Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington

Tržišno rivalstvo je zdravo

01.05.2016. Gordana Bulatović 1
Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington

Moja su očekivanja, bazirana na iskustvima mnogih drugih zemalja, da je potrebno od 20 do 25 godina kako bi se stvorila široka svest među učesnicima na tržištu  – pogotovo manjim preduzećima – o pravu konkurencije. Na deset godina, trebalo bi da bude moguće posmatrati trend rastuće svesti. Imajući ovo u vidu, verujem da je sistem zaštite konkurencije na Balkanu na obećavajućem početku


Efikasnost u obezbeđivanju ravnopravnih uslova za sve učesnike na jednom tržištu  ne može se ostvariti preko noći, kaže za „Novu ekonomiju"  Vilijam Kovačić, profesor američkog Univerziteta Džordž Vašington i direktor Agencije za konkurenciju i tržište Ujedinjenog Kraljevstva (CMA), inače jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pitanja zaštite konkurencije. 


Kovačić je nedavno  bio gost srpske Komisije za zaštitu konkurencije, kao jedan od panelista međunarodne konferencije „Dan konkurencije".


Šta je to što efikasno sprovođenje politike zaštite konkurencije donosi jednom društvu?

Efikasno sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije podstiče kompanije da zadovolje potrošače smanjenjem cena, poboljšanjem kvaliteta i uvođenjem novih proizvoda. Sve ovo ugrožavaju ponašanja poput formiranja kartela i nameštanja ponuda pri javnim nabavkama. Ona utiču da cene rastu, smanjuje se kvalitet i usporavaju inovacije. Efikasna primena Zakona o zaštiti konkurencije može usmeriti Vladu i parlament da donose javne politike koje promovišu konkurenciju uklanjanjem veštačkih barijera za pristup tržištima. Ona može da obezbedi i da pojedinci koji poseduju preduzetničke veštine dobiju priliku da se uključe na tržište i postignu uspeh sa novim idejama.


Čime zapravo merimo uspešnost te politike?

U okviru pojedinih sektora, primena politike zaštite konkurencije treba da pokaže vidljive promene u ekonomskim pokazateljima. Ponekad  je to u vidu smanjenja cena. U drugim slučajevima očiglednije je u poboljšanju kvaliteta proizvoda i bogatijoj ponudi za potrošače. Opet, nekada je znak efikasnog sprovođenja politike zaštite konkurencije povećan priliv na tržište domaćih i stranih investicija.

Ovi tržišni rezultati mogu biti teško merljivi i pripisani samo efikasnom sprovođenju Zakona o zaštiti konkurencije. Savremeni globalni trend je da nacionalna tela za konkurenciju jačaju svoju sposobnost da ocene rezultate i prilagode politiku u cilju poboljšanja tržišnih performansi.

 

Amerika je država gde je antimonopolska politika i nastala. Dugo ste bili prvi čovek američke Federelne komisije za trgovinu (FTC). Iz tog ugla, kako procenjujete gde je antimonopolska politika danas u zemlji koja se smatra kolevkom antitrusta?

Zakon o konkurenciji postao je značajan i široko prihvaćen element ekonomske politike u Sjedinjenim Američkim Državama, naročito od kraja 1930-ih, kada je u SAD napušten eksperiment sa centralizovanim planiranjem, kao sredstvom za podsticanje ekonomskog oporavka. Zakon o konkurenciji se sprovodi kroz aktivnost dve nacionalne agencije – Department of Justice i Federal Trade Commission, kancelarije za konkurenciju država članica i delovanje privatnog sektora. Opsežni programi postoje kako bi se osiguralo da poslovni ljudi razumeju svoje obaveze. Uprkos uspehu u realizaciji, sistem takmičenja koegzistira sa mnogim drugim ekonomskim politikama, od kojih mnoge nastoje da suzbiju konkurenciju. Zato, rukovodioci američkih tela za konkurenciju ne mogu da primaju ništa zdravo za gotovo. Oni moraju svakodnevno da rade kako bi obezbedili mesto konkurenciji kao centralnom organizacionom principu ekonomije.


Kako gledate na politiku zaštite konkurencije koja se sprovodi na Zapadnom Balkanu?

Važno je imati na umu da je pravo zaštite konkurencije tek nedavno ugrađeno u kreiranje ekonomske politike na Balkanu. Globalno iskustvo sa preko 125 različitih pravnih sistema zaštite konkurencije, od kojih su svi, izuzev njih 15, stvoreni u poslednjih 30 godina, pokazalo je da je potrebno od 20 do 25 godina za formiranje temelja novog sistema koji je čvrsto postavljen u centar javne uprave i testiranje alata za sprovođenje politike zaštite konkurencije. Primena Zakona o zaštiti konkurencije zahteva promenu načina razmišljanja kompanija i čitavog društva koje bi trebalo da prihvati novi pristup ekonomskoj politici. Za to je potrebno vreme i ne može se razviti za samo nekoliko godina. 




Nastavak teksta možete pročitati u tridesetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Guru 06.05.2016. 08:59:12

    Americke kompanije po pravilu trose 95% rezervi za suzbijanje konkurencije a 5% za eventualni razvoj. Slobodna konkurencija je samo za druge, narocito tamo gde njihove korporacije vide lak plen. Naravno, nas William je njihov zagovornik i prodavac magle naivnim Slovenima, kako bi inace ikad i culi za njega.

Ostali članci

<Vilijam Kovačić, profesor Univerziteta Džordž Vašington

Tržišno rivalstvo je zdravo

Moja su očekivanja, bazirana na iskustvima mnogih drugih zemalja, da je potrebno od 20 do 25 godina kako bi se stvorila široka svest među učesnicima na tržištu  – pogotovo manjim preduzećima – o pr...

27.04.2016. Gordana Bulatović Detaljnije
<Zoran Ilić, vlasnik i direktor kompanije Biomelem

Uvoznički lobi vlada Srbijom

Ekonomski patriotizam podrazumeva da je mnogo važnije kupiti proizvod koji je proizveden u Srbiji nego iz uvoza. Da smo imali takav odnos svih ovih godina, ne bismo bili u ovoj situaciji u kojoj se...

27.04.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Zoran Ilić, psihijatar i biznis kouč

Neki ljudi su „navučeni“ na stres

Pod maskom moći koju crpe iz pozicije koju im daje rukovodeće mesto, šefovi misle da će promeniti nečije ponašanje tako što ga stalno kritikuju. Kritika, zapravo, potpuno demotiviše. To je primer k...

27.04.2016. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Ben Sliberman, suosnivač društvene mreže Pinterest

Upornost koja se isplatila

Prvim korisnicima Pinteresta, Ben Silberman lično je pisao mejlove, sastajao se sa njima, a kasnije je i prilazio ljudima po kafićima, pokazivao im sajt i pitao ih da li bi ga koristili. Ulazio je ...

27.04.2016. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Institucije kao prirodni resurs

Freedom House je objavio rezultate istraživanja za 2016. godinu u studiji Nations in Transit. Vesti su loše: stanje demokratije na Balkanu se pogoršava, a autoritarne tendencije jačaju. Zašto je to...

27.04.2016. Dr Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova zanimanja

Savetnik za besposlicu i učitelj radoznalosti

Prema istraživanju američkog poslovnog magazina „Business 2.0" najplaćenija zanimanja u budućnosti biće inženjer tehničkih nauka  specijalizovan za globalno praćenje bolesti, programer robota i, na...

27.04.2016. Branislav Krivokapić Detaljnije
<8 Lazar Maricevic

Politička elita nema viziju

Stiče se utisak da se isključivo podržavaju ulaganja u industrije koje zahtevaju kvalifikovane radnike sa srednjom stručnom spremom. To ostavlja otvorenim pitanje: gde će se zaposliti visokoobrazov...

27.04.2016. Dr Lazar Marićević, predsednik Upravnog odbora Centra za razvoj Srbije Detaljnije
<Obrazovanje, ključni faktor društvenog napretka

Obrazovanje sadrži reč „obraz“

Obrazovanje se ne svodi samo na sticanje znanja i veština, već i na čitav niz moralnih načela i vrlina koje svaki građanin treba da ima i koje stiče u porodici i školi. Srozavanje obrazovanja je, d...

27.04.2016. Sanja Beronja Detaljnije
<Tibor Jona

Mene moji udali za drugoga

Postpetooktobarska „elita" se u javnosti kune da je najveći njihov doprinos razvoju moderne Srbije činjenica da nakon 2000. godine barem izbori nisu upitan proces. Sve drugo možda jeste upitno, ali...

27.04.2016. Tibor Jona Detaljnije
<Kako pojedini zakoni od „najbolje“ namere naprave ozbiljnu štetu

Nestručno, na brzinu sklepano

Zakoni koji se donose na brzinu i pod određenim političkim namerama, mogu da naprave veliku štetu. Nekoliko zakona u poslednjim godinama dovelo je do velikih problema u čitavom nizu delatnosti. Mož...

27.04.2016. Bogdan Petrović Detaljnije
<Saveti za mala i srednja preduzeća

Nekad ne znate kad vam treba podrška

Kroz program "Saveti za mala preduzeća”, koji sprovodi EBRD uz finansiranje iz fondova Evropske unije i uz podršku Ministarstva privrede, mala i srednja preduzeća mogu dobiti savet od renomiranih k...

27.04.2016. Obrad Milošević Detaljnije
<Porezi u Srbiji su na nivou proseka u Evropi

Batina koja nekog udari, a nekog preskoči

Porezi u Srbiji su na nivou proseka u Evropi, ali javne usluge koje se za njih dobijaju su loše. Neracionalne i komplikovane administrativne procedure i parafiskalni nameti čine sistem neizvesnim i...

27.04.2016. Miloš Obradović Detaljnije
<Medicinski turizam

Šansa koja se propušta

Pogranični mađarski gradići su gotovo preplavljeni zubnim ordinacijama, pa tako samo jedna varošica od trideset hiljada stanovnika ima zapanjujućih 160 zubnih ordinacija, što je jedinstven slučaj u...

27.04.2016. Boris Feldeždi Detaljnije
<Biljana i Bratislav Branković, osnivači edukativne arhitekture „Proces“

Igračke za kreativno razmišljanje

Želimo da napravimo prepoznatljiv brend u smislu estetike i namene igračaka koje nude drugačiju igru za decu. Naš je cilj da proizvodnju podignemo na takav nivo da visoki kvalitet isporučujemo u ve...

27.04.2016. Olivera Bojić Detaljnije
<Ljubomir Simović

Razgovor: Tamara Nikčević i Ljubomir Simović

Početkom aprila 2016, u organizaciji Odbora za visoko obrazovanje SANU, u Beogradu je održan okrugli sto na kojem su akademici, univerzitetski profesori, dekani, rektori i prorektori razgovarali o ...

27.04.2016. Tamara Nikčević Detaljnije
<Safari u Keniji: Amboseli i Masai Mara

Kad lavovi marširaju, a slonovi kuliraju

Sve nešto mislim, možda je i Hemingvej ovako kao ja sedeo podno Kilimandžara zavaljen u kolonijalnu fotelju s osvežavajućim pićem u ruci, pogledom uprtim u savanu gde je promicao neki lav u potrazi...

27.04.2016. Jelica Stojančić Detaljnije
<Beograd na vodi, kad odu kamere

Moderni grad i Potemkinovo selo

Na razrovanom potezu nizvodno od Železničke stanice nismo mogli da prebrojimo dizalice i bagere, ali cenim da ih je bilo oko dvadeset. Istom brojkom se dalo opisati stanje ljudstva: grupice po dvoj...

27.04.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Čulo mirisa

Začepi nos da preživiš grad

Mirisi, miomirisi, zaprške, kante, pljeskavice, gradski prevoz i sve što možete omirisati prolazeći kroz grad i živeći u njemu, može se tretirati kao sastavni deo gradskog života. Ali ponekad se čo...

27.04.2016. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Biljana_Stepanovic

Čemu su služili izbori

Sad je i Vučiću jasno da je bez razloga raspisivao izbore. Ovo mu nije trebalo. Očekivao je trijumf i urnisanje opozicije, što se nije desilo. Opšta ofanziva „iz svih oružja", kojom je praktično be...

27.09.2016. Biljana Stepanović Detaljnije