Kolumna Dušana Pavlovića

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

01.06.2017. Dušan Pavlović 0
Dr Dušan Pavlović Dr Dušan Pavlović

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi se pridružile EU, zemlje koje žele da postanu članovi moraju da se transformišu u funkcionalne demokratije koje poštuju vladavinu prava i slobodu medija i uspostave institucije tržišne privrede spremne da izdrže konkurenciju tržišta sa pola milijarde stanovnika.

U poslednjih nekoliko godina, demokratski izborni proces, sloboda medija i vladavina prava se u zemljama Zapadnog Balkana pogoršava. (Pogledati indikatore Freedom House, Economist Intelligence Unit, World Economic Forum itd.) Čini se da su ove zemlje sve dalje od institucionalnog dizajna koji postoji u EU. Uprkos tome, vlade ovih zemalja od zvaničnika EU neprekidno dobijaju pohvalne ocene i podršku za svoj rad. Evropska komisija je, recimo, dugo podržavala vladu Nikole Gruevskog u Makedoniji, iako je ta vlada postala pravi šampion u kršenju svih principa i vrednosti na kojima počiva EU. Tek kad je predsednik Ivanov odbio da da mandat za sastav vlade predstavniku skupštinske većine i kada je došlo do nasilja u Sobranju, Komisija je prestala da podržava Gruevskog.

Slično se dešava i u Srbiji. Slučajevi kao Savamala ili rastuća kontrola medija su stvari koje evropski zvaničnici nikada ne bi tolerisali u svojim zemljama. Ipak, u Srbiji se čini da im oni ne smetaju.

Zbog čega se ovo dešava? Sam proces pridruživanja je feleričan. Od zemalja se traži da usvoje akcione planove i strategije, kao i da uspostave odgovarajuće institucije, ali se izgleda uopšte ne gleda u to kako te institucije funkcionišu. Razmotrite, recimo, način na koji se biraju sudije i tužioci. (Poglavlje 23: Sudstvo i osnovna ljudska prava.)

U oktobru je Narodna skupština izabrala više od 60 sudija, koji na tu funkciju stupaju prvi put. Proces je bio netransparentan i verovatno suprotan pravilima koje je propisao sam Vrhovni savet sudstva (VSS), kao telo koje ima ekskluzivno pravo da Skupštini predlaže sudije. Biografije svih kandidata ostale su nepoznate skupštinskim poslanicima. Kada sam, na izričit zahtev, uspeo da dođem do svih biografija kandidata, ispostavilo se da su kriterijumi za rangiranje pogrešno primenjeni. Kandidati koji su imali veći broj bodova nisu predloženi, a oni koji su imali manji broj bodova su predloženi. Razume se, skupštinska većina je bez rasprave usvojila predlog VSS-a.

Slična stvar se desila sa izborom zamenika tužilaca u maju 2017. Državno veće tužilaca (DVT) predložilo je Vladi i Skupštini 17 kandidata (od preko 100), a da narodnim poslanicima nije dostavilo rang-listu. I to nije sve: DVT je samostalno uvelo dodatne kriterijume za izbor, kojih uopšte nema u Zakonu o državnom tužilaštvu (2008) i Akcionom planu za implementaciju poglavlja 23 (vladavina prava). 

Nijedan evropski zvaničnik nije reagovao na ovakav izbor sudija i zamenika tužilaca. Ali to nije ništa neočekivano. Odsustvo reakcije nije samo posledica uverenja zvaničnika EU da balkanske vlade ne treba kritikovati za podrivanje principa demokratskog izbornog procesa, vladavine prava i slobode medija dokle god isporučuju stabilnost u regionu (i još poneki specifičan zahtev), već i činjenice da Evropska komisija u analizi procesa pridruživanja (čak i u svojim pismenim izveštajima) nikada ne ide u ovoliko "sitne detalje” kada procenjuje stepen napretka u nekoj oblasti. Drugim rečima, normalno je da ovakve stvari prolaze ispod radara Evropske komisije, jer se ona time zapravo i zvanično ne bavi.

Ovo je iz više razloga pogrešno. Trend slabljenja demokratije i vladavine prava, sve kontrolisanijih medija posledica je upravo činjenice da vlade balkanskih zemalja dobijaju zeleno svetlo za ovakve prakse od zvaničnika EU. EU time postaje neka vrsta saučesnika u slabljenju, umesto u jačanju vladavine prava. Sa druge strane, ako vas interesuje samo postojanje, ali ne i način rada relevantnih institucija, onda pre ili kasnije dođete u situaciju da morate da primite zemlje koje, iako imaju sve institucije neophodne za vladavinu prava i borbu protiv korupcije, ne mogu ništa da urade po tom pitanju (Rumunija, Bugarska). Ako to ne želite ponovo da radite, onda morate da im kažete: "Žao mi je, ali ne možemo da vas primimo”, iako ste ih sve vreme hvalili za dobar rad. To će produbiti već postojeću frustraciju procesom pridruženja, kao i Evropskom unijom. Takva situacija je pogodna za rast desnice, i to one ekstremne.



Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Niko nije siguran. Dok se ne učlani u SNS

Naš se pravni sistem, dame i gospodo, rašiva po svim šavovima. Ide se ka njegovom ukidanju. Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Simić izjavio je na suđenju, znači zvanično, da je im...

29.05.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Prof. dr Ljubomir Madžar

U Srbiji vlada jednopartijski sistem

Utisak je da su sve karte bačene na strane investicije, ali u svetskoj istoriji ne postoji slučaj zemlje koja se razvila na tuđoj akumulaciji. Strane investicije mogu da pomognu da se popune neke p...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Srpski studenti na evropskom takmičenju “CFA Institute Research Challenge”

Zastareli udžbenici su veliki problem

Fakulteti treba da učine napor i da se približe studentima da, ako imaju neka pitanja, nedoumice, zamerke, mogu slobodno da im se obrate. Da se osećate kao individua koju ta institucija poštuje, ko...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Pametna regulacija ugostiteljskih objekata u Beogradu

Inspektori i nevoljni prestupnici

Ugostiteljstvo je dubinski povezano sa turizmom koji značajno napreduje, posebno u Beogradu kao destinaciji za kongresni turizam i kao vikend turi za mlađe ljude. Turistička ponuda Beograda je siro...

29.05.2017. Mihailo Gajić Detaljnije
<Kontroverze oko najniže cene rada

I minimalac štiti bogate

Progresivno oporezivanje zarada u Srbiji nije dobro postavljeno, pa je minimalna zarada oporezovana istim stopama kao i zarada od 200.000 dinara. Sa druge strane, u državnom i javnom sektoru nema m...

29.05.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Er Srbija menja strateške ciljeve uoči ukidanja državnih subvencija

Opet spreman plan B

Početkom iduće godine država treba da prekine pomoć Er Srbiji, a od megalomanskih planova se polako odustaje. Od dugačkih letova zasad ostaje inače neisplativa, dakle politička, linija za Ameriku, ...

29.05.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Darko Pajkić, vlasnik štamparije Rotoprint plus, Ćuprija

Radili smo, štedeli i uspeli

Straha od neuspeha nije bilo jer sam u taj posao uložio sebe, dosta rada i požrtvovanja. Kada se pogleda Ćuprija u kojoj živim, u tom periodu realno bi bilo da se čovek uplaši ulaganja. Ovaj grad s...

29.05.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Društvo bez srednje klase je osuđeno na propast

Mi više nemamo ni kvalifikovane majstore. Obrazovani odlaze iz zemlje, a proces školovanja traje godinama. Da bismo iškolovali vrhunskog doktora, potrebno je usavršavanje od dvadeset godina. Šta bi...

29.05.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Izazovi na tržištu reosiguranja

Pripreme za liberalizaciju tržišta

Ove godine "Dunav reosiguranje” a.d.o, slavi jubilej - 40 godina svog upešnog poslovanja, i tim povodom imamo čast da u ovom broju našeg magazina objavimo deo razgovora sa Zoranom Pejčić, predsedni...

29.05.2017. Ivana Kljajić Detaljnije
<AGROEKONOMIJA

Imamo tržište, ali nemamo stoku

Bez obzira na priču o tome da ćemo osim u Evropsku uniju sada meso izvoziti i u Kinu, istina je da mi nemamo mesa ni za sopstvene potrebe, pa ga zbog toga uvozimo, često i ilegalnim kanalima. Zato ...

29.05.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Izazovi i strategije srpske energetike

Snabdevanje energijom mora biti stabilno

Energetski sektor je od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i potrebna je izgradnja novih kapaciteta kako bi se obezbedile dovoljne količine energije za industrijski i ekonomski rast, ocena je...

29.05.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Ana Mokgokong, osnivačica i predsednica  Community Investment Group

Doktorka sa preduzetničkom žicom

Rođena u vreme aparthejda u siromašnom predgrađu Johanesburga, još u osnovnoj školi zarađivala je prodajući sendviče, a tokom studija medicine uspela je da osnuje i vodi malu kompaniju koja je, kad...

29.05.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Trend slabljenje demokratije i vladavine prava

Proces pridruživanja Evropskoj uniji za tranzicione države ostaje jedan od najvažnijih sistemskih podsticaja za temeljnu sistemsku transformaciju ka demokratskom poretku i tržišnoj privredi. Da bi ...

29.05.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Podsticanje javne debate o pravnoj sigurnosti u Srbiji

Koliko privredu koštaju česte promene zakona

Ne samo da se važni zakoni donose po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, čak se ne ostavi dovoljno vremena da ih zainteresovane strane i pročitaju, nego se oni tom brzinom menjaju, da predu...

29.05.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Tibor Jona

Adolf Hitler, sise i ptica kukavica

Jedna od mojih omiljenih kletvi je ona „dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kod nas je od smrti druga Tita ne samo zanimljivo vreme, nego je to zanimljivo vreme sa ringišpilom, bradatom ženom i au...

29.05.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Stefan Stojačić, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9...

29.05.2017. Milena Stević Detaljnije
<Šezdesetosmaši - lepota pobune i pravo na slobodu

Miris pobuna na Balkanu

Bio sam zapanjen što ima ljudi koji mogu da veruju da je mogla šaka studenata da smeni Josipa Broza koga su podržavale i Rusija i Amerika, koji je imao armiju od milion vojnika, koji je imao partij...

29.05.2017. Jelica Stojančić Detaljnije
<Nebo nad Berlinom i njegov turizam

Od čuvenog zida do strit-arta

Ravan kao ogledalo, izuzev brda Krojcberg, Berlin je raj za bicikliste. Ič oni ne mare ako pada kiša, a vetar lomi (grmljavina je ovde prava retkost), navuku kabanice i pedaliraju. Imaju li podmlad...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije
<Kad porastem, biću fikser

Laki keš uz tešku muku

Kratak, ali sabijen, moj fikserski staž, razgoreo mi je apetite. Opet ne po pitanju honorara, iako su se mnogi na ovaj način obogatili, čak i kupili stanove, tokom "balkanskih” ratova ’90-ih. Kad j...

29.05.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije