Kolumna Bogdana Petrovića

Turska džada do Sarajeva i povampirena „trilaterala“

01.03.2018. Bogdan Petrović 1
Bogdan Petrović Bogdan Petrović

Krajem januara, na sastanku u Turskoj između predsednika Erdogana i Vučića kao i bošnjačkog člana predsedništva BiH Izetbegovića postignut je „dogovor" o trasi budućeg auto/puta ili brzog puta Beograd - Sarajevo.
Kao i sve u dejtonskoj BiH, pitanje trase tog puta ispostavilo se kao „nemoguće" za dogovor, pošto narodi imaju različite prioritete. Tako su muslimanski lideri izmislili trasu koja vrluda kao zmija (Sarajevo – Zenica – Tuzla – Brčko - Bijeljina) i koja je samim tim izuzetno skupa,  kako bi povezali što veći deo svog naroda, dok je sa strane Srbije i vlasti Republike Srpske forsirana trasa preko Vardišta i Višegrada.

Igranka je trajala skoro godinu dana, sve dok se na sastanku kod „padišaha" nije „pronašlo" rešenje za džadu. Umesto jedne trase, zaključeno je, gradiće se dve džade, tako da obe strane budu zadovoljene.
Izgradnju će tako, prema izveštajima medija, finansirati Turska, po principu BOT (build operate transfer) a uz minimalne investicije domaćih strana. Naravno, kako su i Srbija i Bih daleko od situacije da same mogu da finansiraju takve projekte, jedina mogućnost da se takva nebulozna džada izgradi je upravo turska pomoć.

Da li će Turska odvojiti 5-7 milijardi evra za taj projekat – za koji ne postoji finansijska isplativost? Procenjuje se da bi trasa Požega - Sarajevo koštala u najpovoljnijem slučaju bar dve milijarde evra, a bošnjačka varijanta sigurno preko tri milijarde. Pri tome, saobraćaj između Beograda i Sarajeva je minimalan, a ni među ostalim gradovima na obe varijante puta nema nekoliko hiljada vozila dnevno (za isplativnost potrebno je oko 14.000 vozila dnevno).

Svaka koncesija bi bila de fakto poklon, bez ikakvog ekonomskog rezona. Zato je više nego razumno postaviti pitanje da li je Turska toliko darežljiva da može da baci u bosanski bunar više od pet milijardi evra, kada i sama Turska nije pokrivena dovoljno kvalitetnom mrežom puteva?

Ako zanemarimo propagandnu megalomaniju sa tom kružnom džadom, od koje po svemu sudeći neće biti ništa, sastanak je predstavljao svojevrsno poniženje za predsednika Vučića. Beograd na tom sastanku nije postigao rešenje za dva aktuelna i, da postoji imalo dobre volje u Sarajevu, relativno lako rešiva problema (jedan je više nego trivijalan). Prvi je aktiviranje graničnog prelaza na već izgrađenom mostu na Drini između Bratunca i Ljubovije (opstrukciju vrše organi BiH), a drugo je dogovor oko granice između Srbije i BiH, što se postavlja kao jedan od ključnih uslova za pristupanje EU.

Ali najveća nevolja sa ovim sastankom je činjenica da je Vučić dolaskom na sastanak u Tursku povampirio za srpsku stranu besmislenu „trilateralu" između muslimana u BiH, Srbije i Turske (trilaterala predstavlja trojne sastanke tri lidera, što bi bilo prikladno da treća strana nije po pravilu naklonjena muslimanskoj strani u BiH). Ta „trilaterala" je pokrenuta za vreme vlasti Borisa Tadića, koga je na to, po svemu sudeći, navukao Vuk Jeremić, sa „svojim bratom" Davutogluom (kako ga je sam nazvao - inače tadašnjim turskim ministrom spoljnih poslova). Dolaskom Nikolića i Vučića na vlast 2012. godine, sa tom trilateralom se prestalo, sve do pomenutog sastanka kod Erdogana.

Rezultat sastanka se mogao videti i po izrazima lica Vučića i Izetbegovića - muslimanski vođa je bio znatno zadovoljniji. Razlog za to je veoma jednostavan. Izetbegović je uspeo da se u igru vrati Turska kao moćan a pristrasan „posrednik" u odnosima sa Beogradom. Posebno, što je rahmetli Alija Izetbegović ostavio BiH Erdoganu u amanet.

