili tim njegovim festivalskim životom”, započinje Bodroža priču za „Novu ekonomiju".


Ali film sada nastavlja da ga živi?

Da, on nastavlja taj svoj festivalski život. Film je započeo svoju priču na lokalu, a sada će imati i međunarodnu premijeru u Briselu na International Fantasy Film festivalu 11. aprila. Imamo agenta koji zastupa prava filma za ceo svet, u pitanju je Arclight films, i to je jako zanimljivo jer oni imaju portfolio holivudskih filmova koji koštaju između tri i 10 miliona dolara. Mi smo višestruko jeftiniji film, ali smo ipak ušli u to društvo. Dogovaramo i američku distribuciju, što bi trebalo da pogura međunarodnu prodaju. Od početka smo film promišljali kao globalni proizvod, tako da on sada počinje da živi taj život,.


Kako je izbor za jednu od glavnih uloga pao na porno-glumicu Džesiku Stojanović Stoju? Da li je tokom kastinga bilo i nekih drugih potencijalnih opcija ili ste ulogu od starta adaptirali i gradili prema njoj?

Ona je od starta bila takoreći konceptualno vezana za film. Još od sinopsisa Dimitrije (Vojnov, adaptirao scenario – prim. aut) i ja smo razmišljali ko bi mogao da tumači ulogu androida, nekoga ko je osoba koja u stvari to nije i koja je tu zbog zadovoljstva glavnog lika.


Što ima veze sa onim čime se Stoja inače bavi...

Da, to je direktno, čak nije ni metaforički, već direktno vezano za profesiju kojom se ona bavi i koja je tu zbog tuđeg zadovoljstva. Stoja nam je, sa jedne strane, bila zanimljiva u tom konceptualnom smislu, a sa druge strane kao javna ličnost. Ona je kolumnistkinja „Njujork tajmsa", aktivistkinja i videli smo da u socijalno-kulturnom aspektu ima tu dosta atipičnu ulogu porno-zvezde. Kada smo dobili inicijalna sredstva, odlučili smo da tu konceptualnu ideju stavimo na test. Mi smo imali mali koučing sa njom i već se tu videlo da je ona stvarno talentovana, što se na kraju videlo i na probnom snimanju i u samom filmu. Stoja je, dakle, bila vezana od samog početka za celu priču i u izvesnoj meri je i scenario bio pisan sa idejom da će ona tumačiti glavnu ulogu.


Stoja igra androida, koji je tu da glavnom liku Milutinu udovolji na sve načine. Međutim, on u jednom trenutku želi da ona bude ljudskija pa joj menja softver. Sličnom tematikom se bavi i  serija Westworld, a očigledno je da će ta tema u budućnosti biti sve više i više aktuelna. Kakvi nas, po tvom mišljenu, scenariji očekuju u budućnosti? Treba li da budemo uzbuđeni ili uplašeni?

Ja sam očigledno uzbuđen po tom pitanju. U poslednjih pet-šest godina se pojavilo dosta narativa koji tretiraju veštačku inteligenciju, što na retro-futuristički način, kao što je slučaj sa Westworldom, što na neki način koji uključuje anticipaciju šta bi moglo da se desi sa društvenim mrežama, odnosno bavi se veštačkom inteligencijom u kontekstu društvenih mreža, kao što su serija Black Mirror ili film Her. U tom smislu može se reći da postoji jedna javna rasprava o tome u filmskoj industriji i da je to dosta česta tema. Meni lično je najzanimljivije ono što se na tu temu radi u seriji Black Mirror jer se bave socijalnim mrežama, odnosno onim što mi trenutno živimo.  Zanimljiva je stvar i to što film, koji je inače jako moćan medij, u poslednjih nekoliko godina, usled intermedijalnosti sa mobilnim telefonima, doživljava korak unazad i potiskivanje u tržišnom smislu. Vi kad se probudite ujutru, u  prvih deset minuta budnosti možete da vidite sve lepote i užase ovog sveta. Onda se postavlja pitanje koja vrsta fiktivnog narativa ili narativa koji obrađuje realne događaje uopšte može da te uzbudi i pomeri. Zanimljivo je i to što se film bavi veštačkom inteligencijom, dok ona i uopšte algoritmi po kojima funkcionišu društvene mreže postaju medij za sebe i zauzimaju mesto najbitnijeg medija. 



Nastavak teksta možete pročitati u 49. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Čemu služi rekonstrukcija vlade

Ovako je išla cela stvar sa tom rekonstrukcijom Vlade Srbije: Prvo se premijerka Ana Brnabić prenemagala pred novinarima da ne shvata dokle će da joj dosađuju pitanjima o rekonstrukciji vlade, kad...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Dušan Perović, predsednik Termovent komerca

Čim zafali para, strani investitori odoše

Postavlja se pitanje da li treba da rađamo decu, jer kada se rode gde će raditi ako sve bude automatizovano. Iskustva moje kompanije su takva da nam prave zanatlije nedostaju, a mi smo kompanija na...

30.03.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Fiskalni savet vs. Republički zavod za statistiku

Na zaposlene razbroj s’

Dok Fiskalni savet postavlja logično pitanje – kako je to samo u Srbiji moguće da kod ovako visokog rasta zaposlenosti (prema zvaničnim statističkim podacima) imamo najmanji privredni rast u region...

30.03.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 4. deo

Zakon o privatizaciji iz 2001. godine

Kružile su procene da u Srbiji postoji više od 7.000 preduzeća sa društvenim kapitalom koja mogu biti predmet privatizacije. Na kraju, u postupku privatizacije našlo se manje od 3.000 preduzeća. Od...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Tibor Jona

Kakav nam spomenik Miloševiću treba?

Otvoreno pismo inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću  Poštovani / Poštovana, Najpre želim da vam čestitam na vašoj hrabroj inicijativi da se naša tranzicijom napaćena Otadžbina ...

30.03.2018. Tibora Jona Detaljnije
<Marko Somborac upoređuje glavne ekonomske rezultate sa zvaničnom verzijom

Prilično retuširana slika stvarnosti

Dobar karikaturista nikako nije „samo crtač". Ne - da bi napravio dobru karikaturu, i te kako mora dobro da poznaje različite discipline i da bude upućen u takozvani „društveni ambijent". Kako ekon...

30.03.2018. Paralelni intervju Detaljnije
<Prof. dr Raša Karapandža, profesor EBS Univerziteta u Visbadenu, Nemačka

Vredan lopov je najgora kombinacija

Mislim da je glavni razlog ćutanja dela akademske zajednice strah. U tome ih donekle i razumem. Meni je čak u Nemačku redakcija provladinog tabloida „Alo" slala preteća pisma i tražila od dekana i ...

30.03.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Bogdan Petrović

Šamaranje opozicije

Izborne pobede u poslednjih nekoliko godina Aleksandar Vučić koristi kako bi uspostavio  autoritativan sistem rukovođenja državom. Nakon uklanjanja Tomislava Nikolića sa političke scene, ostao je p...

30.03.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji

Para malo, bolesnih mnogo

Kako se finansira zdravstveni sistem u Srbiji Građani koji nemaju novca za odlazak kod privatnika, često se nalaze u nerešivoj situaciji – iako su godinama izdvajali za zdravstveno osiguranje, kad...

30.03.2018. Ana Simić Detaljnije
<Zašto GSP pravi milionske gubitke

Gigant koji vozi krntije

Pored čuvenih gubitaša, kao što su Putevi Srbije, RTB Bor ili Železara, kojima se bavi cela država, „ispod haube” krije se još jedan, ne manje ozbiljan klijent za trošenje državnog novca. Javno pre...

30.03.2018. Ivan Radanović Detaljnije
<PROSEČNE ZARADE U 2017. GODINI

Daleko je plata od 500 evra

Po novom obračunu prosečna zarada će biti nešto niža, a samim tim i mnoga socijalna davanja. U prosek se više neće računati nagomilani zaostaci zarada, u slučaju da budu isplaćeni kumulativno u je...

30.03.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Nastajanje startapova pod krovom Impact hub a

Od ulja za bradu do veštačke inteligencije

U martu je Imapct hab privodio kraju odabir pet od deset najboljih započetih startapova koji će biti u programu akceleracije, odnosno osnaživanja biznisa potrebnim većim znanjem, ali i konkretnom f...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Cvijetin Milivojević, stručnjak za komunikacije i politički marketing

Od ove bolesti nema leka, ima samo zalečenja

Propaganda jeste prisilna sugestibilnost. To je naturanje jedne političke ideje, političke opcije ili jednog političkog kandidata svim zakonom dozvoljenim, ali i zakonom nedozvoljenim sredstvima i ...

30.03.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Srpski restorani na svetskoj fešti gastronomije Goût de France

Domaće namirnice na francuski način

Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove je 2015. godine prihvatilo ideju Alena Dikasa, jednog od najpoznatijih francuskih kuvara,  da gastronomsku umetnost svoje zemlje planetarno predstavi i proš...

30.03.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Lazar Bodroža, reditelj i autor najboljeg srpskog filma na 46. Festu

Stvari su bolje nego što ih zaslužujemo

Vizuelni umetnik i reditelj Lazar Bodroža ima razloga da bude zadovoljan. Njegov debi film Ederlezi Rising je na ovogodišnjem Festu osvojio nagradu za najbolji film, on sam proglašen je najboljim r...

30.03.2018. Nenad Milosavljević Detaljnije
<Zoran Živković

Građani još veruju u laži i obmane

Sudeći po rezultatima nedavno završenih izbora za Skupštinu grada Beograda, izgleda da je narodni heroj Jugoslavije, akademik i publicista Vladimir Dedijer, imao pravo kada je, krajem šezdesetih go...

30.03.2018. Tamara Nikčević Detaljnije
<Novo zanimanje - profesionalni čekači u redovima

Stojimo ispred vrata umesto vas

Kako je nastao ovaj neobičan biznis? Te godine, masovna histerija za novim modelom Iphone-a bila je tolika da su je ljudi poredili sa „crnim petkom" – rasprodajama na kojima se ljudi doslovno bore ...

30.03.2018. Dušan Jurićf Detaljnije
<Kako utvrditi autentičnost umetničkog dela

Kupi falsifikat, pa sedi i plači

Lubardine slike koštaju od 10.000 do 20.000 evra, zavisi od formata. Izazov su za falsifikatore. Postoji lanac. Naručilac, pa osoba koja slika, pa pošiljalac, pa da naivnu osobu uvuku u priču. Sist...

30.03.2018. Jelica Stojančić Detaljnije
<Kostimograf Aleksandar Kovačević

Iščašene ideje i šnajdersko umeće

Ovaj 24-godišnji momak, student Tehnološko/metalurškog fakulteta, odsek za tehnologiju materijala, još kao srednjoškolac je naučio da šije. Odeću smatra delom identiteta i svakom komadu koji smisli...

30.03.2018. Dragana Nikoletić Detaljnije