Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

Sve banke godišnje zarade manje od Telekoma

01.04.2014. Gordana Bulatović 0
veroljub dugalić veroljub dugalić

Suprotno opštem uverenju, poslovne banke u Srbiji baš i ne zarađuju mnogo. O tome govore njihovi bilansi. Naime, sve banke koje posluju kod nas u prošloj godini su imale dobit od 14 milijardi dinara. „To znači da su sve one zaradile manje nego jedan NIS, EPS ili Telekom Srbija", kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju" prof. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije


Bankarski sektor jeste stabilan. Odlazak nekoliko banaka u prethodne dve godine u stečaj, pre svega onih koji su bile u većinskom državnom vlasništvu, dokaz je, kako kaže, da vlast mora ozbiljnije da shvati upravljanje kapitalom u bankama.

Kažete da banke ne zarađuju mnogo, ali da rade stabilno. Gde je onda problem, a očito da postoji, posebno na liniji realni – bankarski sektor?
Siguran sam da ključni problem nije u bankama. Srbija poslednjih godina ima izuzetno nizak nivo bruto domaćeg proizvoda, ogromnu nezaposlenost. Koliko smo oslabili u poslednjim decenijama govori, recimo, podatak da je samo u industriji Beograda 1989. godine bilo 245.000 zaposlenih, a danas svega 13.700.
Nema danas banke bez problema nenaplativih kredita. Loši krediti, pritom, imaju rastući trend. Neki bankari tvrde da je udeo tih zajmova u njihovim plasmanima prešao i 40 odsto.

Prema zvaničnim podacima Udruženja banaka krajem februara, 29 odsto kredita koje je uzela privreda spadaju u loše, odnosno nenaplative,  dok je kod preduzetnika taj procenat nešto niži  – 21,5 odsto. Jasno je da sve to vrlo opterećuje banke.

Da li je rešenje za to da se oni izdvoje od redovnog poslovanja, odnosno da se „od njih bilansi očiste"?
To je samo tehnička stvar, a ne istinsko rešenje problema. Ukoliko želimo da se trend povećanja loših kredita ne nastavi, važno je da se privreda pokrene i da se reši pitanje zaostalih dugova. Danas se, i pored donetog zakona, ne poštuju utvrđeni rokovi plaćanja. Tačnije, svi svima duguju. Udruženje banaka Srbije predlagalo je da se, kao obavezan, uvede mehanizam multilateralne kompenzacije, gde bi ona bila obavezna za sve učesnike na tržištu. Međutim, taj predlog nije prihvaćen, verovatno zato što je država najveći dužnik.

Pa šta je, u ovakoj slici, kratkoročno rešenje za banke?
One mogu da pokušaju da ta dugovanja ustupe.

Zašto banke nerado ulaze u vlasništvo firmi koje im duguju, pa čak i onda kada je u pitanju dobar biznis? Recimo, nijedna banka nije htela da uđe u vlasništvo „Galenike", iako su sve svesne da je teško da će od ove firme uspeti da naplate potraživanja?
Potpuno je jasno zašto banke to ne žele. One se ne bave vođenjem tih industrija i nemaju kadrove koji bi te poslove uspešno vodili.

Stičete li i vi utisak da dobre platiše, zapravo, plaćaju više kamate zbog tih nenaplativih kredita?
Naravno da je tako. I to nije samo u slučaju banaka i kamata. Tako je uvek u životu. Slično je i u obrazovanju, poreskoj politici, svuda. Normalno je da banka pokušava da nadomesti rizik i gubitak koji ima.

Zato je riziko premija u Srbiji 20 odsto?

Svaka banka analizira svoje poslove, pa i sve moguće rizike, kako bi se zaštitila od gubitaka.

Zašto onda nisu niže kamate na kredite koji su indeksirani u evrima? Eulibor je već duže na, kako se to obično kaže, „istorijskom minimumu" od 0,25?
Taj argument, koji koriste mnogi analitičari, uopšte ne stoji. Osnovni trošak za banke, kada se zadužuju u inostranstvu nije 0,25, već 3,25 odsto. Na to se dodaju troškovi osiguranja kredita, rizik klijenta, zarada banke ... Podsećam da je naš ionako nizak kreditni rejting sa BB- smanjen na B+, što govori o proceni povećanog rizika države. Mislim da, kada su u pitanju krediti u evrima, nema prostora da kamate budu značajnije niže. Dugoročno posmatrano, kada dođe do rasta evropske privrede i euribora, postoji potencijalna mogućnost da krediti koji su indeksirani u evrima budu i skuplji.


Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<veroljub dugalić

Sve banke godišnje zarade manje od Telekoma

Suprotno opštem uverenju, poslovne banke u Srbiji baš i ne zarađuju mnogo. O tome govore njihovi bilansi. Naime, sve banke koje posluju kod nas u prošloj godini su imale dobit od 14 milijardi dinar...

27.05.2014. Gordana Bulatović Detaljnije
<helena ivanov 3

Ne verujem srpskim političarima

Kad bi se u Srbiji stvarno uložilo u obrazovanje, vremenom bi ljudi shvatili i da od jedne osobe koja stoji na mitingu i viče nema ništa, jer svet nije „one man show”. Kad bi toga postali svesni, p...

27.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<ko i kako upravlja javnim preduzećima

Ko i kako upravlja javnim preduzećima

Od 25 javnih preduzeća, godišnji program poslovanja za 2014. godinu nije usvojilo njih 14, dok šest javnih preduzeća nije raspisalo konkurse za izbor direktora. Od preduzeća u kojima su raspisani k...

27.05.2014. Miloš Obradović, Olivera Bojić Detaljnije
<sara blejkli

Ovako izgleda američki san

Sa ušteđevinom od 5.000 dolara, idejom o proizvodnji čarapa bez stopala i bez ikakvog znanja o biznisu, Sara Blejkli, prodavačica faks mašina, osnovala je kompaniju Spanx. Dvanaest godina kasnije d...

27.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<aleksandar obradović, v.d. generalnog direktora elektroprivrede srbije

Ne treba nam 650 direktora

U EPS-u imamo glomaznu administraciju, više od 650 direktora, od toga 14 finansijskih, 14 IT i čak 14 PR direktora. Pri tome, svaki od njih ima svoje službe, sektore i direkcije, zamislite koliko t...

27.05.2014. Olivera Bojić Detaljnije
<katarina Đulić, kpmg

Bez kontrole i jasnih ciljeva

Koje su najveće slabosti u upravljanju javnim preduzećima u Srbiji? Upravljanje javnim preduzećima svuda u svetu, pa i u Srbiji, otežavaju problemi koje možemo grupisati u četiri grupe – nejasno d...

27.05.2014. Miloš Obradović Detaljnije
<kori udovički, direktorka centra za visoke ekonomske studije

Srbija mora da stvara ljude poput Bila Gejtsa

1. Izborni rezultati su poznati, ali ne i konačan sastav vlade. Spekuliše se da biste i vi mogli da budete deo tima koji će da sedi u Nemanjinoj 11.  Da vas pozove Aleksandar Vučić, kakav  bi bio v...

27.05.2014. Vesna Damjanić Branković Detaljnije
<zoran kesić

NJUZ.NET sa Zoranom Kesićem

Na sreću ali i na nesreću mnogih, vratio se na male ekrane emisijom "24 minuta”. Uprkos nazivu, ta emisija, međutim, retko kada traje baš 24 minuta. Zbog toga, ali i zbog činjenice da konstantno kr...

27.05.2014. NJUZ.NET Detaljnije
<stefan derting

Kako impresionirati moćne investitore

Uzimajući u obzir ekonomsku situaciju u Zapadnoj Evropi, visoku stopu nezaposlenosti mladih, takođe i ograničeni ekonomski razvitak u većini novih zemalja Evropske unije, a isto tako i u susednim z...

27.05.2014. Marija Matić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Veliko spremanje Srbije

Nema dana da nam se ne javi neki mlad čovek (ili žena, i žene su ljudi) koji je završio fakultet, master, govori nekoliko svetskih jezika i – nema posao. Neki od njih, u borbi za egzistenciju, kažu...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<novi zakon povećao žalbe ponuđača

Profesionalni obarači tendera

Profesionalni obarači tendera Neretko se u Srbiji događa da mašine stoje na gradilištima ili da usred zime škole nemaju lož-ulje, jer nabavke stopiraju „profesionalni obarači tendera”. To nije sp...

27.05.2014. Marica Vuković Detaljnije
<tomislav pavličić, direktor sektora za talente u kompaniji novus, njujork

Kako izgleda dobar radnik

Obrazovanje i inteligencija nisu jedini, potrebno je zapošljavati i pozitivne i dobre ljude. Ljude koji nisu laktaši, bolesno ambiciozni, koji su više okrenuti saradnji, a ne unutrašnjoj kompeticij...

27.05.2014. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Pouka Ace i Brace

Ideja o progresivnom porezu može da se izvede iz različitih pretpostavki. Levičari je obično izvode iz egalitarnih osnova. Oni tvrde da je moralno da bogatiji ljudi plaćaju veći porez (apsolutno i ...

27.05.2014. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<petar melentijević, student master studija matematike na pmf-u

Čovek koji voli matematiku

Do svog kabineta na četvrtom spratu Prirodno-matematičkog fakulteta sproveo nas je Petar Melentijević, student master studija matematike. U roku od deset dana, krajem prethodne akademske godine, on...

27.05.2014. Katarina Stevanović Detaljnije
<volite li da prisluškujete?

„Ilije Čvorovići" protiv „nojeva"

„Ilije Čvorovići" protiv „nojeva" Možda iz čiste dosade, a možda iz prirodne radoznalosti, tek ne biva retko da čovek zastane kad se neko na ulici svađa. Prvo se mršti na uvek prisutne psovke, a ...

27.05.2014. Dragana Nikoletić Detaljnije
<ašok murti, stilista

Osuđeni na odela

Kako se obući za posao da bismo ostavili utisak poverenja, sigurnosti i ozbiljnosti? Koliko su pravila oblačenja obavezna u određenim zanimanjima, toliko su u nekim profesijama podložna promenama. ...

27.05.2014. Marija Matić Detaljnije