A Vučićeva aktivna regionalna diplomatija svela se na trčanje u mestu – bez cilja i rezultata.

Komentari

  Dodaj komentar
  • Bojan Budimac 11.03.2018. 21:46:51

    Pitam se da li srbijanski novinari mogu da napišu više od jedne rečenice o Turskoj bez da upotrebe bar jedan orijentalistički kliše. Mislim čemu ono "padišaha"? No, dobro. To je manji problem teksta. Više mi je zaparala uši i iskreno me bacila u sumnju glede autorovog poznavanja Turske rečenica: "Zato je više nego razumno postaviti pitanje da li je Turska toliko darežljiva da može da baci u bosanski bunar više od pet milijardi evra, kada i sama Turska nije pokrivena dovoljno kvalitetnom mrežom puteva?" Hmmm... nije? Prema "World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2016–2017" Turska je sa ocenom 5.0 nalazi na 28. mestu po putnoj infrastrukturi (uz blagi trend rasta kvaliteta), ispred npr. Belgije (35. mesto, ocena 4.9 sa trendom pada), Italije (46. mesto, ocena 4.6) i Norveške (67. mesto, ocena 4.1). Ocene od 1 (najgori) do 7 su date uzimajući u obzir samo dva kriterijuma -- razgranatost i kvalitet. "Nije pokrivena dovoljno kvalitetnom mrežom puteva" je vrlo neodređen pojam i naravno uvek može bolje (i ovde u Turskoj se putevi grade sve u 16), ali čisto sumnjam da bi autor upotrebio tu karakterizaciju za bilo koju od navedenih zemalja koje su iza Turske. Tu se onda moram vratiti na "padišaha" (za legalno i legitimno, na slobodnim i fer izabranim izborima) predsednika i zapitati se nije li autorov ("blagi") orijentalizam uticao na to da se omalovaži nešto što je u krajnjoj liniji merljivo, a u čemu Turska (s obzirom na površinu) i ne stoji tako loše (za samo 0.1 ocene lošije od Velike Britanije). P.S. Izvor http://reports.weforum.org/pdf/gci-2016-2017-scorecard/WEF_GCI_2016_2017_Scorecard_EOSQ057.pdf

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Konačno razvrstavanje

Nema ovo veze više sa politikom. Na delu je kulturološka, civilizacijska, pa ako hoćemo i antropološka podela na ljude koji misle da je zarad vlasti i koristi apsolutno sve dozvoljeno i na one koji...

28.02.2018. Biljana Stepanović Detaljnije
<Šta nam radi Er Srbija

Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe...

28.02.2018. Radmilo Marković Detaljnije
<Privatizacija u Srbiji 3. deo

Kupovina ili nekontrolisana otimačina

Tužna sudbina preduzeća privatizovanih po Zakonu o svojinskoj transformaciji - ZOST-u (u kojima je u samo retkim slučajevima akcionarima isplaćena realna vrednost akcija, a često ni knjigovodstvena...

28.02.2018. Bogdan Petrović Detaljnije
<Jovana Arsić, saradnik u investicionoj banci PJT Partners London

Potemkinova sela ne privlače investitore

Posle dve propale prodaje Telekoma Srbija, veliko je pitanje šta sad. Ne možete tek tako treći put izaći pred kupce i očekivati da vas shvate ozbiljno. Sam proces kupovine košta i uzima mnogo vreme...

28.02.2018. Miloš Obradović Detaljnije
<Milan Antonijević, direktor YUKOM-a

Rodilo se uverenje da je pravda nedostižna

Nedavno je Evropska komisija uputila oštre kritike Srbiji i zemljama u regionu zbog stanja u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. I prema indeksu Svetskog projekta pravde, Srbija je pa...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Tibor Jona

Radili bi oni bolje, al’ nemaju s kim

Pre nekog vremena čitao sam naučnu studiju o tome kako je jedan od najvećih problema Srbije za uspešnije privlačenje kvalitetnih stranih investicija (onih koje stvaraju i neku dodatnu vrednost za d...

28.02.2018. Tibor Jona Detaljnije
<Nenad Milanović, IT stručnjak, o revoluciji koju kriptovalute donose na tržište novca

Matematika čuva poštenje

Ako vam je do sada, da biste se bavili trgovinom novcem, bilo potrebno znanje nekog brokera ili bankara, od sada  - ili je bolje reći ubuduće - za ovakav vid trgovine biće vam bolje da angažujete I...

28.02.2018. Suzana Miličić Detaljnije
<Ljubiša i Nemanja Dragović, vlasnici Termalne rivijere Bogatić

Zašto se prosipa lekovita voda

Mog oca su na pecanje pozvali ljudi iz ovih krajeva i prolazili su pored dva državna izvora termalne vode u Bogatiću. Ovo ovde je jedan od tri najbolja, najjača geotermalna izvora u Evropi. Može da...

28.02.2018. Aleksandar Žič Detaljnije
<Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji

Hronične bolesti srpskog zdravstva

„Nova ekonomija" će tokom 2018. godine objavljivati seriju tekstova o funkcionisanju zdravstvenog sistema Srbije, u okviru EU projekta podrške medijskim slobodama. Istraživaćemo kako se raspolaže n...

28.02.2018. Ana Simić Detaljnije
<Nikola Marković, senior konsultant EY i mentor studenata na CFA Institute Research Challenge

„Pomozi, ko god da te pita“

Marković svoj mentorski posao radi bez nadoknade. On je pratio studentske timove gotovo na svim takmičenjima i kaže da uživa u njihovom uspehu. Smatra da je veoma dobro da ljudi iz industrije pomog...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Zašto je slaba proizvodnja organske hrane

Uslove imamo, proizvode nemamo

Organska hrana je jedina roba za kojom je tražnja u svetu rasla čak i u periodu ekonomske krize 2008, a uz lagano ubrzanje taj trend traje i danas. Za srpsku poljoprivredu orijentacija na organsku ...

28.02.2018. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Strahinja Sekulić, v. d. direktora Agencije za restituciju

Veliki je otpor vraćanju imovine

Za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi, budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara. To je iznos koji prema zakonu država mora da izdvoji. Međutim, da...

28.02.2018. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Mihailo Crnobrnja

Ako ćemo u Evropu, moramo brže

Dva nedavna događaja su me podstakla da pišem o ovoj temi. Prvo, iz Evropske unije se pominje 2025. godina kao moguća godina pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Drugo, na nedavnom sastanku Nacional...

28.02.2018. Mihailo Crnobrnja Detaljnije
<Borka Pavićević

Neki ljudi nemaju stida

Direktorica beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, dramaturškinja Borka Pavićević, već tri decenije ponavlja istu pjesmu, onu Martina Nimlera („Kad su došli po Jevreje, ja se nisam pobunio...

28.02.2018. Таmara Nikčević Detaljnije
<Fenomen velike gledanosti dokumentarca Druga stana svega

Film koji je probudio ljude

I sama nesigurna da li vadi porodične slike iz ormara ili govori o događajima koji su „uramili" sudbinu hiljadama ljudi i celoj zemlji, tokom decenije od početka snimanja i pet godina rada na  film...

28.02.2018. Vesna Vujić Detaljnije
<Milica Slijepčević, stručnjak za modni marketing

Nemojte biti demode

Koliko smo puta čuli izreku da odelo ne čini čoveka. Na to bi cinici odgovorili – ne čini, ali ga sačinjava. Ono što je važno znati, jeste činjenica da se utisak o nekoj osobi stiče u prvih nekolik...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Žene koje vole fudbal

Slavkina priča

Za nepunih pet meseci počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ova manifestacija će tokom trideset dana promeniti životni ritam mnogih pojedinaca, parova i porodica. Po nekom nepisanom pravilu, fudbal ...

28.02.2018. Sanja Beronja Detaljnije
<Nataša Borota, joga instruktor

Spas za poslovnog čoveka

Mnogi od nas, pored silnih poslova, misle da je vežbanje samo još jedan izdatak i gubljenje vremena. Međutim, oni koji su probali jogu i slične veštine koje utiču ne samo na telo, već i na duh, dob...

28.02.2018. Julijana Vincan Detaljnije
<Beogradske pijace i lovci na umetničko blago

Sanjam Pikasa, kupujem domaće

I moj drug slikar davno je nekada pripadao vikend tragačima za vrednim delima. Dvadeset godina je svake subote odlazio na Bubanj potok, kaže, i ništa nije našao, „osim jednog Jovana Bijelića". Iju,...

28.02.2018. Jelica Stojančić Detaljnije