Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

01.09.2017. Dijana Ivanov Kadić 0
Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Država, javna preduzeća i lokalne samouprave morali bi da počnu da ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa zakonom, bez sudskih postupaka

Dragana Boljević je predsednica Društva sudija Srbije i generalni sekretar MEDEL (Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode, sa sedištem u Berlinu i Parizu). Sudija je od 1988. godine. Za „Ličnost godine u oblasti vladavine prava” OEBS ju je proglasio 2006. godine. Priznanje „Najevropljanka godine u oblasti komunikacije” dobila je 2012. godine od „Prve evropske kuće prava", a pre četiri godine Liga eksperata dodelila joj je nagradu „Vitez poziva”.


Našim pravosuđem niko nije zadovoljan: građani su odavno izgubili poverenje u njega, a prema nedavnom istraživanju gotovo polovina sudija se žali na pritiske koje trpi. Da li je u Srbiji ugrožena vladavina prava?

Osim velikog broja građana koji sve manje veruju bilo kojoj državnoj instituciji pa i pravosuđu, u poslednje vreme zaista primećujem da mnoge moje kolege odustaju od zaštite svojih prava, iako imaju zakonski osnov za to. Jednostavno se ne odlučuju da uđu u „avanturu" obraćanja nadležnim institucijama jer sumnjaju da će u tome uspeti. Lako je zaključiti da je ovde ugrožena vladavina prava. Dva su tu dodatna problema  - novi zakoni su lošeg kvaliteta i neprekidno se menjaju, a problem je i u samoj njihovoj primeni, odnosno u tome što se previše često ne primenjuju.


Da li mislite da je neprimereno toliko godina govoriti  da Srbija ima dobre zakone, ali da se oni ne primenjuju? Šta takva konstatacija zapravo znači, osim da pojedini ljudi ne rade svoj posao i da zbog toga ne odgovaraju?

Za ugrožavanje vladavine prava najviše je odgovorna država i pritisci koji se vrše na pravosuđe. Evo dva jasna primera: političarima u pojedinim slučajevima za koje su oni zainteresovani nije dokaz funkcionisanja pravnog sistema i vladavine prava kada sud oslobodi lice za koje nema dovoljno dokaza da je izvršio krivično delo, naprotiv! Oni u tim slučajevima vrše pritisak preko medija na pravosuđe i stvaraju utisak da je pravosuđe loše. Naravno, postoje i pritisci da ne bude procesuiran neko ko bi trebalo da bude. Sve su to razlozi zašto se pojedini predmeti drže u fiokama ili neki ljudi bivaju okrivljeni, iako protiv njih nema dovoljno dokaza. Ove druge sud kasnije oslobađa, a odšteta im se plaća iz budžeta. 

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Država, javna preduzeća i lokalne samouprave morali bi da počnu da ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa zakonom, bez sudskih postupaka, da poštuju radna prava zaposlenih, a ona se krše čak i u samom  pravosuđu. Pored toga, potrebno je  da se zahtev za efikasnost shvati realno, a  to znači da se kvalitetu rada  da veći značaj.

Podsetiću da je sud u Strazburu doneo veliki broj presuda u korist naših građana u dva tzv. repetativna slučaja - bivših radnika društvenih preduzeća koja im nisu isplaćivala plate i doprinose i ratnih rezervista. Strazbur je utvrdio odgovornost, a Komitet ministara ukazao da Srbija ne sprovodi odluke. Pravosuđe je samo po ova dva osnova bilo nepotrebno zatrpano sa više desetina hiljada premeta. Političari govore da je neefikasnost najveći problem našeg sudstva, ali to nije tačno. Od 153 predmeta u kojima je do sada doneo meritornu odluku protiv Srbije, sud u Strazburu  je u 136 našao povredu prava, pri čemu je utvrdio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, koje jeste odraz neefikasnosti, u 28 slučajeva, što je 18 odsto od svih donetih odluka. Sve drugo nema veze sa efikasnošću za koju je odgovorno pravosuđe. Naš glavni problem uopšte nije neefikasnost nego kvalitiet pravosuđa. To što je u 50 slučajeva, odnosno u trećini, konstatovao da postoji problem sa izvršenjem sudskih odluka, prvenstveno je odgovornost same države, jer su sudovi u tim odlukama već pravnosnažno presudili. 

Umesto da poštuju zakon i stvaraju uslove za poboljšanje kvaliteta, da bi opravdali svoje ponašanje, nosioci vlasti uvode neodgovarajuća rešenja, iznova kreću u takozvane reforme i po pravilu ne slušaju reč struke.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije