Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

„Tetke“ i druge priče za malu decu

01.12.2017. Dijana Ivanov Kadić 0
Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regulatornih tela, nevladinog sektora, tužilaštva, policije i sudstva ozbiljno i koordinirano rade na sprečavanju koruptivnih radnji. Suprotstavljanje korupciji je i kulturološko pitanje


U danu kad razgovaramo objavljeno je da je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije podnela ostavku posle samo dva meseca na toj funkciji. Da li vas je iznenadila ta vest i kako ste je razumeli?

Nije uobičajeno da neko ko je konkurisao na tako odgovorno i osetljivo mesto, kao što je funkcija direktora Agencije za borbu protiv korupcije na dužnosti provede samo dva meseca, a onda bez ikakvog uverljivog obrazloženja podnese ostavku. Sami akteri znaju o čemu je reč. A akteri su direktorka, moguće neki od članova Odbora i svakako oni nevidljivi pojedinci iz struktura političke moći koji pokušavaju, nažalost često i uspevaju, da utiču na odluke suprotne ključnim pravilima i normama. Ako ima prostora za bilo kakve spekulacije i slobodna tumačenja, onda pored stvarno ličnih razloga, koji su svakako mogući, ostaje i mogućnost da je na direktorku Agencije vršen pritisak. U tom slučaju je opravdana odluka svakog odgovornog čoveka ili da se tome suprotstavi, ili da spakuje stvari i ode sa te funkcije. Nisam sklon da u našim ne samo današnjim okolnostima nego i okolnostima koji vladaju u ovoj zemlji nekoliko decenija, tražim od ljudi lično herojstvo. Ono ne rešava probleme. Probleme rešava zajednički,  odgovoran i javnosti dostupan rad svakog pojedinca u institucijama.


Sada već bivša direktora se zalagala za „veću otvorenost" Agencije, objavljeno je više podataka o kontrolama koje su sprovedene i o njihovom ishodu, kao i o vanrednim kontrolama imovine pojedinih funkcionera. U kojoj meri su ovakvi potezi mogli biti sporni za vlast, iako su sastavni deo posla Agencije?

Ako nekome smeta izvršavanje zakonskih obaveza ili iza zavese želi da se ne proveravaju neka lica kao što su gospodin Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Tomislav Nikolić ili bilo koji drugi funkcioner koji pripada partijama na vlasti, onda je to ozbiljan problem pokušaja da se utiče na selektivnost kontrole.
Takođe mislim da bi trebalo obaviti kontrolu bogatstva i imovine funkcionera koji su učestvovali u vlasti, imali funkcije u javnim preduzećima i ustanovama u prošlosti, najmanje poslednjih 10 godina. Svašta bi isplivalo na površinu. Vulinova i  druge „tetke" su priče za malu decu. Mnogi ne bi mogli da objasne odnos između njihovih primanja, plaćenih poreza i ogromnog bogatstva koje su stekli učešćem u vlasti ili saradnjom sa vlašću.


Nulta tolerancija na korupciju je često navođena kao prioritet političkih partija, naročito u predizbornim kampanjama. Slučaj 24 sporne privatizacije još nije rešen.

Sasvim je normalno da se u predizbornim kampanjama to pitanje izvlači kao jedno od najbitnijih. Međutim, kada se završi izborni proces i podeli plen, pobednici zaborave na data obećanja. Zaboravi se čak i na ono što su novi baštinici vlasti žestoko govorili o svojim prethodnicima koji su pre njih sedeli u stolicama moći i vlasti.
Konkretno, kada je reč o 24 sporne privatizacije, smatram da je to samo jedna simbolična kampanja. Problem je u tome što nisu sporne 24 već bar preko 50% svih privatizacija. Privatizacija je bila postavljena kao sistemska preraspodela bogatstva, otimačina, uništavanje domaće privrede. A akteri? Pa neki su se obogatili, neki su potom to bogatstvo proćerdali. Svakako sve privatizacije iz prošlosti, pa i ove sada koje su preostale, odvijaju se uz „prisustvo vlasti" i korupcije i odsustvo objektivne kritički utemeljene javnosti.


Visoko pozicionirani političari iz sadašnje, a naročito iz prethodnih garnitura se prozivaju za korupciju, ali uglavnom ne postoji epilog takvih slučajeva. Zašto?

Tri su moguća razloga. Prvi da se nisu pažljivo prikupile činjenice, namerno ili nenamerno. Drugi je da postoji autocenzura kod ljudi zaposlenih u institucijama u smislu „zašto ja da se zameram ovima koji su moćni? Mogu imati negativne posledice". Treći je direktna kontrola od strane nosilaca političke moći nad ljudima koji rukovode određenim institucijama: naloži se nekome u sudstvu, policiji, tužilaštvu, regulatornim telima, da „ne čačka određeno pitanje". Ovo o čemu sam govorio nalazi potvrdu u stalnom „ratu" poverenika za informacije od javnog značaja i pojedinih institucija koje radije plaćaju kazne, nego da omoguće javnosti da zna. Troše na taj način državne resurse, a da nikom za to ne odgovaraju.
Danas već smešno zvuči kada pojedine funkcionere iz vlasti pitate šta se desilo sa konkretnim slučajem u kome postoje indicije na korupciju, i dobijete odgovor: „To rade nezavisne institucije sistema i one će sve ispitati."
Svakako postoji nemali broj slučajeva korupcije i trgovine uticajem koji imaju epilog saglasno zakonskoj regulativi, ali je reč o korupciji na nižem nivou vlasti, lokalnim samoupravama, školama, drugim ustanovama. Jednom rečju, krupne političke figure su bile i ostale zaštićene i nedodirljive.  



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije