Miodrag Gračanac, Evrotehna - Kraljevo

Tajna je u fleksibilnosti

01.06.2015. Nebojša Bugarinović 0
tajna je u fleksibilnosti tajna je u fleksibilnosti

Evrotehna je otpočela rad 2000. godine sa pet ljudi, u malom prostoru i sa namerom da izvozi elektroormane na rusko tržište. U petnaestu godinu postojanja ušla je sa godišnjom proizvodnjom vrednom dva i po miliona evra, paletom proizvoda najvišeg evropskog kvaliteta, bez ikakvih dugova i sa sedamdeset dva zaposlena radnika koji svakodnevno odašilju šlepere proizvoda visokog stepena obrade i redovno primaju plate znatno veće od proseka u branši. U svet iz ove male fabrike odlaze REK i elektroormani, od najmanjih pa do onih koji su veliki kao soba, kakve isporučuju Simensu



Zapadnomoravska dolina je nekada predstavljala, uz Beograd, ekonomsku kičmu Srbije. Na stotinak kilometara se stisnulo pet velikih finansijskih i proizvodnih centara – Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik i Kruševac. Danas tek poneko uspešno preduzeće podseća na staru slavu, a čini se da sada svako oveće selo u Sremu ima više stranih investicija nego čitav ovaj potez sa više od pola miliona stanovnika. Miodrag Gračanac, direktor kraljevačke Evrotehne, koja je jedan od retkih svetlih primera, smatra da je, pored nedostatka auto-puta, savremenih pruga ili aerodroma i sposobnost, odnosno nesposobnost lokalnih samouprava uzrok ovakvog stanja.

„Kod nas je problem pronaći i kupiti odgovarajuće zemljište. U Inđiji ili Staroj Pazovi je lokalna samouprava kupila zemljište, potpuno ga infrastrukturno opremila i prodala po razumnoj ceni. S druge strane, nije se svuda mnogo gradilo pored auto-puta. Recimo, Niš se nalazi pored važnih saobraćajnica, imao je izuzetan kadar i izvanrednu infrastrukturu Elektronske industrije i MIN-a, ali su sada ti pogoni prazni", kaže Gračanac.

Kako ste kao perspektivni kadar jednog velikog sistema kakva je bila Prva petoletka, došli na ideju da posao nastavite kao direktor privatne firme koja je u početku proizvodila relativno jednostavan proizvod?
Mi smo u prve dve godine proizvodili isključivo za Rusiju gde je moj brat Miroljub već imao firmu koja se bavila šemiranjem elektroormana, odnosno ugradnjom elektroopreme u kućišta. Pošto je cena ormana bila visoka, a rokovi nabavke sa Yapada vrlo dugi, procenio je da bi bilo zgodno organizovati proizvodnju kod nas. Ja sam kao mašinski inženjer do tada radio u Prvoj petoletki u Trsteniku, na mestu upravnika projektovanja u Industrijskoj pneumatici.

I onda padne bratski dogovor?
Jeste. Za godinu dana smo pored roditeljske kuće u Konarevu napravili malu fabriku i započeli proizvodnju. Posle nekih godinu i po dana pojavili smo se na Sajmu tehnike u Beogradu, poseta štandu je bila solidna i počeli smo polako da prodajemo ormane i na domaćem tržištu. Nastavili smo da se širimo, najintezivnije 2009, 2010. i 2011. godine, kada je građevinska operativa kod nas bila najaktivnija, a i situacija u Rusiji je bila dobra. Od sedamdeset dva radnika, deset su sa visokom spremom, mahom mašinskih inženjera.
Danas sve što radimo, radimo po sopstvenoj konstrukciji i to je naš najveći kapital, jer možemo brzo napraviti bilo kakav energetski ili REK orman, kao i proizvesti neki novi specifičan proizvod ili dodatnu opremu koja služi za povezivanje i ugradnju.

Kako stojite sa opremom?
Oprema nam je univerzalna. To su CNC mašine koje se brzo programiraju i u vrlo kratkom roku možemo da napravimo konstrukciju i proizvedemo sasvim novi proizvod. To nam je prednost i na domaćem i na nekim stranim tržištima. Rusija nam je i sada značajno tržište, ali dosta naših ormana odlazi u Austriju, a sve smo prisutniji u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i ove godine naročito u Crnoj Gori. Deo proizvoda izvozimo direktno, a deo ide preko drugih firmi koje u njih ugrađuju dodatnu opremu, tako da smo prisutni, što se kaže, od juga Afrike pa do Vladivostoka. Imali smo velike poslove u Angoli, u Kataru i Emiratima. Trenutno firma Svetlost teatar pravi u Kuvajtu jedan veliki multimedijalni centar za koji koristi naše ormane. Sličan posao smo pre nekoliko godina obavili u Dohi, reference su nam bile izuzetne, pa smo vrlo lako prošli i ovde. Upravo sada kreće isporuka poslednjih ormana.

Širenje kompanije nije sprečila ni ekonomska kriza koja je dobrom broju fabrika poslužila kao alibi za pad proizvodnje i otpuštanje dela zaposlenih?
Mislim da se tajna krije najpre u našoj fleksibilnosti, odnosno sposobnosti da se vrlo brzo prilagodimo zahtevu kupca i napravimo potpuno nov proizvod i ono što tržište traži. Mimo naših očekivanja, mi smo i prošle godine imali solidan rast od desetak procenata, a da nismo ojačavali inženjerski kadar i da smo nastavili da proizvodimo samo familiju konfekcijskih energetskih ormana, verovatno nas ne bi bila ni trećina i pitanje je da li bismo opstali. Trenutno nijedna naša mašina nije starija od šest godina i sve je sa Zapada. Reč je o mašinama poslednje tehnološke generacije, pa što se tiče asortimana i kvaliteta možemo da proizvedemo sve. Svakako da postoje i produktivnije mašine, ali da imamo toliko tržište nabavili bismo i njih.

A koliko je na vaše širenje uticalo eventualno gašenje konkurencije?
Kod nas u zemlji se jeste gasila konkurencija, ali ono što mi proizvodimo u poslednjih pet-šest godina, to uglavnom ide vani, jer u Srbiji nažalost nema mnogo posla. Takođe, mi ovde imamo konkurenciju iz uvoza. Proizvodi iz Evropske unije su oslobođeni carine, a ona nije mnogo velika ni za proizvode koji stižu iz Turske i Kine.

Čini se da ste i kao direktor uspeli da zadržite inženjerski koncept - da je kvalitet primaran i da proizvodnja mora pratiti najviše svetske standarde.

Najpre mora da se napravi kvalitetan proizvod i da se poštuju rokovi. Kada ste dobavljač neke ozbiljne zapadne firme, ona pod broj jedan stavlja pouzdanost, pod broj dva kvalitet i tek pod tri cenu. Ako niste pouzdani i ako nemate kvalitet, nema ni govora o poslu. Trebaju vam godine da vas prihvate kao dobavljača – u početku nikad puno, pa onda sve više i više – ali vam je još mnogo teže da to zadržite. Jednostavno, greške vam ne praštaju. Vi ste sa Balkana, stalno ste pod nekom sumnjom, dovoljno je da napravite malu grešku i to je to.

Kažete da je Evrotehna dobro poslovala i prošle godine. Sećam se da ste prošlog leta rekli da vas je sramota, jer  prvi put radite u tri smene i vikendom. O čemu se, zapravo, radilo?
To je bio jedan ad-hok posao za Taškent. Naš kooperant iz Srbije je isporučivao neke saobraćajne sisteme i, nažalost, najveći deo ugovorenog vremena je istekao dok se nisu usaglasili tehnički detalji, pa je nama ostalo, umesto šezdeset, samo dvadeset dana da završimo posao i bili smo prinuđeni da radimo dvadeset četiri sata dnevno, što ja ne volim i što ranije nismo radili. Naravno, da ne bismo našeg dugogodišnjeg kupca doveli u velike probleme i situaciju da plaća penale, mi smo uspeli to da napravimo i dobili smo bonuse iznad ugovorene cene za povećane troškove. Posao smo završili na obostrano zadovoljstvo.



Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetprvom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<dragana janjić, vinarija „aleksić“ vranje

Ko je spreman da rizikuje, može i da uspe

Trebalo bi da nam je država "druga majka". Svesne smo kroz šta naše društvo prolazi i znamo da će to još trajati, mada ne i koliko dugo. Ako budemo čekale da nam država obezbedi bilo šta, od nas ne...

31.05.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<tajna je u fleksibilnosti

Tajna je u fleksibilnosti

Evrotehna je otpočela rad 2000. godine sa pet ljudi, u malom prostoru i sa namerom da izvozi elektroormane na rusko tržište. U petnaestu godinu postojanja ušla je sa godišnjom proizvodnjom vrednom ...

31.05.2015. Nebojša Bugarinović Detaljnije
<finansije

Ko je profitirao a ko je izgubio

Nakon gubitka na nivou sektora u 2013. godini, banke su prošle godine ukupno ostvarile dobit od 28 miliona evra, uprkos ogromnom gubitku Srpske banke od 136,5 miliona evra Nakon gubitka u 2013. ...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<prodaja krivotvorene robe u srbiji

Na pijaci lepe etikete

Tržišna inspekcija je ove godine oduzela ukupno 59.150 komada razne robe: odeća, obuća, sportska oprema, torbe, naočare, piće, čokolada. Uglavnom, najveći broj je oduzetih tekstilnih proizvoda i ga...

31.05.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<Šta će biti sa preduzećima u restrukturiranju

Svako čeka svoj sudnji dan

Na kraju je ispalo da je ministar privrede Željko Sertić uspeo da ubedi misiju MMF-a da bar za 17 preduzeća u dugogodišnjem restrukturiranju produži veštački život u kome se nalaze na račun države,...

31.05.2015. Marica Vuković Detaljnije
<kolumna

Mogući pravci poreske reforme u Srbiji

Poreska reforma za cilj treba da ima pomeranje fokusa Poreske uprave sa represije na servisiranje poreskih obveznika. Samo na taj način može se obezbediti da poreski obveznici mogu da rade, zarade ...

31.05.2015. Dr Goran Radosavljević, docent na FEFA Detaljnije
<Šta vas čeka ako započnete mali biznis

Sto nameta, čak i porez unapred

Države sa jakom privredom o malim preduzećima vode računa. U Srbiji je sve suprotno: MSP u našoj zemlji čak ne učestvuju u kreiranju zakona koji se na njih odnose. Time se, kod nas, bave birokrate ...

31.05.2015. Milan Vučković Detaljnije
<ilon riv mask, biznismen, pronalazač i investitor

Svemir je granica

Uneo je revoluciju u bezbedni transfer novca preko interneta, osnovao prvu privatnu kompaniju koja je lansirala raketu u svemir, dizajnira i proizvodi električne automobile najnovije generacije. Ve...

31.05.2015. Ana Krajnc Detaljnije
<dr dušan pavlović

Igra oko vrtića

Pre nekoliko meseci, beogradska uprava donela je odluku o izjednačenju privatnih i "gradskih” vrtića tako što je svim vrtićima omogućila da upisuju decu po subvencionisanoj ceni od 5.540 dinara. Ci...

31.05.2015. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<izvoz

Prava korist je od neto izvoza

Domaća prehrambena industrija otkupljuje sirovine od domaćih proizvođača  i izvozi proizvode više faze prerade koji donose priliv deviza u zemlju Prema analizama svih relevantnih institucija, od...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
<prodaja municipalnih obveznica

Na prste jedne ruke

Nakon šabačkih municipalnih obveznica koje su emitovane javnom ponudom krajem prošle godine, opština Stara Pazova druga je po redu lokalna samouprava u Srbiji koja je početkom maja emitovala opštin...

31.05.2015. Olivera Bojić Detaljnije
<petar gošev

Kriza tera investitore iz regiona

Makedonska kriza je u čitav region unela političku nestabilnost, zbog koje bi investitori mogli početi da zaobilaze i Srbiju, koja osim toga ne bi trebalo da oseti neke veće turbulencije u privredi...

31.05.2015. Milka Gojković Detaljnije
<borba kine i amerike za prevlast u aziji

Reciklaža dolarskih rezervi

Azijska banka za infrastrukturne investicije pod kontrolom Kine biće konkurencija Svetskoj banci i Azijskoj razvojnoj banci i izazov Americi i Japanu oko dominacije na Dalekom istoku Poslednjih ...

31.05.2015. Miloš Obradović Detaljnije
< korporativizacija u srbiji, hrvatskoj i crnoj gori

Izmena strukture zaposlenih

Srbija je poslednja država u regionu koja je započela proces korporativizacije svoje elektroenergetske kompanije. Naime, nacionalne elektroenergetske kompanije Hrvatske i Crne Gore, HEP i EPCG, pro...

31.05.2015. Gordana Bulatović Detaljnije
<izbor buridanovog magarca

Izbor Buridanovog magarca

Da li Srbija u ovom trenutku može da se opredeli između Istoka – Rusije i Zapada – Evropske unije? Šta Srbija dobija tim opredeljenjem u ovom trenutku? Jedno je sigurno – neprijatelja. Može li, sa ...

31.05.2015. Nikola Vujinović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Beograd Detaljnije
<Đorđe marković, biolog, astronom, biofizičar

Od đačkog doma do svetskih simpozijuma

Svoj dečački san da će kad poraste biti naučnik, dvadesetčetvorogodišnji Đorđe Marković ostvaruje sledeći svoja interesovanja i ambicije. Završio je osnovne i master studije biologije, a trenutno u...

31.05.2015. Katarina Stevanović Detaljnije
<zoran ivošević, bivši sudija vrhovnog suda srbije i profesor pravnog fakulteta univerziteta union

Razgovor: Antonela Riha i Zoran Ivošević

Krajem aprila premijer Aleksandar Vučić najavio je promenu Ustava Srbije u naredne dve do tri godine. Već posle nekoliko dana, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković dostavila je Odboru za ust...

31.05.2015. Antonela Riha Detaljnije
<valjevo

Utemeljeni lokalpatriotizam

Valjevo je maleni grad od nekih 70.000 stanovnika u užem jezgru, dok s raskošnom okolinom „nagura" i do 120.000 žitelja. Specifičan je po mnogim stavkama, ekološkim, geografskim, kulturnim, sociolo...

31.05.2015. Stana Cucić Detaljnije
<noć muzeja

Oštar pogled iznutra

Noć muzeja je manifestacija koja već godinama pokazuje koliko kultura ima smisla. Koliko su je Beograđani žedni, kao i stanovnici drugih srpskih gradova,  samo ako im se pristupi na pravi način. Sa...

31.05.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<toio lampa

Toio lampa (1962)

Među mnogim značajnim objektima italijanskog dizajna sredine prošlog veka, Toio lampa Akile Kastiljonija ima nesumnjivo primarnu ulogu. Akile je bio jedan od trojice braće Kastiljoni. Iako najpoz...

31.05.2015. Biljana Bilaković Detaljnije
<cirkus

Zlatni klovn ili vašarska zabava

 „Cirkus se kod nas doživljava pežorativno, vezuje za lakrdiju i politiku i čini se sve da se sreže", počinje Marijana svoju priču, i tužnu i divnu. Artiste nazivaju „cirkusantima", što još ne mogu...

31.05.2015. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Protivgradne i propagandne rakete

Uplakani, razočarani i u neverici ljudi su posmatrali kako im nevreme sve uništava a da nijedna protivgradna raketa nije ispaljena. „Sve mi je uništeno. Imao sam najbolji zasad jagoda u ovom delu ...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije