Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

01.12.2017. Biljana Stepanović 0
Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikome ne treba, traže se inovacije u nauci da bi kompanije mogle od toga da naprave biznis i da u oštroj konkurenciji sa Amerikom i Kinom Evropa izvuče benefite iz ulaganja u nauku. Zato akcenat obrazovanja treba da bude na onim znanjima na kojima inženjeri posle na radnim mestima mogu da donesu prednost

Profesor Radivoje Mitrović je čovek koji je svoj život posvetio nauci i obrazovanju mladih ljudi i to upravo onog dela koji svoj put traži u poštenom učenju i radu, a ne traži „prečice" do uspeha u životu. Međutim, kako je u Srbiji propadala industrija, tako se i interesovanje studenata za Mašinski fakultet smanjivalo. Poslednjih godina, međutim, ponovo raste potražnja za mašinskim inženjerima, pa time i za upis na ovaj fakultet. Ove godine broj zainteresovanih je bio duplo veći od broja raspoloživih mesta. Mašinstvo je, izgleda, ponovo ušlo „u modu".

Šta se to sada dogodilo, ako znamo da privreda ipak nije doživela neku ekspanziju?

Na pad interesovanja za upis na mašinske fakultete u celoj Srbiji uticale su različite činjenice. Pre svega ta da je industrija skoro iščezla u celom regionu, pa su se mladi ljudi okretali drugim profitabilnijim zanimanjima. S druge strane, u Srbiji je poslednjih godina mnogo urađeno na novom konceptu reindustrijalizacije, delom dolaskom stranih kompanija, delom otvaranjem malih i srednjih preduzeća, delom odlaskom starijih inženjera u penziju i to je stvorilo novu potrebu za vrhunskim mladim inženjerima. Govorim nameno vrhunskim, jer bi vreme osrednjosti trebalo da bude iza nas. Ovo potkrepljujem primerom EU gde važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikome ne treba, traže se inovacije u nauci da bi kompanije mogle od toga da naprave biznis i u oštroj konkurenciji sa Amerikom i Kinom Evropa izvuče benefite iz ulaganja u nauku. Zato akcenat obrazovanja treba da bude na onim znanjima na kojima inženjeri posle na radnim mestima mogu da donesu prednost. Naravno da je u klasičnom inženjerstvu teško napraviti iskorak, ali zato implementacijom informaciono-komunikacionih tehnologija u postojeće proizvode (brodovi, avioni, mašine, alati, aparati) dobijamo pametne uređaje koji imaju višestruko veću cenu. Takvi inovacioni proizvodi generišu mnogo veću novostvorenu vrednost, pa time i veće zarade. Prosek zarada je ovde ispod 400 evra, niko ko je dobar neće da ostane pod tim uslovima i zato deo najboljih odlazi u svet. To je ono što muči ceo Balkan. Dakle, uzroci su eksterni, a ne pad kvaliteta na fakultetu. Ali mi ipak gledamo šta treba da uradimo da se modernizujemo i privučemo pažnju mladih pametnih ljudi. Činjenica je da se ove godine za 520 mesta prijavilo 1.070 kandidata.

Da li je razlog za ovakav rast interesovanja činjenica da Nemačka na primer traži čak desetine hiljada inženjera? Mi više ne možemo ni govoriti o odlivu mozgova, nego o egzodusu mladih ljudi. Vi im očigledno dajete dobru bazu da onda odu u svet.

Mladi pažljivo prate šta im kasnije pruža ugodan život i dobru zaradu. Istina je, najbolji odlaze i tamo im čak ne traže ni diplomu. Oni odlaze i pre diplomiranja, pa nas onda naknadno kad diplomiraju mole da im spakujemo i pošaljemo dokumenta. Nama je to priznanje za kvalitet koji je neupitan, ali se ne radujemo ni što odlaze. Ali ipak ni to ne shvatamo tragično. Bolje je da bar znanje koje su ovde stekli primenjuju u vrhunskim kompanijama na pravi način. Mene više brine činjenica što mi nismo dovoljno mudri da stvorimo ambijent da ti ljudi, kad steknu neki kapital, veze, umreže se sa tim kompanijama, mogu da se vrate i da neku visokotehnološku proizvodnju donesu ovamo.

Kako to da se uradi? Vi ste bili i rukovodilac ekspertske grupe za mala i srednja preduzeća, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, ali i ministar nauke i tehnološkog razvoja. Šta je to što treba da uradimo da se vrate?

Problem je što smo mi i dalje na dve obale jedne reke. Jednu obalu čini društvo, uključujući privredu, a drugu akademska zajednica i ne postoje mostovi koji ih povezuju. Mi se u akademskoj zajednici zadovoljavamo da imamo dobre programe, iškolujemo dobre kadrove i po pravilu nas dalje ništa ne zanima. Privreda, sa druge strane, uvek nekako nađe dovoljan broj kandidata, a opšti rezultat na nivou društva je ovakav da je zavladalo beznađe, ljudi perspektivu traže vani, klima je takva da se ljudi ne zapošljavaju sa radošću ovde. Dobrih primera ima – Poslovno-tehnološki inkubator grupacije tehničkih fakulteta je napravio dobre rezultate, Naučno-tehnološki park je napravio određene rezultate, ali to sve nije dovoljno. Moramo i mi iz tehnološke zajednice da shvatimo da se ništa bez nas neće desiti. Primeri su Izrael, Kina, Irska, Finska... Ja razumem da naše geopolitičke prilike nisu dobre, trvenja u regionu odvlače pažnju, ali ipak možemo više da uradimo.



Nastavak teksta možete pročitati u 45. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanovic

Zašto ljudi beže iz Srbije

Nema više uopšte smisla govoriti od „odlivu mozgova" sa idejom da se priča o odlasku „mladih i obrazovanih" iz Srbije, i to bar iz dva razloga. Prvi je principijelni, nema samo ova kategorija tapij...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu

Treba da učimo od sveta, a ne o svetu

Vreme osrednjosti trebalo bi da bude iza nas. U EU važe tri osnovna postulata - izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i društveni izazovi. Izvrsnost znači da osrednjost i tapkanje u mestu nikom...

28.11.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji (1. deo)

Šta smo stvarno imali za prodaju

Ubrzana podela akcija posle 5. oktobra bila je u suštini sinhronizovana akcija SPS-a, sa namerom da preko očuvanja kontrole ključnih preduzeća učvrsti svoj položaj u trenutku kada su im sve karte b...

28.11.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Koliko država pomaže mladim poljoprivrednicima

U se i u svoje kljuse

Ko misli da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, bilo to voćarstvo ili ne, ako u startu ima u planu da će mu država pomoći sa raznim konkursima i subvencijama i da će s tim podići svoje zasade, bo...

28.11.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Javne nabavke - novac svih nas

I dalje jak uticaj politike

Izrada novog Zakona o javnim nabavkama je u toku, ali nažalost bez minimuma transparentnosti. Time su zainteresovana preduzeća, stručna javnost, kao i građansko društvo, sasvim isključeni iz ovog v...

28.11.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Kontroverze oko digitalnog bankarstva

Novo doba ili nove prevare

Jedni tvrde da će nam digitalni novac uštedeti trilione dolara koje plaćamo na provizije za transfer novca, a drugi da je u pitanju špekulacija, idealna za pranje para i finansiranje terorizma Sve...

28.11.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i osnivač kompanije CTT

Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo...

28.11.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Profesor Božo Drašković, Institut ekonomskih nauka, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korup

„Tetke“ i druge priče za malu decu

Borba protiv korupcije ne može da se zasniva na bilo kojoj pojedinačnoj instituciji. Kada se govori o sistemskoj borbi protiv korupcije, onda to podrazumeva da sve institucije, od nezavisnih regula...

28.11.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Džon i Patrik Kolison, osnivači kompanije Stripe

Internet proboj irske braće

Sa 27 godina, Džon Kolison je najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Zajedno sa starijim bratom Patrikom, ušao je u preduzetništvo kada je imao 16 godina, a danas se njego...

28.11.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor_Jona

Društvena dinamika u službi nasilja

Ne znam da li ste i vi primetili koliko nasilje postaje sve više deo naše svakodnevice. Od fizičkog do verbalnog nasilja, od saobraćaja i ulica, preko porodica i škola do televizije i odskora parla...

28.11.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Srbija teško može naći zamenu za stratešku sirovinu u proizvodnji energije

Ugalj zasad ostaje naša realnost

Oko 40 odsto energije u svetu trenutno se proizvodi iz uglja. Na svetskoj klimatskoj konferenciji, koja je tokom novembra ove godine održana u Bonu, predstavljena je grupa zemalja udružena u alijan...

28.11.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ustavne izmene - veća nezavisnost pravosuđa ili još čvršća kontrola izvršne vlasti

Koliko vlast obožava sudije

Ministarstvo pravde je u maju ove godine pozvalo na javnu raspravu o ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa, a već u oktobru većina organizacija učesnika ove diskusije, među kojima su Društvo su...

28.11.2017. Miloš Obradović i Vesna Vujić Detaljnije
<Big Deal, takmičenje najboljih studenata pravnih fakulteta regiona

Prilika za dobar posao

Praktični rad je nešto što nedostaje gotovo svakom studentu u Srbiji. Tako je i sa studentima prava ne samo kod nas, već i u regionu. U tim trenucima, studije slučaja su nešto najrealnije što može ...

28.11.2017. Julijana Vincan Detaljnije
<Stuck-beogradski sindrom

Pa zar je stvarno kraj rekonstrukcijama

Znamo se, nismo od juče. Već za koji dan ćemo prestati da se divimo dostignućima. Fontana na Slaviji će nam biti smešna i glupa i samo ćemo čekati čas da (opet) bude potopljena. Zakeraćemo oko Beog...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Bijenale umetnosti u Veneciji

Mašina za brzo obrtanje para

Poslednje trenutke provodim nestrpljivo čekajući dolazak brodića, da me što pre odvede iz tog cirkusa, zatvorenog za drumski saobraćaj. U glavi mi se vrteo video-rad David, Kineza Guan Xiaoa. Zabav...

28.11.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Marijan Vuković, vlasnik Auto-škole „Leson“ iz Bečeja

Odoše vozači u Hrvatsku i Sloveniju

Kada neko dođe da ga obučavamo za vozača, kažemo mu da ima dosta firmi koje traže vozače i uputimo ih, kako bi ostajali u zemlji. Međutim, dobiju posao i rade, ali je problem što se mnogo više nudi...

28.11.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Da li je Srbiji potreban MMF

Brana od političkih iskušenja

Nedostatak investicija jedan je od ključnih problema za nedovoljan rast u Srbiji. Da bi Srbija imala rast od 5% godišnje u srednjem roku, procenjuje se da bi ukupne investicije trebalo da budu izme...

28.11.2017. Dr. Goran Radosavljević Detaljnije
<Dr_Dusan_Pavlovic

Kako rešiti buku iz kafića

Svi znamo da tokom leta kafići sa baštama stvaraju buku koja smeta stanarima koji ranije ležu. Da li je pametnije da kafići u takvim situacijama zatvaraju vrata u ponoć ili da rade duže, ali da bud...

28.11.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Nova reforma pravosuđa i ustavne promene

Političko odmeravanje pravde

Na putu za EU pred Srbijom je poglavlje 23 -  uspostavljanje nezavisne i efikasne pravosudne vlasti, što pre svega podrazumeva otklanjanje  uticaja politike, parlamenta i Vlade, u izboru sudija i t...

28.11.2017. Detaljnije