Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

01.04.2017. Bogdan Petrović 0
Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“ Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srbija uspela da se mimo članstva u EU razvije više od najnerazvijenije članice EU – kakvog onda smisla ima to članstvo.

Pred poslavu šezdesete godišnjice Rimskih ugovora, koji predstavljaju preteču današnje EU, lideri četiri najveće države članice na sastanku u Versaju 6. marta (ne računajući Veliku Britaniju, koja treba svakog časa da pokrene proceduru za istupanje), obznanili su nameru da se EU konfiguriše kao zajednica gde postoji „više brzina" integracija. Iako se o konceptu EU sa više brzina (odnosno koncentričnih krugova) diskutuje već neko vreme, na samitu u Versaju takav koncept je dobio javnu podršku od strane lidera najmoćnijih država u Evropi.

Rimskim ugovorima, kojima je osnova Evropska ekonomska zajednica, potpisanim 28. marta 1957. godine, kao jedan od ciljeva predviđeno je formiranje što bliže unije. Od tada, od prvobitnih šest potpisnika-članica, Evropska ekonomska zajednica se transformisala u Evropsku uniju sa 28 članica. 

Proširenje EU otežalo je njeno funkcionisanje, ali do izbijanja finansijske krize 2008. godine nije bilo većih teškoća 

Najveće proširenje desilo se 2004. godine sa 10 novih članica i 2007. godine sa Bugarskom i Rumunijom, kojoj će se pridružiti Hrvatska tek 2013. godine.

Povećanje broja članica dovelo je do daljeg usložnjavanja mehanizama odlučivanja u samim organima Unije. Evropska komisija, na primer, pošto svaka država ima svog predstavnika, trenutno ima čak 28 članova. Za niz odluka Evropskog saveta potrebna je jednoglasnost svih članica. Mehanizam odlučivanja konsenzusom podseća na SFRJ nakon Ustava iz 1974. godine – sa posledicama koje su nam svima dobro poznate.

I nakon velikog proširenja sa istočnoevropskim državama EU je funkcionisala u početku bez većih problema, ali je finansijska kriza 2008. godine pokazala da postoje mnogi problemi.

Finansijska kriza 2008. godine u korenu menja percepciju Unije

Međutim,  nakon izbijanja svetske finansijske krize, dolazi i do naglog opadanja evroentuzijazma, i to ne samo među novoprimljenim članicama. Kreditna ekspanzija je prestala – novac više nije tekao u potocima prema južnoj i istočnoj Evropi. Politika štednje, formulisana i sprovođena pre svega pod uticajem Nemačke, dovela je i do velike recesije u pojedinim članicama evrozone, a posledice su se osetile i u ostalim državama.

Finansijski problemi Grčke bili su okidač velike krize u evrozoni. Finansijsku pomoć, osim Grčke, zatražile su i Portugalija, Irska, Kipar, dok su se Italija i Španija jedva „provukle" bez pomoći. U podršku finansijama problematičnih država morao se uključiti i MMF. 

Posledice finansijske krize ostavile su dubok trag u političkom tkivu u državama članicama. U čitavom nizu država, pojavile su se razne alternativne stranke i pokreti. Kandidati koji su protiv establišmenta počinju da ugrožavaju politički sistem, koji se do tada u najvećem broju država zasnivao na višedecenijskom smenjivanju dve stranke na vlasti. Bauk pobede populista kao što su Bepe Grilo i Mari le Pen kruži Evropom, a izbori ove godine u Francuskoj se očekuju sa velikom neizvesnošću, iako usled dvokružnog izbornog sistema, pobeda Le Penove ne izgleda preterano verovatna. 

U međuvremenu, na vlast u nekoliko država istočne Evrope su došli političari koji počinju da sprovode politike koje nisu po volji evropskom mejnstrimu, a koji su od „umerenih" desnih stranaka postali „radikalno desni" ili „populisti". Počelo je sa Viktorom Orbanom u Mađarskoj, čije su neortodoksne politike dovele više puta do sukoba sa Briselom. Orban je „utabao" put kojim je krenula i Poljska (nešto „mekši" je Fico u Slovačkoj), gde je vlada kojom upravlja iz senke Jaroslav Kačinjski došla u otvoreni sukob i sa briselskom administracijom i sa ostalim članicama, a posebno sa Nemačkom. Sukob je počeo oko izbora članova ustavnog suda, nastavio se oko migracija, a kulminacija je bila u protivljenju reizbora Donalda Tuska na čelu Evropskog saveta, koje je bilo praćeno blokiranjem zajedničkog saopštenja. Inače, taj čin pokazuje svu složenost funkcionisanja EU – Tuska je bilo moguće izabrati kvalifikovanom većinom glasova, ali saopštenje sa sednice nije moglo da se usvoji, jer je zahtevalo konsenzus. Dodatni paradoks je da je za predsednika Evropskog saveta izabran kandidat koji nema podršku svoje matične zemlje, što je bio šamar koji su ostale države uputile Poljskoj.

Otuđenost odlučivanja u EU 

Mehanizmi odlučivanja u EU doveli su do potpunog raskoraka između običnog građanina i briselske birokratije. Sve više je prisutan osećaj da umesto izabranih lidera neko drugi upravlja sudbinom zemlje. Odnosno, da neizabrani evropski birokrate diktiraju i zakone i ponašanje u pojedinim zemljama. Taj osećaj dodatno je izražen i u strahu od moći Nemačke, koja nakon ujedinjenja ubedljivo dominira u Uniji, i po broju stanovnika i po veličini ekonomije. Nakon ogromnih izdvajanja za razvoj nekadašnje DDR, Nemačka je posle 2000. godine ostvarila ogroman prosperitet. Sa druge strane, Francuska, koja je do tada predstavljala pandan Nemačkoj, počinje da zaostaje i ekonomski uz slabljenje političkog uticaja. Niz slabih i komičnih predsednika (Oland i Sarkozi) stavio je Francusku u podređenu ulogu. Posledica je apsolutna dominacija Nemačke (nakon izbora Trampa, Merkelovu nazivaju „liderom slobodnog sveta"), usled njene ekonomske snage i slabosti Francuske.

Posledice nepoverenja građana u evropske strukture pokazuje i tendencija opadanja odziva na izborima za Evropski parlament. Sa 62% odziva birača 1979. godine, on je opao na samo 42,5% 2014. godine, iako su u međuvremenu znatno povećane nadležnosti tog tela. Parlament je dobio pravo da odlučuje o izboru Evropske komisije (što ranije nije bio slučaj), usvaja obavezujuće propise – a sve manje i manje birača to zanima. 

Pad odziva pokazuje da birači sve manje i manje imaju poverenja u evropske institucije. Na nacionalnom planu, primetno je povećanje popularnosti evroskeptičnih stranaka. 



Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Zapaljiv vazduh i opasne namere

Kako li se osećaju oni nesrećni radnici, na primer Goše iz Smederevske Palanke, koji bukvalno nemaju ni hleba da jedu, pa im se jedan kolega zbog toga i ubio, kad uveče očajni dođu kući, uključe te...

30.03.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
< Zorica Popović, generalna direktorka kompanije Eliksir grup

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomij...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Zašto je spora reforma javne uprave

Tortura partijskih eksperata

Najveći problem u funkcionisanju državne uprave nije višak zaposlenih, već kadrovi bez znanja i iskustva, često sa sumnjivim diplomama, ali s blagoslovom vladajuće koalicije. Na drugoj strani imamo...

30.03.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Zašto Vlada Srbije daje Aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju

Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla" jeste, ...

30.03.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Srbija u „Evropskoj uniji sa više brzina“

Trčimo li nerealnu trku

Konstatacijom da će se od Srbije tražiti da u trenutku prijema bude ekonomski jača od „najslabije" članice EU, čak i ubeđene pristalice evrointegracija nemaju odgovor na sledeće pitanje: ako bi Srb...

30.03.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Šta se desilo sa unakrsnom proverom imovine i prihoda

Težak posao, nikakva korist

Broj zaposlenih u Poreskoj upravi nedovoljan je i za sprovođenje redovnih nadležnosti, a ovo bi bio relativno veliki dodatni posao. Unakrsna procena poreske osnovice bi zahtevala angažovanje većeg ...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Balkanska carinska unija

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuj...

30.03.2017. Prof. dr Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije

Nije kažnjiv monopol nego zloupotreba

Kada se u Srbiji za nekog kaže da je monopolista, to odmah bude kvalifikovano kao nešto loše. Ne postoji, međutim, znak jednakosti između monopola i povrede konkurencije. Nije na Komisiji da spreča...

30.03.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Dragana Zorić, rukovodilac kontrole kvaliteta, METRO Cash & Carry Srbija

Najviši standardi kvaliteta

Jedno od najvažnijih pitanja za potrošače jeste bezbednost namirnica i kontrola kvaliteta. Kako regulišete prodaju da biste potrošačima ponudili isključivo zdravstveno bezbedne i sveže proizvode?&n...

30.03.2017. Dragana Zorić Detaljnije
<Mark Talmon, osinvač kompanija Viber i Juno

Obaveštajac u svetu aplikacija

Osnivač jedne od najpopularnijih mobilnih aplikacija za komunikaciju, Viber, odlučio je prošle godine da uđe na tržište taksi usluga u Njujorku. Njegova najnovija aplikacija Juno, koja je za godinu...

30.03.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

U RIK-u moraju da sede nestranački ljudi

Republička izborna komisija (RIK) je najvažnije telo u domaćem izbornom procesu. Ona određuje ko je kvalifikovan za izborni proces, po kojim pravilima izborni proces treba da se odvija, koliko je b...

30.03.2017. Dr. Dušan Pavlović Detaljnije
<Jelisaveta Vasilić, Savet za borbu protiv korupcije

Zakoni i pravosuđe su prepreka za investicije

Kada se analiziraju sporovi vođeni u postupcima privatizacije, onda se jasno vidi da je Agencija za privatizaciju veoma retko gubila sporove, iako je svojim lošim radom uništila mnoge subjekte priv...

30.03.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Nema pred državom ljubimaca! Ili ima?

Koliko je Srbija pravna država bez mane i straha u kojoj nema cile-mile već samo duh i slovo zakona, posvedočio nam je primer neustrašivog obračuna države i njenog pravosudnog aparata sa jednom umi...

30.03.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Kakvi su zaista uspesi vlade u 2016. godini

Odlični smo, na začelju regiona

Vlada Srbije, a posebno njen predsednik Aleksandar Vučić, i u trenutku pisanja ovog teksta predsednički kandidat, sasvim neumereno se hvali ogromnim uspesima Vlade, od toga da smo "spaseni od bankr...

30.03.2017. Goran Radisavljević Detaljnije
<Finansijski problemi najstarije zadužbine u Srbiji

Da li će biti vraćena Kolarčeva imovina?

Za godišnje održavanje zgrade Zadužbine potrebno je manje novca nego za novogodišnji  doček  na Trgu republike. Novi član Upravnog odbora, gradonačelnik Siniša Mali nije obećao finansijsku podršku ...

30.03.2017. Vesna Vujić Detaljnije
<David Antonijević, Ekonomski fakultet Beograd

Lakše je kad nisi razmažen

Dok studira, bavi se studentskim organizovanjem, mentorstvom učeničkih kompanija, ali i studenata, posreduje između uprave fakulteta i kolega, radi u Menzoteci... I pored svega, godine „čisti" u pr...

30.03.2017. Milena Stević Detaljnije
<Omladinska studentska štampa nekada i sad

Ko je ubio kritičnost

"Zenit  omladinske i studentske štampe bio je pred raspad Jugoslavije.  U toj istorijskoj konstelaciji, kada je  omladinska štampa bila u usponu, a država  nije,  omladinska i studentska štampa je ...

30.03.2017. Jelena Stojančić Detaljnije
<Dijete

Je li bolje da ljulja ili da žulja

Dan za danom i onda dođe takav da staneš pred ogledalo. Pa zavapiš u čudu: „Majku mu, je l’ sam ovo stvarno ja?" Uzgred, mislila sam da sam jedinstvena po tamanjenju čokolade u krevetu i zalivanju ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Pozorište Lektira

Kad neće da čitaju, bar neka gledaju

„Na ovaj interaktivan način mogu da se obrade i drugi predmeti osim srpskog i stranih jezika", uvereni su u „održivost" svog metoda. Predstava je lako sklopiva, sve stane u dva kofera, a merdevine ...

30.03.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije