Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

01.12.2016. Dragana Nikoletić 0
Roditeljstvo Roditeljstvo

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne

Nemam ništa protiv dece, ne daj bože! Ona su divna, nevina bića... dok ne odrastu i ne počnu da ucenjuju. A najgori ucenjivači postaju kad dobiju sopstvenu decu. Ne zna se ko je tada beskrupulozniji, majke ili očevi.

Da počnem od drugih, jer od njih se to manje očekuje. Jedna je majka, kaže naš narod i pod tim podrazumeva bezrezervnu posvećenast, dok se otac i leksički i logično poklapa sa kolac. Što mu često ne smeta da reproduktivnu funkciju ističe kao najvažniju u životu, iako posle krucijalnog čina oplodnje za to dete ni prstom nije mrdnuo. A bez iole blama što ovo govori i pred bezdetnim osobama. Šta ću, takva sam, pa me to pogađa.

Oni revnosniji umeju da budu još mnogo gori, pogotovu kao kolege u poslu. Recimo, fotografi, obrazovan i osvešćen soj muškaraca.Takvi prosto podrazumevaju da se usklađuješ prema njihovim obavezama. Naravno, prećutno, pasivno-agresivno. Ili, recimo, zbog posete fizijatru ili odlaska na vakcinaciju, redovno  kasne, ili odlaze neobavljenog zadatka. Vade se i na grčeve, probijanje prvih zuba, vajkaju na posledičnu nesanicu. Bez reči prebacivanja, samo nabrajanjem sopstvenih dužnosti, čine da se osećam kao ladolež. Kao da ceo dan provodim sa sve čet’ri podignute uvis. 

Majke znaju da budu još nepodnošljivije. Da zapadnu u trans repeticijom: „Moj, (recimo), Marko, mnogo je dobar, pažljiv, pametan...". „Nije što je moj, ali stvarno je izuzetan", obično zaključuju. I tako u beskraj, dok ne navuku moj protivprirodni animozitet na ličnost nedužnog čeljadeta.

A takvoj deci nije lako, odmalena moraju da opravdavaju majčinsku glorifikaciju. Pa ili stanu da se prave luckasta kako bi se ogradila od hvalospeva, što preraste u manir, pa postanu „izuzetna" na mnogo nepoželjniji način. Ili izrastaju u multitalentovane osobe, visoko na skali drušvene hijerarhije. A kad malo zagrebeš, ni „l" od lepog vaspitanja, naprosto su sobom obuzeti. Eto na šta me teraju te majke i očevi, da ja, bez poroda, sudim dečjim karakterima.

U genima sukob generacija

Drugi krenu da protivureče uvek i svima, kontriranje uđe u sastav njihove prirode. Navodi „Moja Maša ovo ili ono" uliju im samopouzdanje koje se često ispostavi kao lažno, zbog čega se stalno dokazuju. U genima nam je sukob generacija, mladi prosto moraju da rade nešto sa čim se roditelj ne slaže. Primera radi, da lažu, ostvaruju duštveno neprihvatljive veze – sa mnogo starijim, ili pijandurama... Da idu u ekstreme, ponekad zađu u kriminal, al’ ni tad ne prestaje majčinsko obožavanje. Nekad nauštrb drugog sina il’ ćerke, kad nepravda prosto bode oči. Nekad rasporede zanos na sve potomke što često rezultira njihovim takmičarstvom, najčešće – u glupostima. Dešava se i da se roditelji podele po naklonostima.

Ali, ako se slučajno razgovor povede o nekoj mani, ona je sigurno zasluga drugog roditelja. Genetski preneta, jer sve što je bilo do deteta, ono je pretvorilo u čisto  zlato. Takav patološki odnos ne prestaje ni kad nejač stasa. Nastavi se sa spevanjem oda o nekom ko je praktično vaš vršnjak, veličanja postaju tragikomična. Takvo dete, sad već čovek, neće prestati da traži ženu ili muža sa podjednako snažnom refleksijom svog božanstva. 

Rezultat je tužan, u suštini potrage je tiranin, neko ko će stati u kraj njihovoj neobuzdanosti. Podsvesno će prezirati onog kome je idol.

Kod majki je primetan još jedan sindrom: ma kako se gnušale svog partnera, od koga se često razvode, vaspitanje sina će ići u pravcu pravljenja njegove kopije. Tako srpska mati odgaja begove, manipulatore i lenštine. Tatine ćerke su ipak sposobnije od maminih sinova, što je razlika između drugospoznatog – Elektra kompleksa i prvog, frojdovskog - edipovskog. I proizvod sveprisutnog patrijarhata, ugroženog emancipacijom, gde ženi ne preostaje ništa do da se dovija i radi za dvoje.



Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana_Stepanovic

Zukorlić i 450 miliona evra

Strane kompanije iznele su iz Srbije za prvih devet meseci ove godine 450 miliona evra svoje dobiti. Zar nije uobičajeno, pitaju se oni koji se pomalo razumeju u ekonomiju, da se dobit reinvestira ...

30.11.2016. Biljana Stepanović Detaljnije
<Ivan Bjelajac, operativni direktor kompanije GoDaddy Belgrade

Novca ima, nedostaju nam ideje

U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investira...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Vlada Srbije pokušava da i RTB Bor „utopi“ Kinezima

Kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih t...

30.11.2016. Marica Vuković Detaljnije
<Nataša Jokić, novinarka

Najveće banke i korporacije ne plaćaju poreze

Ne verujem da bi čovek kao Tramp na čelu SAD mogao da donese bilo kakvo suštinsko poboljšanje. Tramp je najavio da će za državnog javnog tužioca postaviti čoveka koji je, kao i on sâm, ubeđeni rasi...

30.11.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
< Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu

Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao...

30.11.2016. Dunja Milošević Detaljnije
<Britansko-srpski forum za razvoj preduzetništva

Preduzetništvo se uči od detinjstva

Ideje ne donose novac. Postoje hiljade ideja sa kojima se ništa nije desilo. Ključna stvar je pretvoriti ideju u biznis. Biznismeni prave novac od ideja, ali nažalost često od tuđih. Od 2010. godin...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kakve su šanse da razvijemo banjski turizam

Lečenje, velnes, promena pola...

Srbija postaje vodeća turistička destinacija na Balkanu, ocenio je ugledni informativni kanal Euronews nakon nedavno završenog sajma turizma u Londonu World Travel Market 2016. Dakle, neki ozbiljni...

30.11.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Savet za privredu i Privredni savet

Narodna skupština je 7. oktobra usvojila izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave. Radilo se zapravo o izmeni jednog člana zakona (čl. 35) u kome se menja odnos raspodele sredstava koja loka...

30.11.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Srbija ne koristi izvore energije koji su joj dostupni

Voda iz zemlje čeka da postane energent

Srbija ima ukupno 238 geotermalnih izvora i bunara, po čemu spada u sam evropski vrh, tvrde stručnjaci. Ipak, taj potencijal je uglavnom neiskorišćen Geotermalni izvori se svuda u razvijenom svetu...

30.11.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Koliko su srpski privredni sudovi (ne)efikasni

Kako neradnici da napuste pravosuđe

Svaki spor između dva privredna subjekta može se završiti na sudu i efikasnost, doslednost i pravednost sudija često predstavljaju razliku između toga da li će neki biznis propasti ili opstati. Pre...

30.11.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram

Put do milijardu dolara

Odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg pon...

30.11.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Sejšeli i klot pasulj

Došlo dete iz škole jedan dan veoma radosno. Ostvarilo je neverovatan uspeh. Dobilo preko 50 petica, samo taj dan, što je više nego iko ikad u istoriji škole. Saopštava da ima u planu dobijanje još...

30.11.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Jasna i Miroslav Stojanović, vlasnici radnje „All nut“

Najveći problem je nedostatak informacija

I pored ovogodišnje promocije preduzetništva, ne vidimo nikakvu pomoć od države, naprotiv, imamo utisak kao da država spotiče preduzetnike na svakom koraku. Kako je naša delatnost specifična, niko ...

30.11.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Rajko Radovanović, Univerzitet Harvard

San srpskih studenata

U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je...

30.11.2016. Katarina Stevanović Detaljnije
<Zakon o privrednim komorama stupa na snagu 1. januara

Obavezno članstvo, a i članarine

Privrednici se protive obaveznom plaćanju članarine u Komori zato što je sloboda udruživanja utemeljena Ustavom, što podrazumeva i slobodu neudruživanja. To znači da svako može sam da odluči da li ...

01.12.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Irena Gajić, arhitekta i ilustratorka

Slušanjem sebe do promene profesije

Česte promene posla u Srbiji nisu retkost. Međutim, promeniti profesiju za mnoge zvuči kao preveliki, ako ne i herojski izazov. Rad Irene Gajić, arhitektice i ilustratorke iz Beograda, predstavlja ...

01.12.2016. Dušan Jurić Detaljnije
<prof. dr Dejan Popović

Razgovor: Dijana Ivanov Kadić i Dejan Popović

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna...

01.12.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Kako nadrilekari leče stres

Da se prejedem il’ da kupim cipele

"Psihići” su rezervisani za ludake, a biti lud u Srbiji je sramota, što potiče od manjka spoznaje sopstvene situacije. Uostalom i to košta, bar hiljadu i po po seansi pa do pedesetak evra, od kojih...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Roditeljstvo

Ta čudna stvorenja - deca

Čudniji od dece su njihovi roditelji. Toliko umeju da budu naporni, pasivno agresivni, aktivno agresivni, razmetljivi i hvalisavi, da je pravi rebus šta će od te njihove dece na kraju da ispadne N...

01.12.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije